Obilježavajući zna­čaj­ne da­tu­me iz Dru­gog svjet­skog ra­ta čla­no­vi Op­štin­skog udru­že­nje bo­ra­ca, ju­go­slo­ven­ska op­ci­ja, za­tra­ži­li su od dr­žav­nih or­ga­na i svih re­la­vant­nih in­ti­tu­ci­ja da vi­še pa­žnje po­sve­ti nje­go­va­nju te­ko­vi­na­ma so­ci­ja­li­stič­ke re­vo­lu­ci­je. Is­ta­kli su da je u ci­lju ob­na­vlja­nja raz­voj­nih i na­pred­nih po­ten­ci­ja­la nu­žno pri­sje­ti­ti se zna­čaj­nih lič­no­sti i pre­sud­nih do­go­đa­ja iz Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog ra­ta, kao što je for­mi­ra­nja Pr­ve pro­le­ter­ske bri­ga­de u Ru­dom. Ka­za­li su da je po­ra­ža­va­ju­će to što je ak­tu­el­na vlast u Cr­noj Go­ri, for­si­ra­ju­ći ne­ke se­pa­ra­ti­stič­ke sna­ge, po­ga­zi­la sve ono što je za vri­je­me so­ci­ja­li­zma ura­đe­no za do­bro­bit ši­ro­kih na­rod­nih ma­sa.
- Be­ra­ne je u to­ku po­sli­je­rat­ne ob­no­ve po­sta­lo tre­ći grad u Cr­noj Go­ri po eko­nom­skoj raz­vi­je­no­sti. Pot­pu­no je be­smi­sle­no to vri­je­me upo­re­đi­va­ti sa da­na­šnjim vre­me­nom kad su sve te­ko­vi­ne so­ci­ja­li­stič­ke re­vo­lu­ci­je pot­pu­no uni­šte­ne. Uni­šti­la ih je i uni­zi­la ak­tu­el­na cr­no­gor­ska vlast, što ja­sno uka­zu­je da su nje­ni eks­po­nen­ti glav­ni kriv­ci za sve­u­kup­no po­sr­nu­će či­ta­vog kra­ja. Za­to mo­ra­mo stva­ra­ti no­ve sna­ge ko­je će, na kri­li­ma so­ci­ja­li­stič­kih ide­ja, uz po­što­va­nje onih ko­ji su da­li svo­je ži­vo­te u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma, is­pra­vlja­ti gre­ške onih ko­ji su po­šte­ne gra­đa­ne gur­nu­li u pod­re­đe­ni po­lo­žaj i si­ro­ma­štvo. To je na­ša mo­ral­na oba­ve­za, jer ni­čim ne smi­je­mo uni­zi­ti re­vo­lu­ci­o­nar­ni i gra­di­telj­ski duh ko­ji nam je do­nio slo­bo­du, jed­na­kost, raz­vi­je­nu pri­vre­du, za­po­sle­nost, bes­plat­no škol­stvo i zdrav­stvo i sve ono što je po­treb­no jed­nom ci­vi­li­zo­va­nom dru­štvu – na­veo je pot­pred­sjed­nik Op­štin­skog udru­že­nje bo­ra­ca Pe­tar La­bu­do­vić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju Be­ra­ne je po­sli­je slo­ma so­ci­ja­li­zma u on­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji do­ži­vje­lo sve­u­kup­no po­sr­nu­će, jer su, ka­ko je na­veo, ak­tu­el­ni cr­no­gor­ski vla­sto­dr­šci za­tvo­ri­li fa­bri­ke, uni­zi­li sve mo­gu­će vri­jed­no­sti i rad­nič­ku kla­su gur­nu­li u so­ci­jal­nu bi­je­du. On je na­gla­sio da bi bi­lo neo­p­hod­no da se iden­ti­fi­ku­ju sve oni ko­ji su se ogri­je­ši­li o za­ko­nu i da se na­ro­du sa­op­šti pra­va isti­na šta se to de­si­lo sa be­ran­skom pri­vre­dom i in­du­stri­jom.
- Do­bro se sje­ćam vre­me­na kad je Be­ra­ne išlo uz­la­znom raz­voj­nom li­ni­jom. Ta­da je u pri­vred­nim ko­lek­ti­vi­ma na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne ra­di­lo bli­zu de­set hi­lja­da rad­ni­ka, da bi taj broj da­nas bio sve­den na sa­mo par sto­ti­na. To su bi­le zlat­ne i sreć­ne go­di­ne kad su se vi­o­ri­le cr­ve­ne za­sta­ve ko­jih da­nas, na­ža­lost, ne­ma na vid­nim mjsti­ma. Ta­da su svi ži­vje­li do­bro, i to za­hva­lju­ju­ći so­ci­jal­noj pra­di i jed­na­ko­sti. Bi­la je slo­bo­da u pra­vom smi­slu ri­je­či. Me­đu­tim, na­kon ta­kvog bla­go­sta­nja za­vla­dao je naj­go­ri ob­lik vla­da­vi­ne, ko­ji je i Be­ra­na­ma i Cr­noj Go­ri i biv­šoj Ju­­go­sla­vi­ji do­nio pra­vu pro­pat, dok je rad­nič­ka kla­sa pre­tvo­re­na u si­ro­tu­nju. Da je to ta­ko uvje­ri­će se sva­ko ko se na­đe na Ru­de­ši i su­o­či sa či­nje­ni­com da be­ran­ska pri­vre­da na­la­zi u pot­pu­nom ko­lap­su i da se na bi­rou ra­da na­la­zi mno­štvo mla­dih i obra­zo­va­nih lju­di. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne or­ga­ne da ko­nač­no iz­ve­du pred li­ce prav­de sve one ko­ji su, bla­te­ći so­ci­ja­li­stič­ki po­re­dak, ku­mo­va­li ova­kvom sta­nju- na­veo je La­bu­do­vić.
Se­kre­tar Op­štin­skog udru­že­nje bo­ra­ca Sla­ven­ka Iva­no­vić je ka­za­la da se ni po ko­ju ci­je­nu ne smi­je mi­ni­mi­zi­ra­ti zna­čaj slav­nih isto­rij­skih da­tu­ma i or­ga­ni­za­ci­je ko­je ba­šti­ne te­ko­vi­ne Dru­gog svjet­skog ra­ta.
-Kraj­nje je ne­pri­mje­re­no što se na­ša bo­rač­ka or­ga­ni­za­ci­ja pod­vo­di pod NVO. Ona zbog svo­ga zna­ča­ja, tre­ba da bu­de dru­štve­no po­li­tič­ka or­ga­ni­za­ci­ja, o ko­joj dr­ža­va mo­ra da vo­di po­seb­nu bri­gu. Mi re­dov­no obi­la­zi­mo sko­ro sva spo­men obi­ljež­ja ko­ja pod­sje­ća­ju na slav­ne do­ga­đa­je i lič­no­sti iz Dru­gog svjet­skog ra­ta. Na taj na­čin, iz­me­đu osta­log, sta­vlja­mo do zna­nja da so­ci­ja­li­stič­ka ide­ja ni­ka­da ne­će ne­sta­ti sa ovih pro­sto­ra jer je za­hva­lju­ju­ći njoj de­ce­ni­ja­ma vla­da­lo bla­go­sta­nje i u Be­ra­na­ma i u ci­je­loj biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji – po­ru­či­la je je Iva­no­vi­će­va.
D.J.


Uli­ce ne za­slu­žu­ju ime­na ne­pri­ja­te­lja

Iz Op­štin­skog udru­že­nje bo­ra­ca, su is­ta­kli da je ne­do­pu­sti­vo da se po­te­že pi­ta­nje da se uli­ca­ma da­ju ime­na lju­di ko­ji su se bo­ri­li na stra­nu oku­pa­to­ra.
-Na grad­skom gro­blju u Be­ra­na­ma po­sto­ji spo­me­nik bor­ci­ma par­ti­za­ni­ma iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, ko­ji su 1944. go­di­ne po­gi­nu­li u pet­njič­kim se­li­ma Vr­bi­ca i Tu­ca­nje. Ta­da je na po­me­nu­tom mje­stu za je­dan dan stra­da­lo 35 bo­ra­ca Če­tvr­te cr­no­gor­ske bri­ga­de, kao i 20 bo­ra­ca ita­li­jan­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de „Ga­ri­bal­di“. Oni su po­gu­blje­ni od sta­ne onih či­ja se ime­na da­nas ve­li­ča­ju u pet­njič­kom kra­ju, iz in­si­sti­ra­nje da se po­je­di­ne uli­ce po nji­ma zo­vu, što je za­i­sta za sva­ku osu­du – na­ve­li su iz Op­štin­skog udru­že­nje bo­ra­ca.