G
U­SI­NjE – Pred­sjed­nik Par­ti­je za Gu­si­nje (PzG) Ru­smin La­li­čić ocijenio je katastrofalnim sta­nje u Gu­si­nju na­kon ne­što vi­še od če­ti­ri go­di­ne od vra­ća­nja sta­tu­sa op­šti­ne. Laličić ovakvo viđenje Gusinja potkrepljuje či­nje­ni­com da u naj­mla­đoj cr­no­gor­skoj op­šti­ni ni­šta ne funk­ci­o­ni­še kako bi trebalo, a, ka­ko smatra, ni u bu­duć­no­sti „sa ovom po­sta­vom na vla­sti, ni­šta se bo­lje ne mo­že oče­ki­va­ti”.
– Ako i ima ne­ki ko­rak na­pri­jed, dva su una­zad, što je u ko­nač­nom na­za­do­va­nje s ne­po­zna­ni­com doka­d ta­ko – konstatuje Laličić i kao očigledan primjer nemara i nerada navodi gradnju zgra­de Op­šti­ne koju je još 2009. go­di­ne za­po­če­la tada Mje­sna za­jed­ni­ca Gu­si­nje za­jed­no s Fon­da­ci­jom Gu­si­nje i Op­šti­nom Plav.
– On­da je to ona­ko po­li­tič­ki op­štin­ska vlast kan­di­do­va­la Di­rek­ci­ji jav­nih ra­do­va Cr­ne Go­re kao ne­ka­kav svoj pro­je­kat, iako su svi oni ko­ji su pri­gra­bi­li vlast u Gu­si­nju bi­li pro­tiv po­vra­ća­ja statusa op­šti­ne. Radovi tra­ju do da­na-da­na­šnjeg po principu kre­ni–sta­ni, ka­ko bi se ima­lo či­me ma­ha­ti uoči sva­kih iz­bo­ra. Sigurno će ovih da­na u susret izborima radovi biti intenzivirani, a on­da će ih ob­u­sta­viti do ne­kih na­red­nih i ta­ko u ne­do­gled. Objekat budućeg administrativnog centra opštine je ogra­đe­n za­štit­nom mre­žom i ta­blom na kojoj je pre­ci­zi­rano šta i ka­ko se radi, ali bez ro­ka za­vr­šet­ka. Is­pred vra­ta se oku­plja­ju psi lu­ta­li­ce, pa taj prostor neodoljivo podsjeća na azil za napuštene životinje – komenatriše La­li­čić i naglašava da ni ser­vi­sne slu­žbe ne funk­ci­o­ni­šu ka­ko bi tre­ba­lo, ta­ko da su u zim­skim uslo­vi­ma pu­te­vi neo­či­šće­ni, a ljet­i su po gradu i okoline vidljive gomile smeća i brojne di­vlje de­po­ni­je.
– Put pre­ma Gre­ba­ja­ma, cen­tral­noj zoni Na­ci­o­nal­nog par­ka Pro­kle­ti­je, nijed­nom zi­mus ni­je oči­šćen, pa je zim­ski tu­ri­zam go­to­vo ni­ka­kav, s ja­ko ma­lim bro­jem tu­ri­sta, uglav­nom en­tu­zi­ja­sta. Grad­ske uli­ce či­ste tek tre­ći dan na­kon sni­je­žnih pa­da­vi­na, pa do­la­zi do go­mi­la­nja le­da i pra­vlje­nja le­de­nih bre­go­va što u znatnoj mjeri stvara poteškoće u saobraćaju – navodi Laličić.
On naglašava i da su uspostavljanjem Op­šti­ne ras­for­mi­ra­ne mje­sne za­jed­ni­ce, či­me su gra­đa­ni­ma us­kra­ćena pra­va predglaganja i odlučivanja.
– Iz samo njima znanih razloga ukinuli su mjesne zajednice i ni­kad vi­še ni­je­su ni po­kre­nu­li ini­ci­ja­ti­vu za for­mi­ra­nje no­vih, vje­ro­vat­no da bi iz­bjeg­li pro­jekt­ne ini­ci­ja­ti­ve gra­đa­na, pa tako na pro­šloj sjed­ni­ci SO ni­je pri­hva­će­na ini­ci­ja­ti­va o po­plo­ča­va­nju gu­sinj­ske čar­ši­je. A evo i april za­ko­ra­či, a sjed­ni­ca SO još ni­je za­ka­ziva­na, a zna­mo da je rok za održavanje bio do kra­ja mar­ta. Dok smo bi­li u za­jed­ni­ci s Pla­vom, uz po­moć te op­šti­ne i fon­da­ci­je Gu­si­nje, po­vra­ti­li smo status, s ve­li­kom na­po­ri­ma. Ka­ra­va­ni­ma pri­ja­telj­stva uti­ca­li smo na pro­boj pu­ta za Pod­go­ri­cu, kroz Al­ba­ni­ju, iz­grad­nju gra­nič­nog pre­la­za na Gra­bo­nu, ka­ko bismo niz do­li­nu Ci­jev­ne do Pod­go­ri­ce pu­to­va­li sve­ga 57 kilometara. Sada se za­pe­lo na iz­grad­nji pu­ta od tog pre­la­za do Pod­go­ri­ce, što je dr­ža­va bi­la du­žna da ura­di pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Mi­sle­ći da će država uraditi ono što je dužna, mi smo Ka­ra­va­ne pri­ja­telj­stva za­u­sta­vi­li, a iz­gle­da da će­mo po­no­vo mo­ra­ti da ih aktiviramo ka­ko bismo uti­ca­li da se i pre­o­sta­li po­slo­vi za­vr­še – kaže La­li­čić i do­da­je da su u Gusinju ni­ka­kvi uslo­vi i za sport, zdrav­stvo, bez­bjed­nost gra­đa­na i sve­ga ono­ga što jed­na po­gra­nič­na op­šti­na no­si sa so­bom.
– Ov­dje se ko­ra­ča ko­rak na­pri­jed, dva na­zad. Do­kle se ta­ko mo­že sti­ći zna se – skep­ti­čan je La­li­čić.
Oni kritikuje i državno rikovodstvo koje se, kako kaže, ni­ka­da ni­je okre­nu­lo ovom kra­ju kao ni ukup­noj sje­ver­noj re­gi­ji.
– Neka mi neko po­ka­že bar je­dan pro­je­kat ko­ji su državni organi ov­dje ura­di­li unazad 30 go­di­na... Sa­mo je raz­gra­đi­va­no i do kra­ja uni­šte­no i ono što smo ima­li. Pri­vre­da je sru­še­na, rad­ni­ci su osta­li na uli­ca­ma, omla­di­na po­bje­gla po svi­je­tu da se sna­la­zi za ži­vot ka­ko zna i umi­je, a mi pri­ča­mo istu pri­ču i fi­lo­zo­fi­ra­mo, dr­že­ći na vla­sti one ko­ji su nas do­ve­li do ovo­ga. Pri­ča­mo o de­mo­kra­ti­ji, a ne zna­mo ni šta zna­či de­mo­kra­ti­ja. Kod nas je de­mo­kra­ti­ja osi­ro­ma­ši­ti i za­u­zda­ti na­rod, di­zgi­ne mu za­te­za­ti i po­pu­šta­ti po po­tre­bi, ta­ko da ne mo­gu ni­ti smi­ju i po­mi­sli­ti da gla­sa­ju ne­kog van tih di­zgi­na­ša, a dok god se to­čak ne po­kre­ne i stvo­re uslo­vi za slo­bod­ne iz­bo­re i smje­nji­vost vla­sti ne­ma sre­će ni­ti na­pret­ka – konstatuje La­li­čić.N.V.


Sve ide puževim korakom

Kao ljekar ne mo­gu za­o­bi­ći pro­bleme zdrav­stva! Ima­li smo dva iza­bra­na dok­to­ra, pe­di­ja­tar i iza­bra­ni dok­tor za od­ra­sle. Nje­go­vim od­la­skom duže vrijeme smo bi­li samo s jed­nim dok­to­rom. Od­la­skom jed­nog far­ma­ce­u­ta, apo­te­ka ra­di sa­mo u pr­voj smje­ni. Sad ču­jem da su poslali jednog ljekara iz Do­ma zdra­vlja u Pla­vu, a oče­ku­ju se i pe­di­ja­tar i far­ma­ce­ut, ali sve to tra­je, što se ka­že, ca­re­vu go­di­nu. Bi­lo je pred­vi­đe­no i do­go­vo­re­no pri­je ne­ko­li­ko go­di­na i otva­ra­nje sta­ni­ce Hit­ne po­mo­ći, ali i to je i da­lje pra­zna pri­ča. Ni sta­ni­ca po­li­ci­je još uvi­jek u Gu­si­nju ni­je za­ži­vje­la! Obje­kat se re­no­vi­ra pu­že­vim ko­ra­kom, i sve uoči ne­kih od iz­bo­ra. I po­li­caj­ce nam katkad ša­lju iz plav­ske sta­ni­ce, pa stoga ima i znat­nih pro­ble­ma po pi­ta­nju jav­nog re­da i sa­o­bra­ća­ja. Tro­to­a­ri i uli­ce su za­u­ze­ti parkiranim automobilima, ali o tome niko ne vodi računa – ističe Laličić.