Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić iz­ja­vio je ju­če, po­sle ime­no­va­nja za pro­tek­to­ra Evrop­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjetn­osti da je to pri­zna­nje ra­zu­mio kao čast ko­ja je is­ka­za­na cje­lo­kup­noj aka­dem­skoj za­jed­ni­ci Sr­bi­je za kon­ti­nu­i­ra­ni i vi­še­vje­kov­ni do­pri­nos kor­pu­su evrop­ske i svjet­ske na­uč­ne i umjet­nič­ke mi­sli.
-Po­čast pri­mam kao od­nos po­što­va­nja in­te­lek­tu­a­la­ca evrop­skog kon­ti­nen­ta pre­ma isto­ri­ji na­u­ke i aka­de­mi­zma Sr­bi­je, ali i kao obe­ća­nje da će­mo u bu­duć­no­sti jed­na­kom vo­ljom po­di­za­ti stan­dar­de zna­nja, kre­a­tiv­no­sti, na­uč­nih do­stig­nu­ća- re­kao je Ni­ko­lić na za­sje­da­nju aka­de­mi­je.
Pred­sjed­nik Sr­bi­je je pod­sje­tio da je je­dan od naj­u­gled­ni­jih čla­no­va Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti, no­be­lo­vac Ivo An­drić, re­kao da „stva­ra­lac i nje­go­vo dje­lo ne slu­že ni­če­mu ako na ovaj ili onaj na­čin ne slu­že čo­vje­ku i čo­vječ­no­sti’’.
-Isto­ri­ja na­u­ke i na­uč­ni­ka me­đu pri­pad­ni­ci­ma mo­ga na­ro­da upra­vo po­tvr­đu­je ovu sen­ten­cu svo­jim ino­va­ci­ja­ma i ži­vo­ti­ma. Ne­mjer­ljiv je do­pri­nos čo­vje­čan­stvu iz­u­mi­te­lja na­iz­mje­nič­ne stru­je, u svo­je do­ba ipak ne­shva­će­nog ge­ni­ja Ni­ko­le Te­sle. Van svog i na­šeg vre­me­na, on je čo­vjek ko­ji je mo­gao, ali ni­je po­stao sre­bro­lju­bac, ko­ji je u lju­ba­vi pre­ma lju­di­ma na­la­zio mo­tiv za rad i hra­brost da se iz­bo­ri sa ne­ra­zu­mi­je­va­njem. Sve­pri­su­tan kao va­zduh i sa­da je svo­jim iz­u­mi­ma me­đu na­ma ve­li­ki Te­sla či­jom se za­slu­gom ne­slu­će­no ubr­zao čo­vje­kov ci­vi­li­za­cij­ski hod. Osta­vio je svim po­to­njim na­uč­ni­ci­ma za­vjet skrom­no­sti i po­sve­će­no­sti, od­ri­ca­nja i ne­se­bič­no­sti, na­uč­ne od­va­žno­sti i vje­re u čo­vje­ka-stva­ra­o­ca. To su, iskre­no vje­ru­jem, od­red­ni­ce ko­je i da­nas sto­je, ili bi ba­rem tre­ba­lo da sto­je, uz ime­na svih na­uč­ni­ka svi­je­ta. I ve­li­ki pro­na­la­zač Mi­haj­lo Pu­pin, ko­me du­gu­je­mo so­nar, za­čet­ke da­nas neo­p­hod­nog i sa čo­vje­kom sra­slog mo­bil­nog te­le­fo­na, uop­šte sa­vre­me­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja, i kao omi­lje­ni pro­fe­sor na Ko­lum­bi­ja uni­ver­zi­te­tu i kao na­uč­nik osta­vio je po­ru­ke za bu­duć­nost ta­ko neo­p­hod­ne za ra­zu­mi­je­va­nje ži­vot­nog pu­ta po­su­tog tr­njem i zvi­je­zda­ma. Glad za na­u­kom, za ostva­re­njem ve­li­kih ide­ja ne po­zna­je po­ri­je­klo, ni­ti na­ci­ju. Pu­pin je gra­đa­nin svi­je­ta, na­uč­nik ko­ji jed­na­ko pri­pa­da svom rod­nom ma­lom srp­skom se­lu Idvor, ko­ga ne­ma ni na jed­noj kar­ti svi­je­ta, ko­li­ko i Evro­pi, Ame­ri­ci, pla­ne­ti- is­ta­kao je pred­sjed­nik Sr­bi­je.
Ni­ko­lić je oce­nio da su za­jed­nič­ki ime­ni­te­lji Austri­je i Sr­bi­je pri­je svih Do­si­tej Ob­ra­do­vić, Vuk Ka­ra­džić, Mi­lu­tin Mi­lan­ko­vić i Ivo An­drić.
-Pr­vi je pri­je vi­še od dva vi­je­ka do­nio evrop­ske vri­jed­no­sti u ta­da va­zal­nu Sr­bi­ju, dru­gi je sa Ge­te­om i bra­ćom Grim pre­vo­dio srp­ske na­rod­ne pje­sme na nje­mač­ki je­zik i štam­pao pr­ve srp­ske knji­ge po gra­do­vi­ma Austri­je, tre­ći je svoj in­že­njer­ski vr­hu­nac ostva­rio u Be­ču, ali se vra­tio na Be­o­grad­ski uni­ver­zi­tet da ga svo­jim ra­dom u obla­sti astro­no­mi­je i ka­len­da­ra uz­dig­ne me­đu vo­de­će evrop­ske aka­dem­ske in­sti­tu­ci­je, a če­tvr­ti je dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju, oko­sni­cu ka­sni­jeg cje­lo­kup­nog opu­sa, iz­ra­dio u Gra­cu. Ri­zi­ku­ju­ći da ne po­me­nem mno­ge, po­mi­njem i Ru­đe­ra Bo­ško­vi­ća- ka­zao je Ni­ko­lić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ta­ko po­ve­za­ni Te­sli­nom stru­jom, Pu­pi­no­vim ka­le­mo­vi­ma, Mi­lan­ko­vi­će­vim uče­nji­ma, da­nas pri­pa­da­mo glo­bal­noj na­uč­noj sfe­ri, ne­po­di­je­lje­noj gra­ni­ca­ma, neo­p­te­re­će­noj pri­pad­no­sti­ma bi­lo ko­je vr­ste.
-Ra­du­ju­ći se da­ljem na­pret­ku Evrop­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti, sa za­hval­no­šću pri­mam uka­za­nu čast pro­tek­to­ra, do­ži­vlja­va­ju­ći ovu in­sti­tu­ci­ju kao za­du­žbi­nu u onom smi­slu u kom je go­vo­rio Do­si­tej Ob­ra­do­vić: ‘’Na­u­či se od mu­dri­jeg - to je ve­li­ka ko­rist. Na­u­či dru­gog - to je ve­li­ka za­du­žbi­na’’, po­ru­čio je Ni­ko­lić.
M.Nj.- (Tan­jug)


Osno­va­na
1990. go­di­ne

Evrop­ska aka­de­mi­ja na­u­ka i umjet­no­sti, sa sje­di­štem u Salc­bur­gu, osno­va­na je 7. mar­ta, 1990. go­di­ne. Ona da­nas oku­plja pre­ko 1.500 na­uč­ni­ka i is­tra­ži­va­ča, fi­lo­zo­fa i umjet­ni­ka iz Evro­pe, Azi­je i SAD, uklju­ču­ju­ći i 29 do­bit­ni­ka No­be­lo­ve na­gra­de.
Na sve­ča­nom ple­nu­mu, ko­ji se sva­ke go­di­ne odr­ža­va u Salc­bur­gu, pri­ma­ju se no­vi čla­no­vi i pro­gla­ša­va­ju pro­tek­to­ri.