Pre­da­va­nje „Li­tur­gi­ja- sre­di­šte hri­šćan­skog ži­vo­ta“, ko­je je or­ga­ni­zo­va­la Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kve­na op­šti­na Ko­tor, odr­žao je u Ri­zni­ci Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve pro­to­je­rej - sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić.
Ko­tor­ski pa­roh osvr­nuo se na zna­čaj sve­te li­tur­gi­je kroz bo­go­slu­žbe­ne tek­sto­ve i na­gla­sio nje­no zna­če­nje u ži­vo­tu hri­šća­na. U pr­vo vri­je­me li­tur­gi­ja ni­je ima­la for­mu ka­kvu ima da­nas, za­to što je Cr­kva pr­va tri vi­je­ka bi­la go­nje­na. Ta­da su u li­tur­gi­ju im­pro­vi­zo­va­li sve­ti lju­di, ali su­šti­na je bi­la da se pri­ne­su hljeb i vi­no „od ro­da vi­no­gra­dar­skog“. Da­nas se naj­če­šće slu­ži li­tur­gi­ja Sv. Jo­va­na Zla­to­u­stog, ko­ji je re­du­ko­vao sta­re tek­sto­ve, a pri­je nje­ga je isto to ura­dio i Sv. Va­si­li­je Ve­li­ki, ali je ta li­tur­gi­ja ne­što du­ža i za­to se ona slu­ži sa­mo de­set pu­ta go­di­šnje. Ja­ko­vlje­va i Mar­ko­va li­tur­gi­ja, ko­je su ta­ko­đe sa­ču­va­ne, slu­že se sa­mo na da­ne tih sve­ti­te­lja.
- Ni­je bit­na for­ma, ne­go su­šti­na – ev­ha­ri­sti­ja, ko­ja zna­či bla­go­dar­nost. Ka­non­ski sve­šte­nik uz­no­si hljeb i vi­no i oče­ku­je i tra­ži od sa­mo­ga Go­spo­da da bla­go­slo­vi te hlje­bo­ve, i da hljeb i vi­no po­sta­ju ti­je­lo i krv Hri­sto­va i mi se ti­me pri­če­šću­je­mo - ob­ja­snio je otac Kri­vo­ka­pić.
Li­tur­gi­ja da­nas ne­ki­ma pred­sta­vlja spo­red­nu oba­ve­zu, pri­mje­ću­je pro­ta Kri­vo­ka­pić, do­da­ju­ći da tre­ba na­pra­vi­ti in­ver­zi­ju – či­ta­vu svo­ju sed­mi­cu hri­šća­nin tre­ba da or­ga­ni­zu­je ta­ko da si­gur­no do­đe na li­tur­gi­ju, a sve dru­go da pri­la­go­di to­me. Cr­kva Bo­ži­ja je „or­ga­ni­zam ži­vo­ga Bo­ga“, tu je sve or­gan­ski ve­za­no, ka­že otac Kri­vo­ka­pić.
- Ka­da se kr­šta­va­mo po­sta­vlja­ju se pi­ta­nja: „Pri­sa­je­di­nju­ješ li se Hri­stu?“, „Od­ri­češ li se sa­ta­ne?“, „Vje­ru­ješ li u Hri­sta?“, sve je slo­bod­no i sve ima ve­ze sa ti­me da mi, ula­ze­ći u Cr­kvu, ne učla­nju­je­mo se ni u ka­kvu or­ga­ni­za­ci­ju, ne­go ura­sta­mo u or­ga­ni­zam ži­vo­ga Bo­ga, jer Hri­stos je gla­va Cr­kve, a mi svi kr­šte­njem, sve­tim mi­ro­po­ma­za­njem, a po­seb­no sve­tim pri­če­šćem, ura­sta­mo u to mi­stič­no ti­je­lo Go­spo­da Hri­sta - ka­zao je pa­roh ko­tor­ski. Pod­sje­ća na ri­je­či Go­spo­da: „Ko se pri­če­šću­je mo­jim ti­je­lom i mo­jom kr­vlju bo­ra­vi u me­ni i ja u nje­mu“. Pri­sut­ni­ma je po­ka­zao še­mu ka­ko iz­gle­da kr­šnjak od ko­ga se vjer­ni­ci pri­če­šću­ju, ko­ji se osve­šta­va i bla­go­si­lja u li­tur­gi­ji,.
- U li­tur­gi­ji se uz­no­si bes­krv­na žr­tva i bla­go­dar­nost Bo­gu za to što je do­šao i do­nio sve­tu na­u­ku i žr­tvo­vao se na kr­stu. Od ta­da vi­še ne­ma krv­ne žr­tve, ne­go se pri­no­si bes­krv­na - hljeb i vi­no. Iz hlje­ba - kr­šnja­ka po­sta­vlje­nog na di­skos, ko­ji pred­sta­vlja va­se­lje­nu, iz­vla­či se sre­di­šnji dio „Sve­ti Ag­nec“ sa pe­ča­tom „Isus Hri­stos po­bi­je­di (ni­ka)“, sa li­je­ve stra­ne dio po­sve­ćen Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci, a za­tim i ko­ma­di hlje­ba ko­ji sim­bo­li­zu­ju Sa­bor svih sve­tih – po­čev od an­đe­la, pro­ro­ka, apo­sto­la do svih dru­gih sve­tih, dok u do­njem di­je­lu se va­de sit­ne če­sti­ce i po­mi­nju za zdra­vlje ži­vih i za po­koj du­ša upo­ko­je­nih. Po­na­vlja­ju se Hri­sto­ve ri­je­či: „Uzmi­te i je­di­te, ovo je ti­je­lo mo­je, ko­je se za vas lo­mi na ot­pu­šte­nje gri­je­ho­va. Pij­te iz ove ča­še svi, ovo je krv mo­ja No­vo­ga za­vje­ta, ko­ja se za vas i za mno­ge iz­li­va na ot­pu­šte­nje gri­je­ho­va“. Po­sli­je tih ri­je­či pri­če­šću­ju se i vjer­ni­ci ko­ji su se za to po­stom pri­pre­mi­li - ob­ja­snio je otac Kri­vo­ka­pić za­što je sve­ta li­tur­gi­ja sre­di­šte hri­šćan­skog ži­vo­ta.
M.D.Po­po­vić