POD­GO­RI­CA - Ni­zom sve­ča­no­sti na pro­sto­ru Li­je­ve Ri­je­ke pro­sla­vljen je pra­znik Pre­nos mo­šti­ju Sve­tog Alek­san­dra Nev­skog, za­vjet­ne sla­ve Va­so­je­vi­ća, či­ji je ovo­go­di­šnji do­ma­ćin bi­lo brat­stvo Du­jo­vi­ća. Po­se­ban ce­re­mo­ni­jal pri­re­đen je u mje­stu Lo­pa­te gdje je epi­skop Bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je osve­štao no­vo­po­dig­nu­to spo­men obi­ljež­je Vu­ku Ste­fa­no­vi­ću Ka­ra­dži­ću, kao i ča­sni krst po­sta­vljen u sla­vu Sve­tog Alek­san­dra Nev­skog. Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je, slu­že­ći Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u Va­so­voj cr­kvi na No­ži­ci, ka­zao da je, u vre­me­ni­ma kad se u Cr­noj Go­ri i od stra­ne ak­tu­el­ne vla­sti spro­vo­di na­si­lje nad srp­skim je­zi­kom i ći­ri­lič­nim pi­smom, ja­ko va­žno što se pri­stu­pi­lo po­me­nu­tom či­nu. Is­ta­kao je da je i ovaj do­go­đaj po­tvr­da da se ne­će ostva­ri­ti vje­kov­ni plan oku­pa­to­ra ko­ji na­sto­ji da za­bra­ni ći­ri­li­cu.
- Na­ro­či­to je va­žno što smo da­nas pri­stu­pi­li ovom sve­tom či­nu osve­će­nju spo­me­ni­ka Vu­ku Ka­ra­dži­ću i osve­će­nju ći­ri­lič­nih slo­va i ći­ri­lič­ne azbu­ke i to u ovim vre­me­ni­ma ka­da na­še vla­sti is­pu­nja­va­ju plan vje­kov­nih oku­pa­to­ra ko­ji su nam za­bra­nji­va­li pi­smo, ko­ji su nas na­sil­no la­ti­ni­či­li i ko­ji su nam na­sil­no pre­i­me­no­va­li je­zik u vri­je­me svo­je oku­pa­ci­je. Ali to ni­je uspje­lo, kao što ne­će us­pje­ti ovo no­vo na­si­lje ko­je na­ža­lost spro­vo­de na­še vla­sti - na­gla­sio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Pod­sje­tio je da pre­ci Vu­ka Ka­ra­dži­ća vo­de po­ri­je­klo iz Va­so­je­vi­ća, ali da on kao du­hov­ni uje­di­ni­telj pri­pa­da vas­ci­je­lom srp­skom na­ro­du.
- Po­ri­je­klo Vu­ka Ka­ra­dži­ća je iz ovih go­ra. Sta­ra ko­li­jev­ka Ka­ra­dži­ća je ov­dje u Va­so­je­vi­ći­ma. Oni su ka­sni­je jed­no vri­je­me ži­vje­li is­pod Dur­mi­to­ra, pa se isto tao go­vo­ri da je Vuk Ka­ra­džić po­ri­je­klom Dro­bljak - Dur­mi­to­rac i Va­so­je­vić. On pri­pa­da svi­ma na­ma jer nas je kul­tur­no i du­hov­no uz­di­gao i pre­po­ro­dio. On je, za­pra­vo, na­sta­vio dje­lo Sve­tog Sa­ve. Ve­li­ki na­ši na­uč­ni­ci go­vo­re da je Sve­ti Sa­va una­pre­đi­vao i srp­ski je­zik i srp­sko pi­smo i da je na­ro­či­to vo­lio da po­pra­vlja svo­je sve­šte­ne spi­se i da po­red cr­kve­nog i ple­mić­kog je­zi­ka za­stu­pi i na­rod­ni je­zik, da bi nje­go­va je­van­đelj­ska po­ru­ka bi­la što bli­ža na­ro­du - be­sje­dio je Jo­a­ni­ki­je i na­gla­sio da tek­sto­ve Vu­ka Ka­ra­dži­ća tre­ba da pro­či­ta­ju svi Sr­bi bez ob­zi­ra ka­ko mi­sle i ko­joj par­ti­ji pri­pa­da­ju.
- Ra­di obra­zo­va­nja i pam­će­nja tre­ba da se pro­či­ta tekst Vu­ka Ka­ra­dži­ća „Sr­bi svi i svu­da” ko­ji je on pi­sao u ona vre­me­na ka­da je za­jed­no sa Pe­trom Dru­gim Pe­tro­vi­ćem Nje­go­šem bri­nuo o pro­sve­će­nju nje­go­vog ro­da i o nje­go­vom oslo­bo­đe­nju i uje­di­nje­nju. On je do­bro znao ako se na­rod kul­tur­no i du­hov­no ne ob­je­di­ni da on ni­ti mo­že da se oslo­bo­di, ni­ti mo­že da se uje­di­ni i na­pra­vi svo­ju dr­ža­vu - is­ta­ko je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Ka­zao je i da nas Sla­va Sve­tog Alek­san­dra Nev­skog po­ve­zu­je sa ve­li­kom brat­skom ze­mljom Ru­si­jom.
- Na Lo­pa­ta­ma smo osve­šta­li Ča­sni krst ko­ji smo po­sve­ti­li sla­vi Bo­ži­joj i ime­nu Sve­tog Alek­san­dra Nev­skog, ko­jeg je Go­spod Bog kr­stom svo­jim osnaž­io te je
po­bje­đi­vao ne­pri­ja­te­lje ru­skog na­ro­da i dao sna­gu da se uje­di­ni nje­gov rod pra­vo­slav­ni i da ga ob­je­di­ni pri­je sve­ga u vje­ri i lju­ba­vi i da tu vje­ru po­svje­do­či do kra­ja svo­ga ži­vo­ta. A si­la Kr­sta ča­sno­ga nje­ga je ukri­je­pi­la da bu­de po­moć­nik i za­štit­nik ple­me­na Va­so­je­vi­ća - na­gla­sio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Na­kon uvod­nih na­po­me­na Velj­ka Ra­či­ća o po­ri­je­klu i dje­lu Vu­ka Ka­ra­dži­ća, pri­god­nu be­sje­du u ime Udru­že­nja Va­so­je­vi­ća „Va­so“ odr­žao je pro­fe­sor Sve­to Mar­ti­no­vić, is­ti­ču­ći da su „Va­so­je­vi­ći i dru­go­ple­me­ni­ci u po­stoj­bi­ni Va­so­vih pre­da­ka po­di­gli spo­me­nik u sla­vu, ime­nu i li­ku odav­no isto­rij­skom, ko­jeg će vri­je­me da ču­va, a ka­men da pam­ti“.
U ime brat­stva Ka­ra­dži­ća ri­je­či za­hval­no­sti upu­tio je Ra­do­van Ka­ra­džić, re­kav­ši da je Vuk jed­na ve­li­ka taj­na i stub na­še kul­tu­re na kom je iz­gra­đe­na na­ša du­hov­nost.
- Vuk je i dan da­nas ve­li­ka taj­na, jer još uvi­jek ne mo­že­mo da utvr­di­mo ka­ko je imao sna­ge da sam, bez zdra­vlja, no­va­ca i uči­te­lja, za vri­je­me svog ži­vo­ta po­stig­ne vi­še ne­go broj­ne dru­ge in­sti­tu­ci­je- na­veo je Ka­ra­džić.
Ri­je­či po­zdra­va upu­tio je i pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić, kao i Vla­de­ta Đu­kić, ko­ji je po­klo­nio par­ce­lu na ko­joj je po­dig­nut spo­me­nik Vu­ku Karadžiću.
D. Jo­vo­vić


Du­jo­vi­ći pri­re­di­li tr­pe­zu za pre­ko 500 go­sti­ju

Pri­li­kom pro­sla­ve pra­zni­ka Sve­tog Alek­san­dra Nev­skog po­seb­no ve­se­lo je bi­lo u se­lu Ptič, gdje je brat­stvo Du­jo­vi­ća pri­re­di­lo bo­ga­tu slav­sku tr­pe­zu za pre­ko 500 Va­so­je­vi­ća i broj­nih go­sti­ju iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Re­pu­bli­ke Sdrp­ske, Ko­sme­ta i Ma­ke­do­ni­je. Na­kon što je is­pred cr­kve na No­ži­ci go­vo­rio Slo­bo­dan Du­jo­vić, brat­ski do­bro­do­šli­cu uče­sni­ci­ma ve­li­kog va­so­je­vić­kog sa­bo­ra po­že­lio je Mu­ši­ka Du­jo­vić.
- Imam po­seb­nu čast i ve­li­ku sre­ću što se is­pred mog brat­stva mo­gu obra­ti­ti va­ma. Brat­stva ko­je je do­ma­ćin ovog na­šeg oku­plja­nja upri­li­če­nog u du­hu kao to tra­di­ci­ja va­so­je­vić­kog ple­me­na na­la­že. Že­lim da ima­te ugod­ne tre­nut­ke u bu­du­ćim vre­me­ni­ma, da se sje­ća­te ovih na­ših dru­že­nja, a na­ša dje­ca, na­ši po­tom­ci ne­ka uče kao se ču­va tra­di­ci­ja. Ne­ka uče ka­ko se ču­va pam­će­nje na pret­ke i kao se ja­ča vje­ra i lju­bav u Bo­ga – po­ru­čio je Du­jo­vić.


Ko­za­ci uve­li­ča­li pro­sla­vu

Sve­ča­no­sti­ma u Li­je­voj Ri­je­ci pri­su­stvo­va­li su i pri­pad­ni­ci Cen­tral­ne ko­zač­ke voj­ske Ru­ske Fe­de­ra­ci­je na če­lu sa ge­ne­ra­lom Vik­to­rom Vla­di­mi­ro­vi­čem Za­pla­ti­nom. Ri­je­či po­zdra­va upu­tio je ko­zač­ki ata­man Slo­bo­dan Pe­jo­vić is­ti­ču­ću vje­kov­nu po­ve­za­nost Cr­ne Go­re, srp­skog na­ro­da i Ru­si­je.
- Na ovoj bal­kan­skoj ze­mlji, ze­mlji me­da i kr­vi, Cr­no­gor­ci su svo­ju slo­bo­du ču­va­li u kr­vi i su­za­ma svog srp­skog na­ro­da, a uz vje­kov­nu po­moć i za­la­ga­nje srp­skog na­ro­da. Ru­ski car Alek­san­dar je re­kao da Ru­si­ja ima dva sa­ve­zni­ka: Ru­sku ar­mi­ju i rat­nu flo­tu. A srp­ski na­rod ka­že da Ru­si­ja ima tri sa­ve­zni­ka: Ru­sku ar­mi­ju, Ru­sku rat­nu flo­tu i srp­ski na­rod dok je du­še u nje­mu – ka­zao je Pe­jo­vić.