Let­nje olim­pij­ske igre u Rio de Ža­ne­i­ru zva­nič­no su otvo­re­ne u no­ći iz­me­đu pet­ka i su­bo­te po na­šem vre­me­nu, po­što je ma­ra­to­nac Van­der­lej de Li­ma na le­gen­dar­nom sta­di­o­nu „Ma­ra­ka­na“ pred 76.000 gle­da­la­ca upa­lio olim­pij­ski pla­men. Igre u Ri­ju, na ko­jim uče­stvu­je oko 11.000 spor­ti­sta, u ukup­no 306 di­sci­pli­na, u 28 spor­to­va pro­gla­sio je otvo­re­nim vr­ši­lac du­žno­sti pred­sjed­ni­ka Bra­zi­la Mi­šel Te­mer.
Na de­fi­leu spor­ti­sta bi­la je, kao 134. po re­du i cr­no­gor­ska de­le­ga­ci­ja sa 35 čla­no­va, na či­jem če­lu je sa cr­no­gor­skom za­sta­vom bi­la ru­ko­me­ta­ši­ca Bo­ja­na Po­po­vić. Po­red žen­skog ru­ko­met­nog ti­ma Cr­nu Go­ru će u Ri­ju pred­sta­vlja­ti va­ter­po­li­sti, za­tim te­ni­ser­ka Dan­ka Ko­vi­nić, džu­di­sta Sr­đan Mr­va­lje­vić, atle­ti­ča­ri Sla­đa­na Pe­ru­no­vić i Da­ni­jel Fur­tu­la, je­dri­li­čar Mi­li­voj Du­kić i pli­va­či Mak­sim Inić i Jo­va­na Ter­zić. Kao 171. tim po re­du pro­de­fi­lo­va­la je Sr­bi­ja, ko­ja u Bra­zi­lu ima 103 spor­ti­ste, a srp­sku za­sta­vu no­si­la je strel­ki­nja Iva­na Mak­si­mo­vić An­đu­šić.
Gle­da­o­ci na sta­di­o­nu i ši­rom svi­je­ta mo­gli su da uži­va­ju u spek­ta­ku­lar­noj ce­re­mo­ni­ji, ko­ji su pri­re­di­li do­ma­ći­ni. Vi­še od 35.000 pro­fe­si­o­na­la­ca bi­lo je uklju­če­no u ce­re­mo­ni­ju, 12 ško­la sam­be i vi­še od 5.500 ko­sti­ma. Or­ga­ni­za­to­ri pr­vih Olim­pij­skih iga­ra u Ju­žnoj Ame­ri­ci pro­sla­vi­li su na otva­ra­nju svo­je ki­šne šu­me i ve­li­ku kre­a­tiv­nu ener­gi­ju ra­zno­li­kog ra­snog i et­nič­kog sa­sta­va svo­je po­pu­la­ci­je, uz po­zna­te zvu­ke sam­be, bo­sa­no­ve i fan­ka. Ve­li­ki dio ce­re­mo­ni­je či­ni­la je mu­zi­ka, ko­ja je sa­stav­ni dio bra­zil­skog iden­ti­te­ta, a lo­kal­ne i glo­bal­ne zvi­je­zde iz svi­je­ta mu­zi­ke na­stu­pi­le su pot­pu­no bes­plat­no na otva­ra­nju.
Ce­re­mo­ni­ja otva­ra­nja oda­la je po­što­va­nje i svo­jim fa­ve­la­ma. Or­ga­ni­za­to­ri ni­šta ni­su kri­li, od do­la­ska Por­tu­ga­la­ca i osva­ja­nja ze­mlje od ta­mo­šnje po­pu­la­ci­je do ko­ri­šće­nja afrič­ke rop­ske po­pu­la­ci­je. Sve to za­jed­no po­ka­zu­je ko­li­ko je Bra­zil slo­že­na i ra­zno­li­ka ze­mlja.
Za raz­li­ku od Iga­ra 2008. u Pe­kin­gu i 2012. u Lon­do­nu, ce­re­mo­ni­ja otva­ra­nja Iga­ra u Ri­ju bi­la je skrom­ni­ja, ali je obi­lo­va­la do­ma­ćim zvi­je­zda­ma. Ma­ne­ken­ka Ži­zel Bund­šen pro­še­ta­la je sta­di­o­nom uz zvu­ke pje­sme „Dje­voj­ka iz Ipa­ne­me“, a na­ci­o­nal­nu him­nu ot­pje­vao je kom­po­zi­tor Pa­u­li­njo da Vi­o­la.
Ce­re­mo­ni­ja je po­če­la uz pje­smu „Akel abra­so“, od­no­sno „Taj za­gr­ljaj”, Žil­ber­ta Ži­la, ko­ji pje­smu ni­je na­mi­je­nio sla­vlju, po­što je za­tvo­ren 1968. go­di­ne na­kon što je na­lju­tio ta­da­šnji voj­ni re­žim, da bi go­di­nu da­na ka­sni­je pre­šao u Lon­don. „Ake­le abra­ko“ za­mi­šlje­na je kao opro­štaj od Ri­ja. Pr­vi stih gla­si „Rio de Ža­ne­i­ro je i da­lje pre­li­jep“, a naj­po­zna­ti­ji sti­ho­vi su „Div po pri­ro­di, li­jep si, sna­žan si“. Žil je je­dan od naj­po­zna­ti­jih i naj­u­ti­caj­ni­jih bra­zil­skih umjet­ni­ka. On je re­vo­lu­ci­o­ni­zo­vao do­ma­ću mu­zi­ku to­kom še­zde­se­tih go­di­na, a do­bit­nik je broj­nih pri­zna­nja. Ce­re­mo­ni­ja je po­če­la tač­no u 20.00 po lo­kal­nom vre­me­nu uz po­čet­ni vi­deo sni­mak. Po­slije to­ga je usli­je­dio va­tro­met, a on­da i him­na Bra­zi­la. Za­sta­vu Bra­zi­la po­di­gla je na­ci­o­nal­na Upra­va eko­lo­ške po­li­ci­je. Oču­va­nje bra­zil­ske oko­li­ne bi­la je te­ma otva­ra­nja, ali i Iga­ra. Biv­ši ma­ra­to­nac Van­der­lejn de Li­ma je do­če­kao svoj tre­nu­tak olim­pij­ske sla­ve po­slije 12 go­di­na. On je u Ati­ni vo­dio u ma­ra­ton­skoj tr­ci, ka­da je je­dan de­mon­strant iz pu­bli­ke iz­le­tio i omeo mu tr­ku. On je za­vr­šio na kra­ju kao tre­ći, ali ga je svi­jet spor­ta po­hva­lio ka­ko se no­sio sa po­sle­di­ca­ma na­pa­da. Olim­pij­sku ba­klju je na sta­di­on unio ne­ka­da­šnji te­ni­ser Gu­sta­vo Ku­er­ten, ko­ji je po­tom pre­dao bra­zil­skoj ko­šar­ka­škoj le­gen­di Or­ten­si­ji Mar­ka­ri. Ona je ba­klju do­ni­je­la do po­zor­ni­ce, pre­da­la je De Li­mi, ko­ji je upa­lio olim­pij­ski pla­men uz bur­nu po­dr­šku sa tri­bi­na. Or­ga­ni­za­to­ri Iga­ra že­lje­li su da pla­men bu­de ma­nji, da bi pod­sje­ti­li svi­jet na glo­bal­no za­gri­je­va­nje iza­zva­no ko­ri­šće­njem fo­sil­nih go­ri­va i ga­so­va „sta­kle­ne ba­šte“.


Zvi­ždu­ci za pred­sjed­ni­ka

Olim­pij­sko sla­vlje ni­su po­re­me­ti­li ni in­ci­den­ti ko­ji su se do­go­di­li pri­je i to­kom sa­me ce­re­mo­ni­je otva­ra­nja. U bli­zi­ni sta­di­o­na „Ma­ra­ka­na“ ne­ko­li­ko sto­ti­na lju­di or­ga­ni­zo­vao je pro­test pro­tiv ko­rup­ci­je i pre­ve­li­kih tro­ško­va Olim­pij­skih iga­ra, ko­je se u Bra­zi­lu or­ga­ni­zu­ju u vri­je­me naj­ve­ćeg eko­nom­skog po­sr­ta­nja te ze­mlje u po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Bra­zil­ska in­ter­vent­na po­li­ci­ja ko­ri­sti­la je su­za­vac i šok bom­be ka­ko bi ras­tu­ri­la de­mon­stran­te.
Na sa­moj ce­re­mo­ni­ji otva­ra­nja, erup­ci­ja zvi­ždu­ka pro­tre­sla je sta­di­on “Ma­ra­ka­na” u tre­nut­ku ka­da je ne­po­pu­la­r­ni vr­ši­lac du­žno­sti še­fa dr­ža­ve Mi­šel Te­mer otvo­rio Oli­pij­ske igre. Sve­ča­nost otva­ra­nja Iga­ra na slav­nom fud­bal­skom sta­di­o­nu tre­ba­lo je da bu­de i sim­bol je­din­stva bra­zil­ske na­ci­je ko­ja je po­sta­la do­ma­ćin pr­vih Oli­pij­skih iga­ra na tlu La­tin­ske Ame­ri­ke. Zvi­ždu­ci su, me­đu­tim, po­to­pi­li ta oče­ki­va­nja, po­što su se ori­li sve vri­je­me to­kom Te­me­ro­vog obra­ća­nja, ko­je je, sre­ćom, tra­ja­lo sa­mo 15 se­kun­di.
-Po­slije ovog pre­div­nog spek­ta­kla, pro­gla­ša­vam Olim­pij­ske igre u Ri­ju otvo­re­nim, re­kao je Te­mer, ko­ji je u ma­ju pre­u­zeo du­žnost še­fa dr­ža­ve, na­kon što je za­po­če­la pro­ce­du­ra za smje­nu pred­sjed­ni­ce Dil­me Ru­sef.
Mno­gi u Bra­zi­lu sma­tra­ju da je taj pro­ces pred­sta­vlja vr­stu dr­žav­nog uda­ra. Zvi­ždu­ci su od­zva­nja­li sa svih stra­na „Ma­ra­ka­ne“ sve dok ih ni­je ugu­šio va­tro­met.


Ame­ri­kan­ci naj­broj­ni­ji

Naj­vi­še olim­pi­ja­ca u Bra­zi­lu ima­ju Ame­ri­kan­ci – 550, po­sli­je ko­jih naj­broj­ni­je de­le­ga­ci­je ima­ju do­ma­ćin Bra­zil 473, Ki­na 438, Austra­li­ja 423 i Fran­cu­ska sa 397. Što se ti­če ze­ma­lja re­gi­je, naj­ma­lo­broj­ni­ju de­le­ga­ci­ju ima Ma­ke­do­ni­ja sa še­sto­ro olim­pi­ja­ca, od ko­jih ni­je­dan ni­je is­pu­nio olim­pij­sku nor­mu i u Rio su svi do­šli sa spe­ci­jal­nim po­ziv­ni­ca­ma. Pr­vi put će se na Igra­ma po­ja­vi­ti i ju­žna srp­ska po­kra­ji­na Ko­so­vo i to sa osam olim­pi­ja­ca. Bo­sna i Her­ce­go­vi­na ima re­kord­nih 11, kao i Cr­na Go­ra re­kord­nih 35, dok je Slo­ve­ni­ja u Rio do­šla sa 62 olim­pi­ja­ca, što je za dva ma­nje ne­go u Lon­do­nu. Ma­nje u od­no­su na pret­hod­ne igre, i to za 20 olim­pi­ja­ca ima i Hr­vat­ska, ko­ja u glav­nom gra­du Bra­zi­la ima 87 spor­ti­sta. Ni Sr­bi­ja ni­je do­sti­gla re­kord iz Lon­do­na, ka­da je ima­la 116 olim­pi­ja­ca sa­da ih je za 11 ma­nje. Ukup­na broj­ka olim­pi­ja­ca iz re­gi­je je 313. Ta broj­ka je za 15 ma­nja od broj­ke iz Lon­do­na. A ta­da, 2012. go­di­ne, olim­pij­ci iz re­gi­je osvo­ji­li su 16 me­da­lja, i to pet zla­ta, če­ti­ri sre­bra i se­dam bron­zi.


„Šu­ma spor­ti­sta“

U Bra­zi­lu se na­la­zi i Ama­zon, naj­ve­ća svjet­ska šu­ma, a or­ga­ni­za­to­ri Iga­ra is­ko­ri­sti­li su pri­li­ku da pred oko tri mi­li­jar­de lju­di ko­ji su gle­da­li otva­ra­nje naj­ve­ćeg sport­skog do­ga­đa­ja na svi­je­tu skre­nu pa­žnju svi­ma da vo­de ra­ču­na o pla­ne­ti, da sa­de dr­ve­ća i ču­va­ju pri­ro­du. Or­ga­ni­za­to­ri su na­mi­je­ni­li sad­ni­ce za sva­ku po­je­di­nač­nu de­le­ga­ci­ju na Igra­ma, a oko 11.000 sad­ni­ca bi­će za­sa­đe­no u jed­noj obla­sti Bra­zi­la i to mje­sto bi­će na­zva­no „Šu­ma spor­ti­sta“.