BERANE – Stanovnici mjesne zajednice Šekular ponovo su od nadležnih službi zatražili da preduzmu odgovarajuće mjere u cilju urednijeg elektrosnadbijevanja na ovom području. Istakli su da se niskonaponske mreže na području šekularskih sela nalaze u lošem stanju i da bi država na poseban način morala da obaveže i Elektroprivredu i koncesinare koji su napravili elektrane na Šekularskoj rijeci da u ovoj oblasti uvedu više reda. Kazali su da njihova domaćinstva često ostaju bez struje i da im to pričinjava ozbiljne probleme.
- Ako svakodnevno dolazi do nestanka struje, onda se pitamo šta će se dešavati kad počnu da padaju veći snjegovi. Očito je da se nedovoljno pažnje poklanja održavanju elektro -mreže. O tome govori i podatak da pojedini stubovi datiraju još iz „Titovog doba“, zbog čega imamo česte ispade na elektro vodovima. Svjedoci smo da je bilo i uginuća stoke od strujnog udara, jer se dešavalo da se žice otkače sa stubova i da se danima, pod naponom, vuku po zemlji. Tako je nedavno stradala i jedna ovca. Zato bi bilo dobro da Elektroprivreda i vlasnici mini hidroelektrana konačno poprave postojeće elektro-mreže i da barem na taj način doprinesu stvaranju boljih životnih uslova u našim selima – ističe predsjednik mjesne zajednice Šekular Vesko Davidović, podsjećajući da su mještani godinama uzaludno od nadležnih službi tražili da im obezbijede urednije snadbijevanje električnom energijom.
On je istakao da je krajnje vrijeme da Šekularci dobiju određene benefi­te od mi­ni elek­tra­na ko­je je kom­pa­ni­je „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro“ pri­je ne­ko­li­ko go­di­na na­pra­vi­la na Še­ku­lar­skoj ri­je­ci.
- Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, bez sa­gla­sno­sti mje­šta­na, kom­pa­ni­ja „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro“ je, uz po­moć dr­ža­ve, na­pra­vi­la ne­ko­li­ko el­Ektra­na na Še­ku­lar­skoj ri­je­ci. Zva­nič­ni po­da­ci uka­zu­ju da imo­vi­na te kom­pa­ni­je vri­je­di oko se­dam­na­est mi­li­o­na eura. Po­da­ci, ta­ko­đe, uka­zu­ju da se ra­di o fir­mi ko­ja od elek­tarana u Še­ku­la­ru go­di­šnje ubi­ra mi­li­on­ske pri­ho­de. Uz to, po­tro­ša­či uz sva­ki ra­čun za stru­ju iz­dva­ja­ju od­re­đe­na sred­stva za iz­grad­nju hi­dro­e­lek­tra­na. Gle­da­ju­ći ove po­dat­ke i slu­ša­ju­ći pri­ču zva­nič­ni­ka da su mi­ni elek­tra­ne ve­li­ka raz­voj­na pri­ča za sje­ver Cr­ne Go­re, bi­lo bi lo­gič­no da Še­ku­lar, ako ni­šta dru­go, ima do­bru stru­ju, jer smo mi iz­grad­njom ovih po­stro­je­nja, prak­tič­no, osta­li bez ri­je­ke ko­ja pred­sta­vlja ži­lu ku­ca­vi­cu či­ta­vog kra­ja. No, umje­sto to­ga, u še­ku­lar­skim se­li­ma je to­li­ko ni­zak na­pon stru­je da ni fri­ži­de­ri ne mo­gu da ra­de. Pred ova­kvim či­nje­ni­ca­ma ne­ko bi mo­rao do­bro da se po­za­mi­sli – na­gla­sio je Da­vi­do­vić.
Mje­šta­ni sma­tra­ju da su nad­le­žni or­ga­ni pri­je do­dje­le kon­ce­si­ja za iz­grad­nju mi­ni­e­lek­tra­na tre­ba­li da oba­ve raz­go­vor sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom i pre­do­če im šta će to Še­ku­lar do­bi­ti na­kon re­a­li­za­ci­je na­zna­če­nih pro­je­ka­ta. Ka­za­li su da se po­sli­je sve­ga is­po­sta­vi­lo da se po pi­ta­nju is­ko­ri­šća­va­nja vo­de­nog bo­gat­stva na­sta­vi­lo sa usta­lje­nom vi­še­de­ce­nij­skom prak­som po ko­joj ras­po­lo­ži­vi re­sur­si ni­je­su sta­vlje­ni u funk­ci­ju raz­vo­ja Še­ku­la­ra, već u funk­ci­jui bo­ga­će­nja pri­vi­le­go­va­nih gru­pa i po­je­di­na­ca.
- Po obi­ča­ju nas ov­dje ni­ko ni­šta ne pi­ta. Ov­dje zva­nič­ni­ci do­la­ze sa­mo uoči iz­bo­ra obe­ća­va­ju­ći nam zlat­na br­da i do­li­ne, dok dr­ža­va do­no­si ured­be o ko­ri­šće­nju pri­rod­nih re­sur­sa bez ika­kve kon­sul­ta­ci­je sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom. Ta­ko je u po­sled­nje vri­je­me na­ša ri­je­ka ustu­plje­na na ko­ri­šće­nje moć­ni­ci­ma sa stra­ne, a da gra­đa­ni o to­me ni­šta ni­je­su zna­li. Mi ne­ma­mo ni­šta pro­tiv raz­voj­nih in­ve­sti­ci­ja, ali je ko­rekt­no da se u ci­je­loj pri­či ču­je i naš glas, jer je sram­no da u 21 vi­je­ku ima­mo ova­ko lo­še elek­tro­snad­bi­je­va­nje. Ako ni­šta dru­go mo­glo je, od tih sil­nih mi­li­o­na, ko­ji se sti­ču za­hva­lju­ju­ći elek­tra­na­ma u Še­ku­la­ru, da se iz­dvo­ji ne­što sred­stva za in­sta­li­ra­nje no­vih tra­fo­sta­ni­ca, jer bi se na taj na­čin po­ja­čao na­pon stru­je ko­ji u po­je­di­nim do­ma­ćin­stvi­ma ne pre­la­zi 140 vol­ti- za­klju­čio je Bo­ri­vo­je De­le­tić. D.J.


Moć­ni­ci krč­me re­sur­se

Mje­šta­ni tvr­de da oni ni od eks­p­lo­a­ta­ci­je šum­skog bo­gat­stva sa pro­sto­ra Še­ku­la­ra, ne­ma­ju ni­ka­kve ko­ri­sti. Is­ti­ču da de­ce­ni­ja­ma kon­ce­si­je na šu­me do­bi­ja­ju lju­di iz od­re­đe­nih cen­ta­ra mo­ći i da je nji­ma, za raz­li­ku od lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, do­zvo­lje­no da ra­de šta god ho­će.
- Kad bi se sku­pio či­tav no­vac do ko­jeg se do­šlo pro­da­jom na­ših šu­ma on­da bi sva­ka sto­pa še­ku­lar­ske ze­mlje mo­gla zla­tom da se pre­svu­če. Me­đu­tim, do­sa­da­šnje ga­zdo­va­nje pri­rod­nim re­sur­si­ma omo­gu­ći­lo je bo­ga­ti­ma da se bo­ga­te još vi­še, a da si­ro­ma­šni pot­pu­no pro­pa­da­ju. Za­to se Še­ku­lar da­nas, i po­red ogrom­nog pri­rod­nog bo­gat­stva, na­šao na ru­bu pro­pa­sti. Te­ški ka­mi­o­ni pri­vi­le­go­va­nih kon­ce­si­o­na­ra na­to­va­re­ni bal­va­ni­ma, re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu i uni­šta­va­ju put­nu in­fra­struk­tu­ru, a da nad­le­žne slu­žbe ne po­ku­ša­va­ju da su­zbi­ju ta­kve po­ja­ve – tvr­di Aco La­bu­do­vić.