Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska i upra­va ma­na­sti­ra Gra­di­šte u Bu­lja­ri­ci, kod Pe­trov­ca na mo­ru, da­nas i sju­tra obi­lje­ža­va va­žan ju­bi­lej – 900 go­di­ne po­sto­ja­nja cr­kve Sve­tog Ni­ko­le (1116–2016) u ovom ma­na­sti­ru. Ta­ko će da­nas, u su­bo­tu, u 18 ča­so­va bi­ti slu­že­na ve­čer­nja slu­žba, a u 19 ča­so­va po­či­nje Du­hov­na aka­de­mi­ja. Na­red­nog da­na, u ne­dje­lju, 22. ma­ja, u 9 ča­so­va po­či­nje Sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja ko­ju slu­ži mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom, i to na dan Pre­no­sa mo­šti­ju Sv. Ni­ko­le, ko­me je i po­sve­će­na ova vi­še­vje­kov­na cr­kva.
Ma­na­stir Gra­di­šte pred­sta­vljao je i još uvi­jek pred­sta­vlja po­seb­no va­žan cen­tar u du­hov­noj ver­ti­ka­li Pa­štro­vi­ća. Ma­na­stir Gra­di­šte po­dig­nut je 1116. go­di­ne na uz­vi­še­nju u Bu­lja­ri­ci, a nje­go­vo ime ve­zu­je se za to­po­nim gra­di­na – u zna­če­nju osta­tak na­se­lja ili utvr­đe­nja ko­je je tu mo­glo po­sto­ja­ti pri­je osni­va­nja ma­na­sti­ra. Ar­he­o­lo­škim is­tra­ži­va­nji­ma u por­ti ma­na­sti­ra pro­na­đe­ni su osta­ci sta­ri­je, vje­ro­vat­no an­tič­ke, gra­đe­vi­ne, kao i ne­ko­li­ko gro­bo­va iz pe­ri­o­da rim­ske upra­ve u ovom kra­ju. Pr­vi pi­sa­ni po­men ovog ma­na­sti­ra po­ti­če iz po­ve­lje srp­skog kra­lja Mi­lu­ti­na s po­čet­ka 14. vi­je­ka. Ma­na­stir Gra­di­šte je vje­ko­vi­ma, do Pr­vog svjet­skog ra­ta, bio me­toh ma­na­sti­ra De­ča­ni. Da­na­šnji kom­pleks ma­na­sti­ra sa­sto­ji se iz tri cr­kve, ma­na­stir­skog ko­na­ka, po­moć­nih obje­ka­ta i gro­blja. Po­red cr­kve po­sve­će­ne Sv. Ni­ko­li, u ma­na­sti­ru su i cr­kve po­sve­će­ne Us­pe­nju Bo­go­ro­di­ce i Sve­tom Sa­vi.
Ma­na­stir Gra­di­šte u pro­šlo­sti je bio i ad­mi­ni­stra­tiv­ni cen­tar pa­ro­hi­je od Re­že­vi­ća do Spi­ča (Su­to­mo­ra), pa je imao bo­ga­tu ri­zni­cu. Osim na iko­no­sta­si­ma, u ma­na­sti­ru se ču­va­ju i dru­ge vri­jed­ne iko­ne. U ma­na­sti­ru Gra­di­šte na­pi­san je pr­vi srp­ski Bu­kvar, ko­ji je 1597. go­di­ne štam­pan u Ve­ne­ci­ji, za­jed­no sa Mo­li­tve­ni­kom za put­ni­ke. Ove knji­ge su na­pi­sa­li je­ro­mo­nah Ste­fan od Pa­štro­vi­ća i inok Sa­va, de­čan­ski mo­nah, ta­ko­đe ro­dom iz Pa­štro­vi­ća. U ku­li od ko­je su da­nas vi­dlji­vi sa­mo te­me­lji, ne­ka­da se na­la­zi­la sta­ra na­rod­na ško­la, ko­ja je do po­čet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta bi­la u sklo­pu ma­na­stir­skog ko­na­ka. Tri­na­e­stog ju­la 1941, ita­li­jan­ski oku­pa­to­ri su, u znak od­ma­zde zbog an­ti­fa­ši­stič­kog ustan­ka na­ro­da ovog kra­ja, za­pa­li­li ko­nak i uni­šti­li naj­ve­ći dio ar­hi­va i cr­kve­nih dra­go­cje­no­sti.
Ma­na­stir Gra­di­šte do­bi­ja svoj sa­da­šnji iz­gled sre­di­nom 20. vi­je­ka, za­slu­gom igu­ma­na Bo­ri­sa Ka­ža­ne­gre, star­je­ši­ne ma­na­sti­ra Pra­skvi­ca. Od 1972. go­di­ne o ma­na­sti­ru bri­ne i ure­đu­je ga sa­da­šnji na­sto­ja­telj, ar­hi­man­drit Pa­vle Ka­lanj. Svo­jim mo­na­škim mi­rom i van­vre­me­nim me­di­te­ran­skim am­bi­jen­tom ko­ji ga is­pu­nja­va, ma­na­stir Gra­di­šte je da­nas je­dan od naj­ljep­ših sa­kral­nih kom­plek­sa na ci­je­lom Pri­mor­ju.
M.D.P.