ŠAV­NIK - Ni šest go­di­na od puš­tanja u sa­o­bra­ćaj stra­te­ške sa­o­bra­ćaj­ni­ce Ri­san – Nik­šić – Ža­bljak, ne­ma bo­ljit­ka na pod­ruč­ju šav­nič­ke op­šti­ne. Broj sta­nov­ni­ka u toj op­šti­ni sma­njen je za 5. 470, od­no­sno tri i po pu­ta u od­no­su na pe­ri­od pri­je šest i po de­ce­ni­ja.
Pre­ma po­pi­su sta­nov­ni­štva iz 1948. go­di­ne, u šav­nič­koj op­šti­ni ži­vje­lo je 7. 512 sta­nov­ni­ka, od če­ga na se­o­skom pod­ruč­ju 7. 170. Pet go­di­na ka­sni­je po­pi­som je evi­den­ti­ra­no 7. 570 sta­nov­ni­ka od če­ga je u gra­du ži­vje­lo 277, a na se­o­skom pod­ruč­ju 7. 293 sta­nov­ni­ka. Shod­no po­da­ci­ma s po­pi­sa sta­nov­ni­štva iz 1961. go­di­ne, na pod­ruč­ju šav­nič­ke op­šti­ne ži­vje­lo je 7. 047 sta­nov­ni­ka od če­ga u grad­skoj zo­ni 487. Na po­pi­su ko­ji je or­ga­ni­zo­van de­set go­di­na ka­sni­je po­pi­som je evi­den­ti­ra­no 6. 356 sta­nov­ni­ka, od če­ga je u gra­du ži­vje­lo 486 sta­nov­ni­ka. Po­pi­som iz 1981. go­di­ne evi­den­ti­ra­no je 5. 569 sta­nov­ni­ka, od če­ga su u gra­du ži­vje­la 633. Već na na­red­nom po­pi­su 1991. go­di­ne u Šav­ni­ku je ži­vje­lo sve­ga 3. 960 sta­nov­ni­ka, što je u od­no­su na de­set go­di­na ra­ni­je ma­nje za 1.609 sta­nov­ni­ka. Iako je 1996. go­di­ne pro­bi­jen tu­nel Voj­nik i pu­šte­na u sa­o­bra­ćaj ta­da ne­za­vr­še­na sa­o­bra­ćaj­ni­ca Nik­šić – Šav­nik, si­tu­a­ci­ja se ni­je pro­mi­je­ni­la na­bo­lje. Broj sta­nov­ni­ka se sva­ke na­red­ne go­di­ne znat­no sma­nji­vao, pa je pre­ma po­pi­su iz 2003. go­di­ne u toj va­ro­ši­ci ži­vje­lo 2. 947 sta­nov­ni­ka ili 1. 013 gra­đa­na ma­nje, dok je na po­sled­njem po­pi­su evi­den­ti­ra­no 847 ži­te­lja ma­nje. Na po­sled­njem po­pi­su pri­je pet go­di­na u Šav­ni­ku je evi­den­ti­ra­no 2. 100 sta­nov­ni­ka.
U pro­šloj go­di­ni u ma­tič­nu knji­gu ro­đe­nih u Šav­ni­ku upi­sa­no je sa­mo dvo­je dje­ce. Šav­ni­ča­ni ka­žu da je bi­lo još no­vo­ro­đen­ča­di, ali da su ro­di­te­lji upis tra­ži­li u ma­tič­nu knji­gu ro­đe­nih u nik­šić­koj op­šti­ni, jer ne raz­mi­šlja­ju o to­me da im dje­ca ži­ve u ovoj op­šti­ni ko­ja po­la­ko, ali si­gur­no za­mi­re.
Pre­ma ri­je­či­ma Mi­jo­mi­ra Vu­ja­či­ća, pred­sjed­ni­ka Op­šti­ne Šav­nik, iz te op­šti­ne i sa sje­ve­ra se uvi­jek od­la­zi­lo u cen­tral­ni dio i na jug, a ne­ri­jet­ko i u dru­ge dr­ža­ve.
-Lju­di su od­la­zi­li za po­slom, na ško­lo­va­nje i ta­mo osta­ja­li. Struč­nja­ci ocje­nju­ju da su uzro­ci mi­gra­ci­ja na sje­ve­ru ne­za­po­sle­nost, lo­ši dru­štve­no-eko­nom­ski od­no­si, kao i ga­še­nje obra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja. U po­je­di­nim op­šti­na­ma na sje­ve­ru ima­mo slu­ča­je­va da je vi­še za­tvo­re­nih ku­ća ne­go što ima do­ma­ćin­sta­va. A ta­kav pri­mjer za­bi­lje­žen je i u Šav­ni­ku. Glav­ni raz­log što se sta­nov­ni­štvo ra­se­lja­va je lo­ša eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja, pri­vre­da ko­ja je za­mr­la. In­du­stri­je na ovom pro­sto­ru ne­ma. Je­dan od pro­ble­ma ovog kra­ja je i to što su lju­di ži­vje­li na pod­ruč­ju op­šti­ne Šav­nik, a ku­će gra­di­li u dru­gim op­šti­na­ma, pre­te­žno u Nik­ši­ću i Pod­go­ri­ci. Dje­ca su im od­la­zi­la u te gra­do­ve, ško­lo­va­la se i ni­kad se vi­še ni­je­su vra­ti­li u Šav­nik, ta­ko da su i ro­di­te­lji od­la­zi­li za nji­ma. Zi­me su ov­dje su­ro­ve i pre­du­ge, tra­ju po­la go­di­ne. Ipak, lje­ti je ne­što dru­ga­či­je. Go­to­vo se du­pli­ra broj sta­nov­ni­ka, jer se mno­gi do­ma­ći­ni vra­ća­ju pra­dje­dov­skim og­nji­šti­ma, ka­zao je Vu­ja­čić.
On is­ti­če da raz­voj­nim pro­gra­mi­ma po­ku­ša­va­ju da vra­te mla­de na se­lo.
-Sma­tram da bi do­la­skom pri­vat­ni­ka i ino- part­ne­ra ova sre­di­na mo­gla vra­ti­ti ne­ka­da­šnji sjaj, ka­da su se­la, po­put Gor­nje Bu­ko­vi­ce, bro­ji­la vi­še sta­nov­ni­ka ne­go što ih da­nas ima­ju po­je­di­ne ma­nje op­šti­ne u Cr­noj Go­ri- ka­zao je Vu­ja­čić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na­da­li su se da će se si­tu­a­ci­ja po­pra­vi­ti iz­grad­njom no­vih ma­gi­stral­nih i re­gi­o­nal­nih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, kao i po­bolj­ša­njem lo­kal­ne in­fra­struk­tu­re.
-Iako je si­tu­a­ci­ja mo­žda i za­bri­nja­va­ju­ća, u pod­dur­mi­tor­sko pod­ruč­je mo­gu­će je vra­ti­ti ži­vot... Tre­nut­no su na se­li­ma ve­ći­nom sta­rač­ka do­ma­ćin­stva. Ve­li­ki broj lju­di ko­ji zi­mi ži­ve u Nik­ši­ću ili ne­gdje dru­go vra­ća­ju se na pro­lje­će u rod­ni kraj. No, sta­ti­sti­ka ni­je isto što i ži­vot. Kad bi­smo pra­ti­li sta­ti­sti­ku, na­met­nuo bi se za­klju­čak da u Šav­ni­ku za de­set- pet­na­est go­di­na ni­ko ne­će ži­vje­ti- ka­zao je Vu­ja­čić.
L.N.


Šan­se tu­ri­zam i polj­o­pri­vre­da

Pred­sjed­nik op­šti­ne Šav­nik sma­tra da, u ci­lju raz­vo­ja, u na­red­nom pe­ri­o­du pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti ener­ge­ti­ci, tu­ri­zmu, po­ljo­pri­vre­di, lo­vu, ri­bo­lo­vu, vo­do­i­zvo­ri­šti­ma, kao i ko­ri­šće­nju ru­da i mi­ne­ral­nih si­ro­vi­na, što je i za­cr­ta­no Stra­te­škim pla­nom raz­vo­ja op­šti­ne.
-Već sa­da svi objek­ti ko­ji su u funk­ci­ji tu­ri­zma, po­čev od ka­fa­na i re­sto­ra­na do et­no se­la ima­ju po­sla. I u ka­njo­nu Ko­mar­ni­ce ta­ko­đe bi­lje­ži­mo po­sje­će­nost. Ka­fa­ne su pu­ne go­sti­ju. Uz to, otva­ra­njem ho­te­la ‘’Šav­nik’’ kao da do­la­ze bo­lji da­ni za va­ro­ši­cu, jer je u tom objek­tu an­ga­žo­va­no tri­de­set lju­di- ka­zao je Vu­ja­čić.