TI­VAT -Sve­tom ar­hi­je­rej­skom li­tur­gi­jom i pa­ra­sto­som stra­da­lim do Ko­so­va, na Ko­so­vu, po Ko­so­vu i do da­na­šnjih da­na u ma­na­sti­ru Pod­la­stva u Gr­blju obi­lje­žen je 28. jun, Vi­dov­dan. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u ma­na­sti­ru i po­men na spo­men- ko­stur­ni­ci stra­da­lim Gr­blja­ni­ma, Pa­štro­vi­ći­ma, Ma­i­na­ma, Po­bo­ri­ma, Kr­to­lja­ni­ma i Bo­ke­lji­ma u Dru­gom svjet­skom ra­tu u pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka iz či­ta­ve Bo­ke, slu­žio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
U svo­joj be­sje­di mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je je is­ta­kao da ni­je slu­čaj­no da se Vi­dov­dan­ski sa­bor pri­re­đu­je u Gr­blju u ko­me je pri­su­tan kult Sve­tog pro­ro­ka Amo­sa, Sve­tog ra­no­hri­šćan­skog mu­če­ni­ka Vi­ta, po­stoj­bi­ni Sve­tog Ca­ra La­za­ra.
- Te­ško čo­vje­ku, na­ro­du i čo­vje­čan­stvu ko­je žr­tvu­je sve što ima za ono što je ni­štav­no, pro­la­zno i smrt­no. Dva su pu­ta na ko­je je pri­zvan sva­ki čo­vjek ko­ji ži­vi na Ze­mlji. Ima put ži­vo­ta, vječ­no­ga i ne­pro­la­znog ko­ji je put Bož­ji. A put smr­ti je obo­go­tvo­re­nje se­be, pred­me­ta oko se­be, obo­go­tvo­re­nje svo­jih la­žnih ide­ja i ide­o­lo­gi­ja. Kroz Vi­dov­dan, kroz Hri­sto­vu Gol­go­tu sa­gle­da­va­mo i nje­go­vo Vas­kr­se­nje sa­gle­da­va­mo i se­be i svoj ži­vot, svo­ga na­ro­da i svi­je­ta i čo­vje­čan­stva. Za­to se ra­du­je­mo što je Bog udo­sto­jio naš na­rod ko­ji ni­je bez­gre­šan, ali su naj­i­za­bra­ni­ji lju­di nje­go­vi po­ni­je­li Krst Hri­stov i no­si­li ga ča­sno i če­sti­to. Evo na če­lu sve­tog mu­če­ni­ka ko­sov­skog La­za­ra. On opre­di­je­lio za Ko­sov­ski za­vjet ko­ji je ogra­nak No­vog Za­vje­ta, za­vje­ta u kr­vi Hri­sto­voj, kao i mno­gi dru­gi po­stra­da­li i žr­tvo­va­li svoj ži­vot za vje­ru, Bo­ga, prav­du bo­ži­ju do Ko­so­va, na Ko­so­vu, po Ko­so­vu i do da­na­šnjih da­na - is­ta­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
On je na­gla­sio da su fa­ši­sti i na­ci­sti bi­li „Ka­i­nov­ska voj­ska, bra­to­u­bi­lač­ka voj­ska ko­ja je zbog se­be i svo­ji zem­nih in­te­re­sa, svo­jih su­je­ta i vla­sto­lju­blja uni­šta­va­la i lju­de i na­ro­de“.
- Šta su bi­li oni ko­ji su ov­dje po­bi­li ovu ne­vi­nu dje­cu bo­kelj­sku, na prav­di Bo­ga, ne­go isto ta­ko Ka­i­no­vi po­tom­ci. Ka­i­nov­ska bra­to­u­bi­lač­ka ru­ka je po­bi­la Gr­blja­ne, Ma­i­ne, Po­bo­re, Pa­štro­vi­će, Kr­to­lja­ne, Bo­ke­lje. I ov­dje u Ba­ru i one ko­ji su odav­de ko­ji su go­nje­ni brat­skom mr­žnjom pre­ko da­na­šnje Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, do Slo­ve­ni­je i Ce­lov­ca po­bi­je­ni od iste ka­i­nov­ske ru­ke - is­ta­kao je cr­no­gor­sko-pri­mor­ski mi­tro­po­lit do­da­ju­ći da se „Ka­i­nov­sko opa­sno i otrov­no sje­me da­nas po­vam­pi­ri­lo u Cr­noj Go­ri i ši­re od Cr­ne Go­re“. On je na­gla­sio da da­na­šnje vo­đe na­ro­da u stva­ri ga ne vo­de već za­vo­de na „ka­i­nov­ski, Bo­go­u­bi­lač­ki i bra­to­u­bi­lač­ki put“.
- Ka­žu ne­ki – „mi ni­je­smo za ne­be­sko, mi smo za ze­malj­sko car­stvo“. Ku­ka­la im maj­ka! Oni su zna­či za smrt, za ni­šta­vi­lo, za mr­žnju, za bra­to­u­bi­stvo, za Bo­go­u­bi­stvo. Je li to put po­to­ma­ka ve­li­ko­mu­če­ni­ka ko­sov­skog La­za­ra, uče­ni­ka sve­te bra­će Ki­ri­la i Me­to­di­ja, Na­u­ma i Kli­men­ta, zet­skog kra­lja mu­če­ni­ka Jo­va­na Vla­di­mi­ra, Si­me­o­na i Sa­ve, Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i Pe­tra Dru­gog Lov­ćen­skog taj­no­vid­ca. Nji­hov put je put pro­ro­ka Amo­sa, Vi­ta, Hri­stov put no­še­nja Ča­snog ži­vo­tvor­nog kr­sta – na­gla­sio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je u be­sje­di.Ž.K.


Vi­jen­ce po­lo­ži­li Đor­đi­je Vu­jo­vić i Dra­gi­ca Pe­ro­vić

Vi­dov­dan­ski sa­bor u Gr­blju obi­lje­ži­lo je i pr­vo do­sad zva­nič­no po­la­ga­nje vi­je­na­ca od stra­ne Skup­šti­na op­šti­na Bu­dva i Ko­tor na spo­men obi­ljež­je u ma­na­sti­ru Pod­la­stva. Na vi­jen­cu ko­ji je u ime SO Bu­dva po­lo­žio pred­sjed­nik bu­dvan­skog par­la­men­ta Đor­đe Vu­jo­vić is­tak­nu­to je: „Vje­čan spo­men na­šim ju­na­ci­ma od Ko­sa­va do da­na­šnjeg da­na“, a na vi­jen­cu ko­je u ime ko­tor­skog par­la­men­ta po­lo­ži­la prd­sjen­di­ca Skup­šti­ne op­šti­ne Dra­gi­ca Pe­ro­vić pi­še: „Sa pi­je­te­tom žr­tva­ma bez­bo­žnič­kog te­ro­ra, ubi­je­nim bez su­da i osu­de“.
Sa­bo­ru u Gr­blju pri­su­stvo­vao je i iza­sla­nik Vla­de Sr­bi­je za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju i vje­re, Vla­di­mir Bo­žo­vić .
Na­kon pa­ra­sto­sa sa­hra­nje­ni su i zem­ni osta­ci mo­na­ha ko­ji su bi­li sa­hra­nje­ni u ma­na­stir­skoj por­ti i ko­ji su pro­na­đe­ni pri­li­kom ne­dav­nih sa­na­ci­o­nih ra­do­va.