GU­SI­NjE – Tro­va­nje pa­sa lu­ta­li­ca, a če­sto i kuć­nih lju­bi­ma­ca u Gu­si­nju ne je­nja­va. Mr­tve ži­vo­ti­nje mo­gu se vi­dje­ti svu­da po gra­du i oko­li­ni. Otro­va­ne ži­vo­ti­nje uz ro­pac i mu­če­nje, sa ba­lu­škom na usti­ma, okon­ča­va­ju ži­vot na oči­gled gra­đa­na.
Isti­na je, ka­žu gra­đa­ni, da ovih na­pu­šte­nih ži­vo­ti­nja ima pre­vi­še i da pri­či­nja­va­ju opa­snost za ci­je­lu oko­li­nu, po­go­to­vo za dje­cu, ali su pri­zo­ri je­zi­vi, ži­vo­ti­nje is­pu­šta­ju du­šu na mu­ka­ma je­če­ći i drh­te­ći od mu­ka iza­zva­nih otro­vom.
– Ovo je tu­žna i ru­žna stvar ko­ja se de­ša­va pred oči­ma jav­no­sti, a nad­le­žni ni pr­stom da mak­nu da se ove ru­žne sli­ke ne de­ša­va­ju. Šta­vi­še, mo­že se ču­ti ka­ko upra­vo ti nad­le­žni ne spro­vo­de­ći ono što bi tre­ba­lo pod­sti­ču ovo tro­va­nje. A mo­gao bi sva­ko od nas da da do­pri­nos rjša­va­nju ovog pro­ble­ma. De­ša­va se da se u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma u Gu­si­nju iz­ne­na­da po­ja­ve no­vi čo­po­ri pa­sa, što zna­či da ih ne­ko od­ne­kle do­vo­di ov­dje. Ne­ki gra­đa­ni su vi­dje­li da ka­mi­on kod gu­sinj­skog mo­sta is­to­va­ra pse, ali ka­žu da ni­je­su vi­dje­li ili za­pam­ti­li re­gi­stra­ci­ju – ko­men­ta­ri­šu gra­đa­ni.
Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja za za­šti­tu ži­vo­ti­nja Gu­si­nje – Plav Na­ta­li­ja Bo­ri­čić ka­že da su po­je­din­ci zi­mus tro­va­li i ubi­ja­li pse lo­vač­kim na­o­ru­ža­njem, a sad sa­mo tru­ju.
– Pri­je ne­ko­li­ko da­na pun ka­mi­on otro­va­nih pa­sa iza­šao je iz iz­bje­glič­kog na­se­lja Vru­ja. I je­dan naš mi­lje­nik, zva­ni „kralj”, ugi­nuo je pri­je ne­ko ju­tro, a ob­duk­ci­jom od stra­ne ve­te­ri­na­ra iz Pla­va utvr­đe­no je da je imao splet cri­je­va, što je po­sle­di­ca tro­va­nja. Uve­če je bio zdrav i ve­seo, a uju­tu do­bi­ja splet cri­je­va. Ču­jem da ne­ko pla­ća da se psi tru­ju, a ta po­ja­va je u Gu­si­nju evi­dent­na već tri mje­se­ca. Pro­šle ne­dje­lje otro­va­li su vi­še vla­snič­kih pa­sa ne­go bez­dom­nih i to čak ne­ke ra­sne kao „si­bir­ski ha­ski­ji” ko­ji su čo­vje­ku sti­gli di­rekt­no iz Ru­si­je, „šar­pla­nin­ce”, „kan­ga­le”, lo­vač­ke pse i jed­nog „pe­ki­nej­ze­ra”. Na moj po­ziv u na­se­lje je sti­gla po­li­ci­ja i vi­dje­la po­tro­va­ne pse u kru­gu od 50 me­ta­ra. Na­pra­vi­li su za­pi­snik i po­zva­li ve­te­ri­na­ra da ra­di ob­duk­ci­ju, a ja re­zul­ta­te još ne znam zva­nič­no, i ako znam šta je u pi­ta­nju. Ne bi me za­ču­di­lo da ka­žu da su svi okon­ča­li pri­rod­nom smr­ću, jer ta­ko se to ra­di u dr­ža­vi gdje ne­ma za­ko­na – re­vol­ti­ra­na je Bo­ri­či­će­va.
Ona na­gla­ša­va da je pri­je dva da­na jed­noj po­ro­di­ci u sred bi­je­la da­na otro­va­na „bu­bi­ca” is­pred ku­će. Dje­ca su im pre­pla­ka­la ci­je­li dan. Pri­ja­vi­li su slu­čaj in­spek­ci­ji i sve što im je re­če­no, ka­že Bo­ri­či­će­va, bi­lo je – za­ko­paj­te je!
– I to je to! Ni­kom ni­šta! Tro­vač mo­že da na­sta­vi da ra­di svoj pla­će­ni po­sao! Ni­ko ne re­a­gu­je! Svi se pra­ve lu­di! Ni­ko iz vr­ha se još ni­je ogla­sio! Ni­ko ovo ne shva­ta ozbilj­no dok ne­kom od tog otro­va ne stra­da sto­ka, ili ne daj bo­že da se otru­ju dje­ca jer se ona igra­ju sa ži­vo­ti­nja­ma, a ču­jem da se ra­di o ne­kom ve­o­ma opa­snom otro­vu, ko­ji bih vo­lje­la da oku­se ti na­ru­či­o­ci tro­va­nja i tro­va­či, pa da vi­de na ko­jim mu­ka­ma su ti ne­sreć­ni psi iz­di­sa­li. Pri­je ne­ki dan za­te­kla sam mo­ju žu­tu mi­lje­ni­cu iz na­se­lja ka­ko se bo­ri s du­šom. Ni­šta ni­je­sam mo­gla da ura­dim, ni­ti da po­ku­šam, ugi­nu­la je u stra­šnim mu­ka­ma. Još jed­nom ape­lu­jem na nad­le­žne u Op­šti­ni Gu­si­nje, a i one na dr­žav­nom ni­vou, da pre­du­zmu ono za­šta su od­go­vor­ni i da za­šti­te pse, ta­ko što će te na­pu­šte­ne ži­vo­ti­nje udo­mlja­va­ti ili po­ra­di­ti na otva­ra­nju objek­ta ka­ko je za­ko­nom pred­vi­đe­no za rje­še­nje ovog pro­ble­ma –ape­lu­je Bo­ri­či­će­va. N.V.


Fe­ra­to­vić ne­ma sa­zna­nja da je bi­lo tro­va­nja

Se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za in­spek­cij­ske po­slo­ve Se­ad Fe­ra­to­vić ka­zao je da on ne­ma sa­zna­nja da se ra­di o na­sil­noj smr­ti ži­vo­ti­nja, tvr­de­ći da je mo­gu­će da se ra­di o ugi­nu­ću usled hlad­no­će ili ne­kih dru­gih okol­no­sti. Fe­ra­to­vić na­vo­di da i sa­da sto­ji iza te iz­ja­ve.