HER­CEG NO­VI- Pre­da­va­nji­ma An­to­ni­ja Pu­ši­ća - Ram­ba Ama­de­u­sa i Ro­bi­na Smi­ta ju­če je u Her­ceg No­vom po­čeo ci­klus pre­da­va­nja u okvi­ru ,,Green cul­tu­re’” fo­ru­ma, ko­ji će od 7. do 11 .ju­na bi­ti odr­žan u još se­dam cr­no­gor­skih gra­do­va.
Pre­ma ri­je­či­ma Vu­ka Čvo­ra, pred­sjed­ni­ka NVO ,,Si­ner­gi­ja” ko­ja je kao part­ner NVO ,,Krug” or­ga­ni­zo­va­la do­ga­đaj u Her­ceg No­vom, osnov­ni cilj pro­jek­ta je po­sta­vlja­nje kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja u cen­tru odr­ži­vog raz­vo­ja kao ve­ćih ka­ta­li­za­to­ra u dru­štvu i spo­na iz­me­đu odr­ži­vog bi­zni­sa, na­u­ke i fi­lo­zo­fi­je odr­ži­vog ži­vlje­nja.
An­to­ni­je Pu­šić je pred­sta­vio svoj pro­je­kat ko­ji se ti­če iz­grad­nje so­lar­nog je­dre­nja­ka, pret­hod­no iz­lo­živ­ši niz uprav­nih mje­ra ko­je je neo­p­hod­no spro­ve­sti ka­ko bi se una­pri­je­di­li ži­vot, tu­ri­zam i oko­li­na.
Is­ta­kao je da odr­ži­vi raz­voj zna­či da ko­ri­sti­mo re­sur­se na na­čin da ih ne kra­de­mo od po­to­ma­ka, a da je osnov­na po­ru­ka i za­klju­čak nje­go­vog pre­da­va­nja, da „sa­mo ne­uk čo­vjek vi­di pro­fit u mje­ša­li­ci za be­ton“.
Go­vo­re­ći o po­tre­bi oču­va­nja oko­li­ne, pa sa­mim tim i oču­va­nju re­sur­sa za po­tom­ke uka­zao je na svoj pro­je­kat grad­nje so­lar­nog je­dre­nja­ka.
-Ri­ječ je o sta­rom voj­nom bro­du ko­ji mi se ja­ko do­pao još iz da­na JNA, ko­ji se pre­u­re­đu­je na na­čin da bu­de u re­tro –fu­tur sti­lu. Ide na je­dra, a nje­gov se mo­tor ra­di na stru­ju ko­ju pro­iz­vo­de ba­te­ri­je ko­je se pu­ne na so­lar­nom ener­gi­jom. Moj cilj je da brod za­plo­vi Bo­kom bez ijed­ne is­pu­šte­ne ka­pi naf­te ili ma­zu­ta u mo­re i, na­rav­no, bez bu­ke, ob­ja­snio je Pu­šić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pr­ven­stve­no tre­ba pri­vre­me­no za­u­sta­vi­ti grad­nju do do­no­še­nja stra­te­gi­je pla­na raz­vo­ja gra­da u na­red­nih 25 go­di­na.
Ro­bin Smit, član Sa­vje­ta za eko­lo­šku grad­nju Cr­ne Go­re, go­vo­rio je o na­či­nu grad­nje i re­kon­struk­ci­je ku­ća uz pri­mje­nu efi­ka­snih si­ste­ma i ušte­du ener­gi­je na ra­ci­o­nal­nim rje­še­nji­ma.
On je iz­lo­žio vla­sti­to is­ku­stvo u upo­tre­bi efi­ka­snih „pa­met­nih“ si­ste­ma na 43 pro­jek­ta re­kon­struk­ci­je i re­sta­u­ra­ci­ja sta­rih ka­me­nih ku­ća na ko­ji­ma je ra­dio u Cr­noj Go­ri po­sled­njih 17 go­di­na.
Smit je ob­ja­snio da je do­šao iz Škot­ske u Cr­nu Go­ru, naj­pri­je tu­ri­stič­ki, a ka­sni­je od­lu­čiv­ši da se stal­no na­sta­ni i osnu­je po­ro­di­cu, te da svo­je vi­še­go­di­šnje is­ku­stvo u grad­nji i re­kon­struk­ci­ji ku­ća uz pri­mje­nu ener­get­ski efi­ka­snih si­ste­ma, po­di­je­li i u Cr­noj Go­ri, u ko­joj je pre­po­znao ve­li­ki po­ten­ci­jal.
-Ri­ječ je orga­ni­za­ci­ji ko­ja je za­du­že­na da po­mog­ne, sa­vje­tu­je i pro­mo­vi­še ze­le­nu grad­nju i odr­ži­vi raz­voj kroz bi­znis. Or­ga­ni­za­ci­ja pre­po­zna­je da bi­znis no­si naj­ve­ću moć. Ve­o­ma je va­žno uka­za­ti na ener­get­sku efi­ka­snost u gra­di­telj­stvu ne sa­mo zbog ušte­da, već i zbog sma­nje­nja za­ga­đe­nja oko­li­ne. Ri­ječ je o svjet­skom po­kre­tu, ko­ji se ne­za­u­sta­vlji­vo kre­će na­pri­jed i či­ji je Cr­na Go­ra dio. Osnov­na po­ru­ka Cr­noj Go­ri je da će ona sve ovo do­bi­ti na kra­ju, ali da za to tre­ba vre­me­na i da ni­šta ni­je sa­vr­še­no. Cr­na Go­ra je ma­la ze­mlja, po ve­li­či­ni od­go­va­ra­ju­ća Vel­su i ona ima pri­li­ku da pru­ži sto­pro­cent­na rje­še­nja evrop­skim ze­mlja­ma ko­je to ne mo­gu, jer su pre­ve­li­ke. Ovo je pri­li­ka i za osta­tak Evro­pe da idu na­pri­jed, po­ru­čio je Smit.K.M.


Sva­ko mo­že na­pra­vi­ti ma­li ko­rak

Fo­ru­mu u Her­ceg No­vom pri­su­stvo­vao je princ Ni­ko­la Pe­tro­vić, ko­ji već du­go po­dr­ža­va ak­tiv­no­sti ,,GCF’’ i je­dan je od uče­sni­ka ovo­go­di­šnjeg fo­ru­ma u Tiv­tu.
Pe­tro­vić je ka­zao da je ri­ječ o vr­lo va­žnoj te­mi i da je ve­o­ma va­žno o njoj ne­pre­sta­no go­vo­ri­ti, na­ro­či­to u Cr­noj Go­ri.
-Mi smo ze­mlja ko­ja ima naj­bo­lje uslo­ve da gra­di eko­lo­šku dr­ža­vu. I ve­li­ka je gre­ška što smo sa­mo u Usta­vu na­pi­sa­li da smo eko­lo­ška dr­ža­va, a da u tom prav­cu ni­smo ni­šta ura­di­li. Sva­ko od nas mo­že na­pra­vi­ti ma­li ko­rak, ali svi za­jed­no mo­ra­mo da tra­ži­mo i da oče­ku­je­mo od na­ših in­sti­tu­ci­ja da oni gra­de eko­lo­šku dr­ža­vu, jer na to ima­mo de­mo­krat­sko pra­vo, tim pri­je što to pi­še i u Usta­vu, ka­zao je Pe­tro­vić.


Uki­nu­ti bu­ku i ,, la­jav­ce’’ na pla­ža­ma

Ram­bo Ama­de­us je iz­nio či­tav niz pred­u­slo­va ko­ji mo­ra­ju bi­ti is­pu­nje­ni da bi se s grad­njom na­sta­vi­lo: svi ugo­sti­telj­ski i stam­be­ni objek­ti mo­ra­ju po­sta­ti ener­get­ski efi­ka­sni i po­sti­ći ener­get­ski raz­red A, od­re­đi­va­nje ma­pe bu­ke, po­pi­sa­ti objek­te či­ji vla­sni­ci ih že­le iz­da­va­ti to­kom zi­me, pri­klju­či­ti sve objek­te na ka­na­li­za­ci­o­ni ko­lek­tor, a pri­va­ti­zo­va­ne ho­te­le do­ve­sti u že­lje­no sta­nje.
Osim to­ga, sve fa­sa­de mo­ra­ju za­do­vo­lji­ti estet­ske stan­dar­de, sve gra­đe­vi­ne mo­ra­ju do­bi­ti vi­se­će bo­ta­nič­ke fa­sad­ne vr­to­ve, uve­sti tu­ri­stič­ki in­ter­net ra­dio da se ugo­sti­te­lji ne bi tak­mi­či­li u ni­vou bu­ke i raz­li­či­tim mu­zič­kim re­per­to­a­ri­ma, uki­nu­ti bu­ku i „la­jav­ce“ na pla­ža­ma.
Pu­šić je is­ta­kao da je ap­surd da ra­ču­ni za vo­du i stru­ju po­je­du pro­fit, te da us­po­sta­vlja­nje ener­get­ski efi­ka­snog si­ste­ma pred­sta­vlja osnov, ka­ko bi se na­sta­vi­lo s grad­njom.