AN­DRI­JE­VI­CA - Gru­pa mje­šta­na Ko­šu­ti­ća, Ko­nju­ha, Jo­ša­ni­ce, Ja­pa­na, Đu­li­ća, Ce­cu­na i Ku­ti sa­op­šti­la je da ak­tu­el­na vlast u pro­te­klom pe­ri­o­du ni­je ura­di­la ni­šta zna­čaj­ni­je u ci­lju po­bolj­ša­nja uslo­va ži­vot na pro­sto­ru Pot­ko­mo­vlja. Is­ta­kli su da su i dr­ža­va i lo­kal­na upra­va pot­pu­no za­ta­ji­le kad je u pi­ta­nju una­pre­đe­nje sa­o­bra­ćaj­ne po­ve­za­no­sti po­me­nu­tih se­la sa An­dri­je­vi­com i da je to u ve­li­koj mje­ri do­pri­ni­je­lo stag­na­ci­ji i sve iz­ra­že­ni­joj mi­gra­ci­ji sta­nov­ni­štva s ovog pod­ruč­ja. Pod­sje­ti­li su da su po­pla­ve, ko­je su se de­si­le to­kom no­vem­bra i de­cem­bra 2010. go­di­ne, pri­či­ni­le ve­li­ke šte­te na in­fra­struk­tur­nim objek­ti­ma u an­dri­je­vič­koj op­šti­ni, ali da one ni­je­su sa­ni­ra­ne ni do da­na­šnjih da­na, iako su za to obez­bi­je­đe­na sred­stva.
-U po­pla­va­ma ko­je su se de­si­le pri­je šest go­di­na glav­ni put ko­ji po­ve­zu­je pot­ko­mov­ska se­la sa An­dri­je­vi­com je do­ži­vio ve­li­ka ošte­će­nja.Tom pri­li­kom stra­da­li su i broj­ni spo­red­ni pu­te­vi i mo­sto­vi. Ta­da je, u ci­lju sa­na­ci­je no­vo­na­sta­lih šte­ta na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, Evrop­ska in­ve­sti­ci­o­na ban­ka odo­bri­la Vla­di kre­dit­no za­du­že­nje od de­set mi­lo­na eura, od če­ga je tri mi­li­o­na eura pred­vi­đe­no za po­prav­ku i re­kon­struk­ci­ju stra­da­le in­fra­struk­tu­re u op­šti­ni An­dri­je­vi­ca. Me­đu­tim, od sve­ga to­ga ne­dav­no je iz­vr­še­na sa­na­ci­ja kli­zi­šta u mje­stu Smo­lje­vi­ce, dok su sva dru­ga ošte­će­nja na na­šim pu­te­vi­ma i da­lje osta­la ne­sa­ni­ra­na. Za­to se oprav­da­no pi­ta­mo gdje je utro­šen pre­o­sta­li no­vac i za­što se nad­le­žne in­sti­tu­ci­je pre­ma pro­ble­mi­ma lo­kal­nog sta­nov­ni­štva od­no­si kraj­nje ma­će­hin­ski – na­gla­sio je Ra­ško Ba­bo­vić, pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ko­nju­he.
Na nad­le­žne su raz­o­ča­ra­ni i mje­šta­ni Ko­šu­ti­ća ko­ji na­vo­de da u nji­ho­voj mje­snoj za­jed­ni­ci ima pre­ko dva­de­set ki­lo­me­ta­ra ma­ka­dam­skih pu­te­va ko­ji su, usled vre­men­skih ne­po­go­da, pre­tr­pje­li ve­li­ka ošte­će­nja. Ko­šu­ti­ća­ni na­gla­ša­va­ju da i do se­o­skog gro­blja do­la­ze ma­ka­dam­skim pu­tem i da bi bi­lo kraj­nje vri­je­me da ta sa­o­bra­ćaj­ni­ca bu­de as­fal­ti­ra­na. As­falt oče­ku­ju i mje­šta­ni ko­ji ži­ve u za­se­o­ci­ma Ta­la­nov­ci, Če­če­vo, Gla­vi­ca, Se­vr­dak i Po­vr­še, na­vo­de­ći da je kraj­nje ne­pri­mje­re­no da u 2.1 vi­je­ku nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ta­ko ma­lo pa­žnje po­kla­nja­ju odr­ža­va­nju se­o­skih pu­te­va.
-U pot­ko­mov­skim se­li­ma ima na de­se­ti­ne ki­lo­me­ta­ra ne­as­fal­ti­ra­nih pu­te­va. Ti pu­te­vi su kraj­nje ne­u­slov­ni za nor­mal­no od­vi­ja­nje sa­o­bra­ća­ja. No, i po­red to­ga, Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va mi­nu­lih go­di­na na ovom pod­ruč­ju ni­je po­sta­vi­la ni­je­dan me­tar as­fal­ta što za­slu­žu­je naj­ve­ću mo­gu­ću osu­du. S dru­ge stra­ne, svje­do­ci smo da se u po­je­di­nim mje­sti­ma as­fal­ti­ra­ju pu­te­vi ko­ji vo­de do ku­ća, šta­la i ko­ko­ši­nja­ca pri­vi­le­go­va­nih par­tij­ski po­dob­nih po­je­di­na­ca. To je pra­va sra­mo­ta i još jed­na po­tvr­da ko­li­ko lju­di ko­ji za­u­zi­ma­ju od­go­vor­ne po­zi­ci­je i pri­ma­ju do­bre pla­te vo­de ra­ču­na o rav­no­mje­r­nom raz­vo­ju An­dri­je­vi­ce – ka­zao je pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ko­šu­ti­će Mi­le­ta Đer­ko­vić.
U po­seb­no lo­šem sta­nju na­la­zi se put ko­ji od Đu­li­ća u du­ži­ni od oko de­se­tak ki­lo­me­ta­ra vo­di pre­ma se­li­ma Ce­cu­ni i Ku­ti.
-Put do Ku­ti je as­fal­ti­ran pri­je vi­še de­ce­ni­ja, ali je vre­me­nom as­falt­na pod­lo­ga to­li­ko pro­pa­la ta­ko da je na po­je­di­nim mje­sti­ma uop­šte i ne­ma. Put se na­la­zi u očaj­nom sta­nju, dok je sta­nov­ni­ka u Ku­ti­ma i Ce­cu­ni­ma sve ma­nje, pa čo­vje­ka pro­sto uhva­ti tu­ga kad se pri­sje­ti mi­nu­lih vre­me­na kad je na ovom pod­ruč­ju bi­lo pu­no vi­še ži­vo­ta i kad su i u jed­nom i u dru­gom se­lu ra­di­le ško­le. U Ku­ti­ma su ne­ka­da po­sto­ja­le i dvi­je ka­ra­u­le pu­ne voj­ni­ka. Da­nas voj­ni­ka ne­ma, dok su ka­ra­u­le pre­pu­šte­ne kon­stant­nom pro­pa­da­nju. Za­tva­ra­njem ško­la i ka­ra­u­la ži­vot je ov­dje po­čeo po­la­ko da se ga­si, iako se ra­di o atrak­tiv­nim kra­je­vi­ma bo­ga­tim vo­dom, šu­ma­ma i pri­rod­nim lje­po­ta­ma – na­gla­ša­va Da­vid La­lić.D.J.


Ja­pan­ci sa­mi be­to­ni­ra­li pu­te­ve

Iako je zbog svog zvuč­nog ime­na po­sled­njih go­di­na se­lo Ja­pan do­bi­lo svjet­ski pu­bli­ci­tet, dr­ža­va i lo­kal­na upra­va prak­tič­no ni­šta ni­je­su ura­di­li na po­bolj­ša­nju uslo­va ži­vo­ta u ovom ži­vo­pi­snom mje­stu smje­šte­nom is­pod sa­mih Ko­mo­va. U to uvje­ra­va­ju i mje­šta­ni Ja­pa­na, na­vo­de­ći da je vri­je­me za na­ma po­ka­za­lo da su nad­le­žne in­sti­tu­ci­je pot­pu­no za­ne­ma­ri­le stvar­ne po­tre­be lju­di ko­ji ži­ve na ovom pod­ruč­ju. Na­gla­ša­va­ju da im naj­ve­ći pro­blem pred­sta­vlja lo­ša put­na in­fra­struk­tu­ra i da su već du­gi niz go­di­na pri­nu­đe­ni da sa­mi po­pra­vlja­ju i odr­ža­va­ju sa­o­bra­ćaj­ni­ce do svo­jih ku­ća. Is­ti­ču da su mi­nu­lih go­di­na, u ne­do­stat­ku as­fal­ta, sa­mi mo­ra­li da be­to­ni­ra­ju po­je­di­ne di­o­ni­ce pu­ta ko­ji od Jo­ša­ni­ce vo­di do Ja­pa­na. Na­vo­de da su zbog to­ga du­bo­ko raz­o­ča­ra­ni i ogor­če­ni na nad­le­žne in­sti­tu­ci­je.


Za­bo­ra­vljen pra­vac ka Tre­šnje­vi­ku

Mje­šta­ni Pot­ko­mo­vlja na­vo­de da su za­in­te­re­so­va­ni za sa­na­ci­ju pu­ta ko­ji od Ko­nju­ha vo­di do pla­ni­na­kog pre­vo­ja Tre­šnje­vik. Me­đu­tim, ka­ko na­gla­ša­va­ju, i toj va­žnoj sa­o­bra­ćaj­ni­ci se po­kla­nja iz­u­zet­no ma­lo pa­žnje.
-Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na iz­gra­đen je put ko­ji od Ko­nju­ha pre­ko pla­ni­ne Štav­na vo­di do Tre­šnje­vi­ka i da­lje pre­ma Ko­la­ši­nu i Pod­go­ri­ci. To je na­ša naj­kra­ća ve­za s glav­nim gra­dom. Me­đu­tim, i taj se put sla­bo odr­ža­va iako se ra­di o sa­o­bra­ćaj­ni­ci ko­ja je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za sva na­ša se­la. Put je to­li­ko ošte­ćen da je­dva pro­la­ze i te­ren­ska vo­zi­la. Sma­tra­mo da ova sa­o­bra­ćaj­ni­ca za­slu­žu­je ve­ću pa­žnju, jer iz­me­đu osta­log pro­la­zi kroz pre­dje­le ko­ji su sve in­te­re­sant­ni­ji za po­klo­ni­ke pla­nin­skog tu­ri­zma – na­vo­de mje­šta­ni.