Iz No­ve ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je za Cr­nu Go­ru ju­če su za­tra­ži­li od predstvni­ka Evrop­ske uni­je da do­đu u Be­ra­ne i sa­gle­da­ju ka­ko je do­šlo do uni­šta­va­nja fa­brič­kih po­go­na u in­du­strij­skoj zo­ni Ru­deš. Is­ta­kli su da nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ni­je­su pred­u­ze­le od­go­va­ra­ju­će mje­re u ci­lju ot­kri­va­nja i ka­žnja­va­nja vi­nov­ni­ka pljač­ka­ških pri­va­ti­za­ci­ja biv­ših pri­vred­nih ko­lek­ti­va u Be­ra­na­ma, ko­ji se, ka­ko su na­ve­li, na­la­ze pod za­šti­tom no­si­o­ca ak­tu­el­nog cr­no­gor­skog re­ži­ma. Us­tvr­di­li su da Be­ra­ne i Cr­na Go­ra ne mo­gu gra­di­ti evrop­sku bu­duć­nost, ko­ju za­go­va­ra dr­žav­na vlast, sve dok se iza bra­ve ne na­đu oni ko­ji su uni­šti­li rad­nič­ku kla­su i pre­tvo­ri­li je u si­ro­ti­nju.
- Biv­ši pre­mi­jer, kao „mo­zak“ DPS-a i kre­a­tor na­ka­rad­nog cr­no­gor­skog si­ste­ma, ne­dav­no je svo­je taj­ku­ne na­zvao „bi­znis eli­tom“, uda­ra­ju­ći ta­ko još je­dan ša­mar osi­ro­ma­še­nom na­ro­du. Ka­zao je to iako se do­bro zna da je ta nje­go­va eli­ta uni­šti­la sve mo­gu­će vri­jed­no­sti so­ci­ja­li­zma, pa sa­mim tim i broj­ne fa­bri­ke, zbog če­ga su na hi­lja­de rad­ni­ka osta­le bez po­sla. On je to iz­go­vo­rio u tre­nut­ku kad se zva­nič­na Cr­na Go­ra zdu­šno za­la­že da se pri­dru­ži ze­mlja­ma raz­vi­je­ne Evro­pe. Za­to po­zi­va­mo evrop­ske eks­per­te da do­đu u Be­ra­ne i vi­de šta je je ta eli­ta pot­po­mog­nu­ta dr­žav­nim vr­hom ura­di­la od In­du­strij­ske zo­ne na Ru­de­šu, i ne­ka upi­ta­ju da li je iko ika­da od­go­va­rao za ne­vi­đe­nu pljač­ku ko­ja se ta­mo od­i­gra­la. Si­gu­ran sam da će po­sli­je to­ga shva­ti­ti da lju­di ko­ji su ku­mo­va­li ta­ko po­gub­nim pri­va­ti­za­cij­ma i de­ce­ni­ja­ma „pi­li krv rad­nič­koj kla­si“ ne mo­gu bi­ti part­ne­ri ni­ka­kvoj pro­spe­ri­tet­noj evrop­skoj pri­či – ka­zao je pr­vi se­kre­tar No­ve ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je za Cr­nu Go­ru Mi­lu­tin Mi­ća Po­po­vić.
On je us­tvr­dio da je pri­vred­ni su­no­vrat u Be­ra­na­ma kre­nuo od mo­men­ta kad su ak­te­ri AB re­vo­lu­ci­je uda­ri­li na te­melj­ne vri­jed­no­sti ko­mu­ni­stič­kog po­ret­ka. Is­ta­kao je da su „džem­pe­ra­ši“ omo­gu­ći­li pri­vi­le­go­va­nim po­je­din­ci­ma da na lak i jed­no­sta­van na­čin krč­me dru­štve­nu imo­vi­nu na Ru­de­šu i da to Evro­pa mo­ra da ima na umu.
- Na­kon po­zna­te AB re­vo­lu­ci­je, či­me je zva­nič­no uki­nu­ta ko­mu­ni­stič­ka vla­da­vi­na u Cr­noj Go­ri, do­šlo je do po­ste­pe­nog ga­še­nja broj­nih uspje­šnih ko­lek­ti­va na Ru­de­šu, u ko­ji­ma su hi­lja­de rad­ni­ka de­ce­ni­ja­ma re­dov­no pri­ma­li pla­te. No­si­o­ci te re­vo­lu­ci­je su ku­mo­va­li ga­še­nju fa­bri­ka, či­me je uru­šen je­dan mo­ćan pri­vred­ni i in­du­strij­ski si­stem, pre­po­znat kao ne­što naj­bo­lje u isto­ri­ji Be­ra­na. Za­to po­sta­vljam oprav­da­no pi­ta­nje mo­že­mo li mi sa ru­ši­te­lji­ma u Evro­pu? Si­gu­ran sam da sa nji­ma ne mo­že­mo ni pre­ko pra­ga, jer sva­ko ko po­gle­da biv­še fa­bri­ke na Ru­de­šu shva­ti­će da ta­mo vi­še od dvi­je de­ce­ni­je tra­ju di­vljač­ki po­ho­di pljač­ka­ša. Uosta­lom „džem­pe­ra­ši“ su Be­ra­ne iz­ba­ci­li iz Evro­pe, jer se u ovom gra­du pri­je nji­ho­vog do­la­ska, ža­i­sta, ži­vje­lo evrop­ski, a sad si­ro­tinj­ski - na­gla­sio je Po­po­vić.
On je ka­zao da evrop­ski eks­per­ti mo­gu la­lo uoči­ti, ako to že­le, da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ka pri­mje­nji­van obra­zac de­struk­tiv­ne pri­va­ti­za­ci­je kroz ste­čaj, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne već i za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Po­po­vić je us­tvr­dio da taj­ku­ni ko­ji su ku­po­va­li fa­brič­ku imo­vi­nu ni­je­su ima­li za cilj da po­kre­nu pro­iz­vod­nju, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
- La­ko je uoči­ti ra­ču­ni­cu Mi­lo­ve „bi­znis eli­te“, ko­ja je ku­po­va­la fa­bri­ke po ba­ga­tel­nim ci­je­na­ma. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to tre­bao da bu­de osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Oni su imo­vi­nu pred­u­ze­ća do­brim di­je­lom unov­či­li, dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na ovaj Mi­lo­voj „bi­znis eli­ti“ ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne već i mi­li­on­ska do­bit, što je i do­ve­lo do ova­kvog ko­lap­sa. Za­to evrop­ski eks­per­ti tre­ba da zna­ju da je kraj­nje vri­je­me da se, umje­sto pre­go­vo­ra, vi­nov­ni­ci svih ne­ča­snih dje­la, po pi­ta­nju pri­va­ti­za­ci­je, iz­ve­du pred li­ce prav­de i da se obes­pra­vlje­nom na­ro­du i rad­nič­koj kla­si sa­op­šti isti­na šta se to de­si­lo sa be­ran­skom pri­vre­dom i in­du­stri­jom – po­ru­čio je Po­po­vić.D.J.


Van stro­ja de­set hi­lja­da rad­ni­ka

Ne­kad je u pri­vred­nim ko­lek­ti­vi­ma na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne ra­di­lo bli­zu de­set hi­lja­da rad­ni­ka. Sa­mo Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra, ko­ja je za­tvo­re­na po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, bro­ja­la je bli­zu tri hi­lja­de upo­sle­nih. Ne­sla­van kraj do­ži­vje­la je i kom­pa­ni­ja „Agro­po­li­mlje“, u ko­joj je ra­di­lo i do hi­lja­du rad­ni­ka. Me­đu be­ran­skim pri­vred­nim gi­gan­tim sva­ka­ko se ubra­ja i Fa­bri­ke ko­že Po­lim­ka ko­ja je do ste­ča­ja 1992. go­di­ne upo­šlja­va­la oko 750 rad­ni­ka. To­li­ko upo­sle­nih bro­jao je i Rud­nik mr­kog uglja, u kom je po­sli­je de­se­to­go­di­šnje pa­u­ze po­no­vo or­ga­ni­zo­va­na pro­iz­vod­nja. Te­šku sud­bi­nu do­ži­vje­la je i Ci­gla­na, kao naj­sta­ri­ji pri­vred­ni ko­lek­tiv u Be­ra­na­ma. Van funk­ci­je je i fa­bri­ka Gu­mig i Obo­dov po­gon na Ru­de­šu, za­tim ve­li­ki broj po­ljo­pri­vred­nih za­dru­ga, kao i ugo­sti­telj­skih, tr­go­vin­skih i uslu­žnih pred­u­ze­ća. Pri­li­kom tran­sfor­ma­ci­je Šum­skog pred­u­ze­ća bez po­sla je ostao zna­tan broj rad­ni­ka, dok je cje­lo­kup­na imo­vi­na AD Iz­grad­nja pro­da­ta fir­mi Teh­no­star, a ve­li­ki broj rad­ni­ka pro­gla­šen je teh­no­lo­škim vi­škom.