-Dobar golman vrijedi pola tima, staro fudbalsko pravilo, mnogo puta potvrđeno u najpopularnijoj igri, s pravom nazvanoj i kao najvažnija sporedna stvar na svijetu – rekao je u razgovoru za „Dan” trener golmana Petrovca Vanja Pejović.
Nakon završene igračke karijere, Pejović se posvetio radu sa golmanima u petrovačkom prvoligašu. Jedan je od 15-tak trenera koji pohađa seminar za dobijanje UEFA „A” licence za trenere golmana u organizaciji Centra za edukaciju Fudbalskog saveza Crne Gore. Pejović apostrofira poseban učinak u radu sa golmanima tog Centra, gdje je mentor Dragoje Leković. Cilj Lekovića je da se u radu sa golmanima uvede red.
Pejović je kazao da Crna Gora ima mnogo dobrih golmanskih trenera koji znaju svoj posao, a uz pravu edukaciju, te programom rada u klupskim okvirima, dobiće se dobar obrazac i golmani za budućnost. Upravo je Leković taj koji nastoji da edukacijom na seminarima rad trenera podigne na jedan veći nivo.
-I uspio je u tome. Recimo, nijedan klub se ne može takmičiti ako nema trenera golmana na klupi. Napravljen je veliki pomak kada je u pitanju rad sa golmanima. Osnovno svojstvo kvalitetnog golmana je staloženost u igri, što je imperativ, ali mora i da bude skoncentrisan tokom svih 90 minuta. Prava komunikacija ključna je za odnos sa trenerom, neophodno je da sa golmanom možemo da razgovaramo o svemu, da detaljno analiziramo ono što se dešavalo na utakmicama i da to ispravljamo. Golmani imaju malo veći pritisak od igrača, jer nema ko da ih spase ako pogriješe. Ipak, svi smo ljudi, i veliki golmani prave propuste, ali to ne smije da poremeti koncentraciju i samopouzdanje za ubuduće - podsjeća Pejović, dodajući da bi mnogo više volio da golmani budu istaknutiji.
Trener golmana Petrovca ističe da je kao golman dugo godina bio u njihovoj koži.
-Pristalica sam kad im dobro ide nek oni budu zaslužni, kada je loše prihvatam da sam ja kriv. Tu je psiha veoma važna, a i generalno je ona za golmana dodatno važna. Stavljam akcenat na mirnoću, na to da se ne izgori u želji i za nekom visokom ocjenom. Komunikacija sa odbranom takođe je važan dio posla golmana, on ne treba da priča praznu priču, već da se isključivo koncentriše na upustva i upozorenja u vezi sa onim što se dešava na terenu. Moje najčešće sugestije tiču se pozicioniranja odbrambenih igrača u odnosu na protivnički napad u određenom trenutku, ili kada ih neko napada, da vrate loptu ili je ispucaju. Od golmana treba da se jasno čuje „pazi, leđa”, „prva”, „izbaci”, šta god da se dešava golman mora da bude jak u glavi, da ostane na zemlji i da nastavi da radi. Jer samopouzdanje se lako gubi, a jako se teško stiče, tek nakon nekoliko dobrih partija.
Koga od trenera ćete najduže pamtiti, a za kog golmana bi moglo da se kaže da je za nijansu bio bolji od ostalih?
-Ne bih nikoga da izdvajam, ali će mi ipak u sjećanju ostati saradnja sa Miloradom Malovrazićem, ali i sa Stankom Dumnićem, Dragoljubom Đuretićem, Dejanom Mrvaljevićem, Ivanom Brnovićem, Vlatkom Raičevićem, Acom Nedovićem, Draganom Draškovićem, i naravno sa Rokijem Marčićem i Željkom Mrvaljevićem. Danas imam potpunu samostalnost u radu sa Marčićem, ali poslednju riječ kad je golman u pitanju uglavnom daje on. Što se tiče golmana, za mene je vrh Milan Mijatović, i on nema premca u Crnoj Gori. Naš Stefan Popović se takođe razvija u pravog golmana, i imaće lijepu budućnost. Pomenuo bih i Namaška iz Zete, odličan golman, ali on nije naš državljanin. Dok sam bio trener u kadetskoj reprezentaciji, radio sam sa Lazarom Carevićem, i eto postao je klasa.
Za kraj, na pitanje što bi poručio mladim golmanima, Pejović kaže:
- Poručio bih svim mladim golmanima da vjeruju u sebe i snove koje žele da ostvare. Samo to može da ih pokrene da na apsolutno svakom treningu ulažu cijelog sebe, a taj put je jedina vodilja ka uspjehu.D.S.
)){kind=small}
