Vi­še od po­la vi­je­ka sve­šte­nič­ke slu­žbe pro­to­je­rej-sta­vro­for Mar­ko Đur­ko­vić iz Nik­ši­ća obi­lje­žio je ob­ja­vlji­va­njem knji­ge „Is­ku­še­nja u zlim vre­me­ni­ma”. Su­de­ći po te­ma­ma ko­je ob­ra­đu­je i o ko­ji­ma pi­še pro­ta Đur­ko­vić, knji­ga će si­gur­no bi­ti pri­ma­mlji­va či­ta­o­ci­ma. Đur­ko­vić u knji­zi ob­u­hva­ta pe­ri­od od se­dam vi­je­ko­va, od­no­sno od iz­grad­nje ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­vo u Ba­nja­ni­ma kod Nik­ši­ća, gdje je po­čeo svo­je pr­ve sve­šte­nič­ke ko­ra­ke. Ko­ri­ste­ći ar­hiv­ske po­dat­ke, ali i pre­da­nja o drev­noj srp­skoj sve­ti­nji, Đur­ko­vić je po­me­nuo i ime­na nje­nih sve­šte­no­slu­ži­te­lja, a ob­u­hva­će­ne su i dru­ge cr­kve u Ba­nja­ni­ma i Ru­di­na­ma ko­je su od isto­rij­skog zna­ča­ja.
„Is­ku­še­nja u zlim vre­me­ni­ma”, pi­še re­cen­zent Slo­bo­dan Bo­ško­vić, knji­ga je u ko­joj se go­vo­ri o stra­da­nji­ma i is­ku­še­nji­ma cr­kve, sve­šten­stva i na­ro­da, po­čev od da­le­kih vre­me­na na­je­zde stra­nih osva­ja­ča, pa pre­ko ko­mu­ni­stič­kog bez­u­mlja i bez­bo­žni­štva, sve do na­ših da­na. Naj­bo­lje stra­ni­ce knji­ge, pi­še Bo­ško­vić, su one ko­je se od­no­se na lič­ne pat­nje Đur­ko­vi­ća, od ra­nog dje­tinj­stva, pa ka­sni­je kao sve­šte­ni­ka. Isto­rij­ski dio knji­ge, na­veo je pro­fe­sor Bo­ško­vić, naj­vi­še se od­no­si na cr­kvu, nje­na stra­da­nja, ru­še­nja nje­nih hra­mo­va, sve­ti­nja, pro­go­na i ubi­sta­va sve­šte­ni­ka, na­ro­či­to u do­ba ko­mu­ni­zma.
- Mar­ko Đur­ko­vić je u knji­gu unio i duh na­ro­da, broj­ne aneg­do­te, pri­če, pje­sme i hu­mor, či­me je po­ka­zao da sva stra­da­nja i is­ku­še­nja ni­je­su mo­gla ubi­ti du­šu na­ro­da. Ova knji­ga je pi­sa­na bo­ga­tim je­zi­kom, sa emo­tiv­nim na­bo­jem, sti­lom ko­ji je sa­vr­šen u svo­joj jed­no­stav­no­sti. U njoj su vje­ra i isti­na zvi­je­zde vo­di­lje, uči nas i opo­mi­nje da ni­kad ne klo­ne­mo du­hom, dr­že­ći se bo­žan­skog pu­ta i prav­de - na­vo­di Bo­ško­vić, do­da­ju­ći da svi ko­ji se ba­ve isto­ri­jom cr­kve, na­ro­da i sve­šten­stva ne bi smje­li da za­o­bi­đu ovu knji­gu.
Knji­ga je, ka­zao je „Da­nu” pro­ta Đur­ko­vić, plod nje­go­vih po­lu­vje­kov­nih uspo­me­na i na­mje­re da se sve­ti­nje, lju­di i do­ga­đa­ji iz pro­šlih vre­me­na ne za­bo­ra­ve.
- Pri­sje­tio sam se da te uspo­me­ne ko­je imam za­bi­lje­žim, pre­to­čim da ne­gdje iza­đu na vi­dje­lo, da se lju­di upo­zna­ju, a oni ko­ji zna­ju da se pri­sje­te. Da se ne za­bo­ra­ve ime­na i dje­la do­brih lju­di, ali i onih ko­ji su gri­je­ši­li da ih Bog opo­me­ne i da vi­še ne pra­ve gre­ške - ka­že Đur­ko­vić, za­hva­lju­ju­ći se svi­ma ko­ji su mu po­mo­gli da knji­ga ugle­da svje­tlost da­na..
Knji­ga je, is­ti­če Đur­ko­vić, kao ru­ža ko­ja ima tr­nje, ali i mi­ri­še, a sve­šte­ni­ku, du­žnost je da opo­me­ne, ali ne i da su­di, to, do­da­je, osta­vlja či­ta­o­ci­ma.
- Že­lio bih da ova knji­ga po­mog­ne da se lju­di ko­ji su si­šli sa pra­vo­ga pu­ta pre­o­bra­ze i ho­de pu­tem mu­drih. Da raz­mi­sle o to­me da tje­le­sni ži­vot ni­je vje­čan i da ni­je li­je­po na ze­mlji osta­vi­ti ni­šta pr­lja­vo, pa ni odje­ću, a ka­mo­li obraz i čast - sma­tra autor. Ujed­no, knji­gom je htio sa­vre­me­nim Ba­nja­ni­ma da uka­že da su nji­ho­vi pre­ci do­se­li­li sa, sa­da ras­pe­tog Ko­so­va i Me­to­hi­je, nji­ho­vom pro­go­nu i stra­da­nju kroz vje­ko­ve.
B.Bra­šnjo