Vi­še od 200 ži­te­lja nik­šić­kih Ba­nja­na pot­pi­sa­lo je pe­ti­ci­ju ko­jom tra­že da im Dom zdra­vlja vra­ti vo­zi­lo „la­du ni­vu“, ko­je je do pri­je ne­što vi­še od dvi­je go­di­ne slu­ži­lo za hit­ne slu­ča­je­ve u tom kra­ju. Pot­pi­se sa za­htje­vom za po­vra­ćaj vo­zi­la pre­da­li su i Mi­ni­star­stvu zdra­vlja od ko­jeg su, ka­ko na­vo­de mje­šta­ni, do­bi­li ne­ga­ti­van od­go­vor. „La­da ni­va“ je bi­la sta­ci­o­ni­ra­na u Ve­li­mlju i njom je vr­šen pre­voz ži­te­lja do nik­šić­ke bol­ni­ce. Mje­šta­nin Mom­či­lo Era­ko­vić ka­že da im je auto uze­to uz obra­zlo­že­nje da mo­ra na po­prav­ku.
– Bio je za­po­slen i vo­zač, ko­ji je du­žio vo­zi­lo i imao oba­ve­zu da bu­de stal­no pri­pra­van u hit­nim slu­ča­je­vi­ma. Ba­nja­ni su naj­ra­spro­stra­nje­ni­je mje­sto u nik­šić­koj op­šti­ni i „la­da“ nam je bi­la ko­ri­sna. Sa­da smo pri­nu­đe­ni da se sna­la­zi­mo ka­da je pri­je­ka po­tre­ba, a ka­ko se sna­ći ka­da su uglav­nom osta­la sta­rač­ka do­ma­ćin­stva i lju­di ko­ji ne­ma­ju svo­je auto­mo­bi­le. U slu­ča­ju bo­le­sti mo­ra­ju da mo­le da ih ne­ko pre­ve­ze do gra­da da bi im se pru­ži­la me­di­cin­ska po­moć – re­kao je Era­ko­vić.
Zdrav­stve­na za­šti­ta u Ba­nja­ni­ma, ko­ji ob­u­hva­ta­ju če­tvr­ti­nu op­šti­ne Nik­šić, obez­bi­je­đe­na je ali pet rad­nih da­na u sed­mi­ci. Mje­šta­ni su za­do­volj­ni lje­ka­rom i an­ga­žo­va­nim sa­ni­te­ti­ma, ali se pi­ta­ju šta ra­di­ti kad oni za­vr­še svo­je rad­no vri­je­me, a vo­zi­lu za hit­ne slu­ča­je­ve iz Nik­ši­ća do Ve­li­mlja tre­ba oko sat vre­me­na.
– Ima jed­no vo­zi­lo ko­je ko­ri­ste lje­ka­ri i sa­ni­te­ti da bi do­šli do Ve­li­mlja i na­zad do Nik­ši­ća, kao i za obi­la­zak te­re­na, ali ono ni­je za pa­ci­jen­te. Bi­lo ko­ji hit­ni slu­čaj da se de­si, kad lje­ka­ri ni­je­su u Ba­nja­ni­ma, pa­ro­la je „sna­đi se“. Ako se mo­žeš sna­ći ve­li­ke su ti mo­guć­no­sti da pre­ži­viš, ako ne on­da se mo­li Bo­gu – is­ti­če Era­ko­vić i na­gla­ša­va da je u Ve­li­mlju po­sto­ja­la i bol­ni­ca ko­ju je osno­vao nji­hov Ba­nja­nin dr Ni­ko Mi­lja­nić. Ima­la je 30 kre­ve­ta i sva neo­p­hod­na me­di­cin­ska sred­stva i apa­ra­tu­ru. Bol­ni­ca je odav­no uki­nu­ta, a Era­ko­vić ka­že da su mje­šta­ni bez­su­pje­šno po­ku­ša­va­li se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka da spri­je­če od­no­še­nje apa­ra­ta, me­đu ko­ji­ma je bio i rend­gen.
– Ba­nja­ni­ma sve re­dom si­ste­mat­ski uki­da­ju. Sa­mo re­žu, i ako nam ne­ko ne­što ko­jim slu­ča­jem da, od­mah se to odav­de mi­če. Jed­no­stav­no si­stem to sve sra­ču­na­to ra­di, da bi ovo ma­lo ži­te­lja što je osta­lo oti­šlo odav­de – tvr­di Eara­ko­vić i na­gla­ša­va da mje­šta­ni ne­ma­ju pra­vo ni na put­ne tro­ško­ve za lje­kar­ski pre­gled u Nik­ši­ću.
– Ka­žu nam da pri­pa­da­mo op­šti­ni Nik­šić i da se ti tro­ško­vi ne re­fun­di­ra­ju, a ne­kad nam je po­treb­no ra­di lje­kar­skih pre­gle­da i po ne­ko­li­ko pu­ta da ide­mo do gra­da – što je za nas ve­li­ki tro­šak – sma­tra Era­ko­vić.
Od Ve­li­mlja, ko­je im je mje­sni cen­tar, do Nik­ši­ća je oko 40 ki­lo­me­ta­ra, ali ima se­la ko­ja su go­to­vo du­plo uda­lje­ni­ja, po­put Gor­njih Cr­kvi­ca ili Ko­pri­vi­ca. Ne­kad, ka­že Bo­ško Ko­pri­vi­ca, mo­ra da se pla­ti pre­voz i u tim hit­nim slu­ča­je­vi­ma.
– Svi u Ba­nja­ni­ma po­dr­ža­va­mo ini­ci­ja­ti­vu da se vo­zi­lo vra­ti. Ve­li­ki je ovo pro­stor, uda­lje­ni smo, a uglav­nom su sta­rač­ka do­ma­ćin­stva. Po Usta­vu Cr­ne Go­re sva­ki gra­đa­nin ima pra­vo na bes­plat­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu, a mi je ne­ma­mo. Lje­kar ka­da je ov­dje na­pi­še uput za Nik­šić, a on­da tre­ba da se sna­la­zi­mo. Imam 50 go­di­na i tre­nut­no sam me­đu naj­mla­đi­ma u se­lu, osta­li su sta­ri­ji. Pi­ta li se iko šta ra­di­ti ka­da ne­ko­me po­zli – ka­že Ko­pri­vi­ca.
Vje­ru­je da je re­sor­nom mi­ni­star­stvu eko­nom­ski ne­is­pla­ti­vo da odr­ža­va vo­zi­lo i pla­ća vo­za­ča za banj­ski okrug, ali ako osi­gu­ra­ni­ci pla­ća­ju za zdrav­stve­ne uslu­ge za­što se ne­što ne bi ulo­ži­lo da te uslu­ge bu­du una­pri­je­đe­ne, po­seb­no u uda­lje­ni­jim kra­je­vi­ma.
– Ko da po­mog­ne oni­ma sta­ri­ma u Gor­njim Cr­kvi­ca­ma ko­ji­ma do Nik­ši­ća tre­ba vi­še od 70 ki­lo­me­ta­ra. U hit­nim slu­ča­je­vi­ma ne mo­gu se ni­ka­ko sna­ći jer je ma­lo sta­nov­ni­ka, a dok ne­ko do­đe iz dru­gog se­la, ako ga uop­šte i obez­bi­je­de, mo­že ka­sno bi­ti. Dr­ža­va i Mi­ni­star­stvo zdra­vlja mo­ra­ju naš pro­blem ri­je­ši­ti, i Ustav im to na­la­že – ka­te­go­ri­čan je Ko­pri­vi­ca.
B.B.


Ra­se­li­li ih i dru­gi pro­ble­mi

Mom­či­lo Era­ko­vić is­ti­če da dio kri­vi­ce za to što nad­le­žni ne vo­de ra­ču­na o ne­kad naj­bo­ga­ti­jem kra­ju nik­šić­ke op­šti­ne, tre­ba da sno­se i sa­mi Ba­nja­ni. Ima ih, ka­že on, ne­i­za­in­te­re­so­va­nih, ali i onih ko­ji „ra­de sa­mo za svo­je in­te­re­se“.
– Sve što se mo­že uze­ti uze­to je iz Ba­nja­na, a ni­ko ni­šta ne ula­že. Pu­te­vi su nam ka­ta­stro­fal­ni iako su go­spo­di iz fo­te­lja kad iza­đu pred ka­me­re pu­na usta hva­le ka­ko ra­de na oži­vlja­va­nju se­la. Ne znam šta i gdje ra­de, ali u Ba­nja­ni­ma ne ra­de ni­šta, već ih svi re­dom uni­šta­va­ju. To se mo­že vi­dje­ti i na te­re­nu, ne­ka sa­mo pro­đu do mog se­la Pri­gra­di­ne oda­kle de­vet­na­e­sto­ro dje­ce po­ha­đa ško­lu na Ve­li­mlju, a nor­ma­nog pu­ta ne­ma­mo. Sta­nje se ne mo­že ri­je­či­ma opi­sa­ti i mi­slim da je naj­bo­lje da svi mi ko­ji tu ži­vio ne­ku­da bje­ži­mo – ogor­čen je Era­ko­vić.


Bu­la­to­vić: Zdrav­stve­na za­šti­ta znat­no una­pri­je­đe­na

2Ra­se­li­li ih i dru­gi pro­ble­mi
Mom­či­lo Era­ko­vić is­ti­če da dio kri­vi­ce za to što nad­le­žni ne vo­de ra­ču­na o ne­kad naj­bo­ga­ti­jem kra­ju nik­šić­ke op­šti­ne, tre­ba da sno­se i sa­mi Ba­nja­ni. Ima ih, ka­že on, ne­i­za­in­te­re­so­va­nih, ali i onih ko­ji „ra­de sa­mo za svo­je in­te­re­se“.
– Sve što se mo­že uze­ti uze­to je iz Ba­nja­na, a ni­ko ni­šta ne ula­že. Pu­te­vi su nam ka­ta­stro­fal­ni iako su go­spo­di iz fo­te­lja kad iza­đu pred ka­me­re pu­na usta hva­le ka­ko ra­de na oži­vlja­va­nju se­la. Ne znam šta i gdje ra­de, ali u Ba­nja­ni­ma ne ra­de ni­šta, već ih svi re­dom uni­šta­va­ju. To se mo­že vi­dje­ti i na te­re­nu, ne­ka sa­mo pro­đu do mog se­la Pri­gra­di­ne oda­kle de­vet­na­e­sto­ro dje­ce po­ha­đa ško­lu na Ve­li­mlju, a nor­ma­nog pu­ta ne­ma­mo. Sta­nje se ne mo­že ri­je­či­ma opi­sa­ti i mi­slim da je naj­bo­lje da svi mi ko­ji tu ži­vio ne­ku­da bje­ži­mo – ogor­čen je Era­ko­vić.