Sve­tom ar­hi­je­rej­skom li­tur­gi­jom u cr­kvi Sve­te Pet­ke na Pe­ti­je­vi­ći­ma, Mo­kri­ne, kod Her­ceg No­vog, pro­sla­vljen je 9. ok­to­bra Apo­stol i je­van­đe­list Jo­van Bo­go­slov. Li­tur­gi­ju je slu­žio epi­skop za­hum­sko–her­ce­go­vač­ki i pri­mor­ski Gri­go­ri­je, uz sa­slu­že­nje sve­šte­ni­ka i mo­na­ha, kao i pri­su­stvo ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka. Na po­čet­ku li­tur­gi­je vla­di­ka Gri­go­ri­je za­pa­lio je svi­je­ću vo­šta­ni­cu ko­je je gor­je­la i u ok­to­bru 1934. go­di­ne u da­ni­ma ža­lo­sti za po­čiv­šim kra­ljem Alek­san­drom Ka­ra­đor­đe­vi­ćem, ko­ji je ubi­jen u Mar­se­lju 9. ok­to­bra 1934. go­di­ne. Svi­je­ća se ču­va u ovoj cr­kvi i pa­li se sa­mo 9. ok­to­bra, na dan Sv. Jo­va­na Bo­go­slo­va ka­da se odr­ža­va i pa­ra­stos kra­lju Alek­san­dru, ko­ji je iz Ju­go­sla­vi­je na put za Fran­cu­sku kre­nuo iz Her­ceg No­vog i lu­ke Ze­le­ni­ka bro­dom „Du­brov­nik“. Ovom pri­li­kom, na­kon li­tur­gi­je, osve­šta­na je i cr­kve­na ku­ća ko­ju su gra­di­li mje­šta­ni Pe­ti­je­vi­ća i dru­gih na­se­lja uz po­moć broj­nih do­na­to­ra i pri­lo­žni­ka iz Her­ceg No­vog i Tre­bi­nja.
U pri­god­noj be­sje­di vla­di­ka Gri­go­ri­je je pod­sje­tio da je sva­ki pra­znik sje­ća­nje na Si­na Bož­je­ga, Isu­sa Hri­sta. Po­seb­no je na­gla­sio de­ša­va­nja ko­ja su bli­sko po­ve­za­na sa Hri­sto­vim stra­da­njem, kao i Hri­sto­voj sla­vi na­kon stra­da­nja na kr­stu. Ri­bar Jo­van po­šao je sa svo­jim bra­tom Ja­ko­vom za Hri­stom. On se ni­je odva­jao od Go­spo­da do kra­ja. Na taj­noj ve­če­ri. Jo­van Bo­go­slov sta­vio je gla­vu na pr­si Isu­so­ve, a ka­da su se dru­gi uče­ni­ci Nje­go­vi od­ri­ca­li od Nje­ga ras­pe­tog, Jo­van je sa Sv. Bo­go­maj­kom ostao pod Kr­stom. Po na­re­đe­nju Go­spo­da on je po­sli­je bio kao sin Dje­vi Ma­ri­ji i bri­žno je slu­žio do nje­nog us­pe­nja.
- Bog je lju­bav ka­že Sve­to pi­smo, a da­nas, kad sla­vi­mo Apo­sto­la ko­ji je naj­du­blje i naj­ljud­ski­je bio uz Hri­sta, kad se Bog obu­kao u ha­lji­ne čo­vje­ka, ka­da je oku­pio apo­sto­le i kad su ga ta­kvog pri­ko­va­li na krst i ubi­li ga naj­sram­ni­jom smr­ću, tek ta­da su nje­go­vi uče­ni­ci i apo­sto­li osvo­ji­li svi­jet mi­lo­šću Bož­jom. Za­to je bra­ćo i se­stre za sve nas ov­dje da­nas vas­kr­slo na­še sr­ce i na­še du­še. Osta­vi­mo sve na­še ljud­ske sla­bo­sti na­še gri­je­he i gre­ške ka­da nas do­tak­ne prst bož­je mi­lo­sti do dna du­še, do sr­ca. Ka­da nas oba­sja si­la Du­ha Sve­to­ga, ma ko­li­ko i ma gdje smo mo­ra­mo zna­ti da smo smrt­ni. Taj­na vje­re, taj­na Cr­kve Hri­sto­ve je je­dan od tih mo­me­na­ta ko­ji i da­nas sla­vi­mo. I mi smo da­nas sreć­ni što nam je Bog dao mo­guć­nost da u ovom ma­lom se­lu slu­ži­mo i da se u ovom pi­to­mom se­lu na­dah­ne­mo kao i na sva­kom mje­stu vla­da­vi­nom bož­jom. Hva­la Bo­gu što smo se sa­bra­li u ovoj cr­kvi­ci, i ovim lju­di­ma ko­ji su na­pra­vi­li i se­bi i na­ma ovaj dom da se mo­že po­sli­je slu­žbe sje­sti i vi­dje­ti sa kom­ši­ja­ma, da za­jed­no ru­ča­ju i da se Bo­gu mo­le. Ne­ka nas Sv. Jo­van Bo­go­slov uči su­ži­vo­tu - re­kao je iz­me­đu osta­log vla­di­ka Gri­go­ri­je.Z. Š.