Sr­bi­ja je mi­nu­tom ću­ta­nja, cr­kve­nim zvo­ni­ma i si­re­na­ma sa sig­na­lom za pre­sta­nak opa­sno­sti tač­no u pod­ne obi­lje­ži­la Dan sje­ća­nja i oda­la po­čast stra­da­lim i prog­na­nim Sr­bi­ma.
U Be­o­gra­du je u cr­kvi Sve­tog Mar­ka odr­žan pa­ra­stos stra­da­li­ma u hr­vat­skoj voj­no-po­li­cij­skoj ak­ci­ji „Olu­ja”. Pa­ra­stos je slu­žio pa­tri­jarh Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve Iri­nej.
Pa­ra­sto­su su pri­su­stvo­va­li mi­ni­star za rad, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin, pred­sjed­nik Ko­a­li­ci­je udru­že­nja iz­bje­gli­ca Mi­o­drag Lin­ta, pred­sjed­nik vla­di­ne Ko­mi­si­je za ne­sta­la li­ca Velj­ko Oda­lo­vić, ko­me­sar za iz­bje­gli­ce Vla­di­mir Cu­cić, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća Sa­ša Mi­lo­še­vić, kao i ve­li­ki broj gra­đa­na.
Na po­čet­ku pa­ra­sto­sa pred­stav­ni­ci Udru­že­nja iz­bje­gli­ca i ko­lo­ni­sta Ali­bu­nar raz­vi­li su tran­spa­rent na ko­me je pi­sa­lo „Olu­ja = zlo­čin”.
Pri­je pa­ra­sto­sa gra­đa­ni su pa­li­li svi­je­će, a pro­či­ta­na su i ime­na ubi­je­nih i ne­sta­lih u ak­ci­ji „Olu­ja”.
Mi­ni­star Vu­lin i pred­stav­ni­ci vi­še udru­že­nja stra­da­lih Sr­ba po­lo­ži­li su vi­jen­ce na spo­men-plo­ču u Ta­šmaj­dan­skom par­ku u znak sje­ća­nja na stra­da­le u oru­ža­nim su­ko­bi­ma na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je.
Ci­je­la Sr­bi­ja se sje­ća stra­da­lih u „Olu­ji”. Pa­ra­stos je odr­žan i u No­vom Sa­du, Su­bo­ti­ci, Žič­koj epar­hi­ji, svim cr­kva­ma Ni­ške epar­hi­je i u Šu­ma­di­ji. Stra­da­nje Sr­ba obi­lje­že­no je i slu­že­njem pa­ra­sto­sa u hra­mo­vi­ma, pa­le­njem svi­je­ća, zvo­nja­vom cr­kve­nih zvo­na i ogla­ša­va­njem si­re­na u Po­mo­ra­vlju, Re­sa­vi i Lev­ču.
Ve­li­ki broj gra­đa­na ovog di­je­la Sr­bi­je, iz­bje­gli­ca iz Hr­vat­ske i BiH, i prog­na­nih sa Ko­so­va, oku­pi­lo se u cr­kva­ma ma­na­sti­ra Ra­va­ni­ca kod Ću­pri­je, Ma­na­si­je kod De­spo­tov­ca, Ka­le­ni­ća kod Re­kov­ca, Jo­ša­ni­ci kod Ja­go­di­ne, Milj­ko­vom ma­na­sti­ru kod Svi­lajn­ca i Sve­ti Si­so­je kod Pa­ra­ći­na.
Pa­ra­stos je slu­žen i u cr­kvi Sve­tog Di­mi­tri­ja u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, a slu­žio ga je pro­to­je­rej Sta­ni­ša Ar­sić, ko­ji je pod­sje­tio da su u tim ra­to­vi­ma mno­gi po­bi­je­ni sa­mo za to što su bi­li Sr­bi.
Na Ko­so­vu je pri­je 20 go­di­na uto­či­šte na­šlo oko 4.500 Sr­ba ko­ji su u ak­ci­ji „Olu­ja” pro­tje­ra­ni iz Hr­vat­ske. Po ri­je­či­ma Mom­či­la Ar­lo­va iz Gli­ne, jed­nog od prog­na­nih, ko­ji da­nas ži­vi u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, od tog bro­ja da­nas na sje­ve­ru Ko­so­va ži­vi oko 40 Sr­ba, dok je 30 na­sta­nje­no ju­žno od ri­je­ke Ibar.
Po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja Da­na sje­ća­nja na stra­da­le i prog­na­ne Sr­be odr­ža­na je Me­mo­ri­jal­na aka­de­mi­ja, na ko­joj je pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić po­ru­čio da je Hr­vat­ska voj­nom pa­ra­dom u Za­gre­bu po­ru­či­la pro­tje­ra­nim Sr­bi­ma da se ne vra­ća­ju.
„Or­ga­ni­zo­va­li su i voj­nu pa­ra­du. Na­rav­no da pa­ra­dom ni­su obi­lje­ži­li Dan po­bje­de nad fa­ši­zmom i na­ci­zmom, Dan po­bje­de nad kon­cen­tra­ci­o­nim lo­go­ri­ma i ge­no­ci­dom. Kud bi pro­tiv se­be?”, na­veo je pred­sjed­nik Sr­bi­je.
Hr­vat­ska je voj­nom pa­ra­dom, ka­ko je is­ta­kao, pro­sla­vi­la dan ka­da je ne­ka­žnje­no po­bi­la i pro­tje­ra­la svoj na­rod.
„Pa­ra­dom ka­žu ži­vim i pro­tje­ra­nim Sr­bi­ma: ne vra­ćaj­te se, sve vas če­ka po­no­vo”, po­ru­čio je Ni­ko­lić, is­ti­ču­ći da je pri­je 20 go­di­na pro­tje­ri­va­njem i ubi­ja­njem Sr­ba iz Hr­vat­ske do­vr­šen isto­rij­ski za­da­tak Pa­ve­li­će­ve Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske.
Ka­ko je na­veo, za sa­mo 48 sa­ti u zvjer­skoj ak­ci­ji sa ele­men­ti­ma ge­no­ci­da, ko­ju je je­dan dio svjet­ske za­jed­ni­ce ini­ci­rao, a dru­gi ostao tra­gič­no ni­jem i ne­za­in­te­re­so­van, jer su ubi­ja­ni i pro­tje­ri­va­ni bi­li Sr­bi, ri­je­šen je hr­vat­ski pro­blem ko­ji se zvao Re­pu­bli­ka Srp­ska Kra­ji­na, te­ri­to­ri­ja pod za­šti­tom Uje­di­nje­nih na­ci­ja.
Sr­bi­ja se, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, mo­li da se ta­kvo zlo ni­ka­da i ni­ko­me ne po­no­vi.
„Či­ni­mo to, ma­da iz­gle­da da ne mo­že sa­mo jed­na stra­na, srp­ska, kon­stant­no da pru­ža ru­ku po­mi­re­nja i sa­rad­nje, a da dru­ga stra­na na sva zvo­na sla­vi tu­đu ne­sre­ću i bol. Sr­bi­ja to či­ni iako ve­ći­na pro­tje­ra­nih Sr­ba ni­je ri­je­ši­la ključ­ne pro­ble­me ko­ji se od­no­se na imo­vin­ska pi­ta­nja, od­u­ze­ta sta­nar­ska pra­va, pi­ta­nja ne­is­pla­će­nih pen­zi­ja, od­u­ze­tog po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, du­go­va­nja po osno­vu di­nar­ske i de­vi­zna šted­nje – na­veo je Ni­ko­lić.
„Sr­bi­ja je sa svo­je stra­ne po­ka­za­la is­kre­nu po­sve­će­nost mi­ru i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu i pre­va­zi­la­že­nju svih otvo­re­nih pi­ta­nja. Pro­šlost je bol­na i op­te­re­ću­ju­ća, ali bu­duć­nost mo­ra da se gra­di u sa­rad­nji i pre­va­zi­la­že­nju raz­li­ka”, is­ta­kao je pred­sjed­nik Sr­bi­je.
Ka­ko ka­že, da bi ži­vot bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja bio mo­guć po­tre­ban je kom­pro­mis i stva­ra­nje osje­ća­nja za­jed­ni­štva, a ne mr­žnje i pot­cje­nji­va­nja.
„Po­treb­ni su slo­ga i ra­zu­mi­je­va­nje. Da bi ma­njin­ske za­jed­ni­ce pri­hva­ta­le dr­ža­vu kao svo­ju tre­ba­lo bi da ima­ju ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka, pra­vo na svoj je­zik, pi­smo, vje­ru, isto­ri­ju, kul­tu­ru. Dok u Hr­vat­skoj Sr­bi ne­ma­ju pra­vo da ima­ju nat­pi­se na uli­ca­ma na svom pi­smu, u Sr­bi­ji ma­njin­ske za­jed­ni­ce Usta­vom ima­ju za­ga­ran­to­va­na i ve­ća pra­va od srp­skog na­ro­da – ka­zao je Ni­ko­lić, do­da­ju­ći da Sr­bi­ja ne oče­ku­je ap­so­lut­nu pri­mje­nu re­ci­pro­ci­te­ta, već mi­ni­mum ljud­skog do­sto­jan­stva.
Pred­sjed­nik Sr­bi­je je ka­zao da opro­sti­ti ni­kad ne zna­či za­bo­ra­vi­ti, ali da je Sr­bi­ja kroz isto­ri­ju umje­la da se u ime ne­kih in­te­re­sa, ko­ji su bi­li sva­či­ji sa­mo ne srp­ski, la­ko od­rek­ne i go­to­vo za­bo­ra­vi svo­je žr­tve.
„Ni­ka­da ni­je ka­sno da is­pra­vi­mo isto­rij­ska sa­gre­še­nja i da pam­ti­mo svo­je ko­ji su stra­da­li i još stra­da­ju”, re­kao je Ni­ko­lić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­bje­da srp­skog na­ro­da je u to­me što je pre­ži­vio i što ži­vi, gra­di i op­sta­je.
RTS- M.Nj.


Še­šelj za­pa­lio hr­vat­sku za­sta­vu

Is­pred Am­ba­sa­de Hr­vat­ske u Be­o­gra­du oku­pio se bio ve­lik broj po­li­ca­ja­ca po­ku­ša­va­ju­ći da ob­u­zda pri­sta­li­ce SRS i nje­nog li­de­ra Vo­ji­sla­va Še­še­lja da odr­že mi­ting. Še­šelj je pred oku­plje­ni­ma za­pa­lio i hr­vat­sku za­sta­vu.
Po­li­ci­ja ni­je do­zvo­li­la Še­še­lju da dr­ži go­vor sa stra­ne uli­ce gdje je zgra­da hr­vat­ske am­ba­sa­de. Še­šelj je pret­hod­no pre­go­va­rao sa po­li­ci­jom da mu do­zvo­le da odr­ži go­vor is­pred am­ba­sa­de za­to što je, ka­ko je re­kao, ra­ni­je pri­ja­vio ovaj skup.


U ime la­žnog brat­stva pri­kri­va­li isti­nu

Po­gla­var Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve (SPC) pa­tri­jarh Iri­nej iz­ja­vio je na Me­mo­ri­jal­noj aka­de­mi­ji po­vo­dom obe­le­ža­va­nja 5. av­gu­sta, Da­na sje­ća­nja na stra­da­nje i pro­gon Sr­ba, da je srp­ski na­rod po­sli­je mno­go go­di­na u pri­li­ci da ot­kri­je svoj bol i ra­ne.
Pa­tri­jarh je pod­sje­tio na ve­li­ka stra­da­nja srp­skog na­ro­da u pro­šlom vi­je­ku, ko­ji je upr­kos to­me op­stao i na­gla­sio da je go­di­na­ma skri­va­na isti­na u ime la­žnog brat­stva i je­din­stva.
„Bog ni­je po­slao čo­vje­ka da si­je mr­žnju, već prav­du i da u sva­ko­me vi­di bra­ta. Sve­ti Sa­va nas je učio da vo­li­mo sve, po­što­vao je Rim, ali i islam­ske pred­stav­ni­ke. I oni su po­što­va­li nje­ga. On je pri­mjer ka­ko da ži­vi­mo, ka­ko da se od­no­si­mo pre­ma bli­žnji­ma, ali i ka­ko da se od­no­si­mo pre­ma ne­pri­ja­te­lji­ma. Svi­ma nam je Bog otac stvo­ri­telj i sva­ki čo­vjek, bez ob­zi­ra na bo­ju ko­že i kom na­ro­du pri­pa­da, če­do je bo­ži­je. U na­šoj isto­ri­ji i kul­tu­ri cr­kva igra ve­li­ku i zna­čaj­nu ulo­gu”, re­kao je Iri­nej.
On je is­ta­kao da su tra­gič­ni na­ro­di ko­ji svo­ju isto­ri­ju i bi­ti­sa­nje te­me­lje na kr­vi dru­gih i na­gla­sio da prav­da bo­ži­ja ni­ko­ga ne­će mi­mo­i­ći.


I Ko­so­vo ote­to na­si­ljem

Mitropolit Am­fi­lo­hi­je je re­kao da ne po­sto­ji zlo­či­nač­ki­jeg i bra­to­u­bi­lač­ki­jeg vi­je­ka od 20. vi­je­ka, u ko­me su stra­da­li svi evrop­ski na­ro­di, a na­ro­či­to je­vrej­ski i srp­ski, ko­ji je ta­ko­đe pri­ni­jet na žr­tve­nik tog no­vog evrop­skog po­ret­ka po­čev­ši od Pr­vog svjet­skog ra­ta pa sve do da­nas. On je uka­zao da su zlo­či­ni u „Olu­ji” na­sta­vak zlo­či­na iz 1941. go­di­ne i po­ru­čio da su neo­p­hod­ni brat­ska lju­bav i po­ka­ja­nje pri­je sve­ga onih ko­ji na zlo­či­nu otva­ra­ju bu­duć­nost svog na­ro­da. Mi­tro­po­lit je na­veo i da su Ko­so­vo i Me­to­hi­ja ote­ti na­si­ljem EU, NA­TO i SAD.