Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić sa­stao se u Va­ti­ka­nu sa po­gla­va­rom Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve pa­pom Fra­njom. Po­na­ša­nje Sr­bi­je to­kom iz­bje­glič­ke kri­ze pri­mer je ci­je­loj Evro­pi, re­kao je ita­li­jan­ski pred­sjed­nik Ser­đo Ma­ta­re­la u raz­go­vo­ru sa Ni­ko­li­ćem i do­dao da Rim ne­će po­dr­ža­ti pro­mje­nu sta­tu­sa srp­ske ba­šti­ne na Ko­so­vu.
– Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva osta­je čvr­sta po pi­ta­nju ne­pri­zna­va­nja jed­no­stra­no pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je. Čo­vjek ko­ji mi­ri mno­ge lju­de i re­li­gi­je u svi­je­tu ov­dje je ne­po­mir­ljiv u sta­vu da Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva osta­je pot­pu­no čvr­sta po prin­ci­pu ne­pri­zna­va­nja jed­no­stra­no pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je – re­kao je Ni­ko­lić za Tan­jug na­kon raz­go­vo­ra sa pa­pom
Ni­ko­lić je do­dao da pa­pa Fra­njo bri­žno i pom­no pra­ti sve što se de­ša­va i da zna ko­li­ki je pro­gon hri­šća­na i ri­mo­ka­to­li­ka bio na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Na­veo je da pa­pa zna i ko­li­ko ri­mo­ka­to­li­ci ima­ju mo­guć­no­sti u Sr­bi­ji da upra­žnja­va­ju svo­ju vje­ru, obi­ča­je, tra­di­ci­ju i kul­tu­ru, da zna ka­ko iz­gle­da da­na­šnja Sr­bi­ja i da je pot­pu­no spre­man na sa­rad­nju sa njom.
Ni­ko­lić je pa­pu Fra­nja, ka­ko ka­že, upo­znao sa isto­ri­jom srp­ske ba­šti­ne i isto­ri­jom hri­šćan­stva na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ma­na­sti­ri­ma ko­je su po­di­za­li na­ši vla­da­ri, kao i sa ka­ta­stro­fom ko­ja se do­go­di­la 2004. go­di­ne.
– Po­klo­nio sam mu knji­gu ko­ja sve to do­ka­zu­je, za­pi­se, re­kao da je to na­še, da smo to mi i da ne po­sto­ji na­čin da se to­ga od­rek­ne­mo i da to pri­zna­mo – po­ru­čio je pred­sjed­nik Sr­bi­je, do­da­ju­ći da se pa­pa Fra­njo ap­so­lut­no slo­žio sa svi­me.
Ni­ko­lić je po­gla­va­ru Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve po­klo­nio fo­to­tip­sko iz­da­nje Du­ša­no­vog za­ko­ni­ka, ko­ji je je­dan od ri­jet­kih usta­va iz 14. vi­je­ka u Evro­pi, kao i hri­šćan­sko na­sle­đe Ko­so­va i Me­to­hi­je, za ko­ju je na­veo da mno­go zna­či i ko­ju će do­bi­ti sve dr­ža­ve čla­ni­ce Une­ska.
Pred­sjed­nik Sr­bi­je je do­dao da je nje­gov do­ma­ćin, u tre­nut­ku ka­da mu je pri­čao da su ne­ki srp­ski ma­na­sti­ri na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji za vri­je­me mar­tov­skog na­si­lja bi­li spa­se­ni za­hva­lju­ju­ći ita­li­jan­skim voj­ni­ci­ma, na­veo ime­na tih ma­na­sti­ra.
Ni­ko­lić je re­kao da bi Sr­bi­ja, ko­ja je most iz­me­đu Ru­si­je i EU i Ki­ne i EU, mo­gla da bu­de most iz­me­đu Ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve.
– Na­i­šao sam na čo­vje­ka ko­ji mno­go zna i ko­ji sve ra­zu­mi­je i ko­ji je pri­hva­tio bez­ma­lo sva­ku mo­ju tvrd­nju i su­ge­sti­ju. Ovo je bio sa­sta­nak lju­di ko­ji su se od­mah do­bro ra­zu­mje­li – re­kao je Ni­ko­lić.
On je na­veo da je sa pa­pom raz­go­va­rao o od­no­su Sr­bi­je i Va­ti­ka­na, us­po­sta­vlja­nju pra­vog di­ja­lo­ga iz­me­đu dvi­je cr­kve, o kri­zi sa mi­gran­ti­ma sa Bli­skog is­to­ka i sje­ver­ne Afri­ke, uzro­ci­ma, po­sle­di­ca­ma i rje­še­nji­ma, kao i o kli­mat­skim pro­mje­na­ma.
Pred­sjed­nik Ni­ko­lić je re­kao da po­sto­ji za­jed­nič­ki stav da je hri­šćan­stvo ugro­že­no u svi­je­tu, ali i da ne­ma vre­me­na za sva­đe me­đu re­li­gi­ja­ma i vje­ra­ma, kao i da bi di­ja­lo­zi­ma u ko­ji­ma su raz­li­či­te vje­ro­i­spo­vi­je­sti sa­gla­sne gra­đa­ni­ma mo­glo da se po­ka­že da i sa­mi di­ja­lo­gom mo­gu da po­stig­nu mno­go.
– Sma­tram da je ova po­sje­ta, iako jed­nom od­lo­že­na, do­bro pri­pre­mlje­na i slu­ži kao pri­pre­ma da do­đe­mo jed­nog da­na i do to­ga da od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Hr­vat­ske ga­ran­tu­ju da i po­gla­var Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i pa­tri­jarh Iri­nej mo­gu da se sret­nu i u Be­o­gra­du, Su­bo­ti­ci, Pri­zre­nu i svu­da gdje bu­du že­lje­li – re­kao je Ni­ko­lić.
Pa­pa Fra­njo po­klo­nio je Ni­ko­li­ću zlat­nu me­da­lju iz­ra­đe­nu po­vo­dom 3. go­di­ne od ka­ko je iza­bran za pa­pu, kao i knji­gu „Kroz isto­ri­ju me­da­lja is­pri­ča­na isto­ri­ja pon­ti­fi­ka­ta” či­ji je autor.
Pres-slu­žba pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je sa­op­šti­la je da je Ni­ko­lić uru­čio Or­den Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na len­ti kar­di­na­lu Pje­tru Pa­ro­li­nu, dr­žav­nom se­kre­ta­ru Sve­te sto­li­ce, za is­tak­nu­te za­slu­ge u raz­vi­ja­nju i učvr­šći­va­nju pri­ja­telj­skih od­no­sa i sa­rad­nje iz­me­đu Sr­bi­je i Sve­te sto­li­ce.
Pred­sjed­nik Ni­ko­lić ob­i­šao je i va­ti­kan­sku bi­bli­o­te­ku gdje je raz­go­va­rao sa glav­nim bi­bli­o­te­ka­rom i ar­hi­va­rom Sve­te sto­li­ce, nad­bi­sku­pom Ža­nom Lu­jem Bru­ge­som.(RTS)


„Va­ti­kan ne žu­ri sa pro­gla­šnjem Ste­pin­ca za sve­ca”

Pred­sjed­nik Ni­ko­lić re­kao je po­sli­je raz­go­vra sa pa­pom Fra­njom da Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva ne žu­ri po pi­ta­nju pro­gla­še­nja kar­di­na­la Aloj­zi­ja Ste­pin­ca za sve­ca.
Ni­ko­lić je Tan­ju­gu po­sle sa­stan­ka sa pa­pom Fra­njom iz­ja­vio da su ima­li ve­o­ma otvo­ren raz­go­vor o kar­di­na­lu Ste­pin­cu, te da je pa­pi re­kao da je ulo­ga kar­di­na­la u Dru­gom svjet­skom ra­tu bi­la ve­o­ma lo­ša.
– U naj­ma­nju ru­ku, ni­je smio da ću­ti ka­da ne­ko ubi­je mi­li­on i vi­še gra­đa­na sa­mo za­to što ni­je­su ka­to­lič­ke vje­re i to je ja­ko lo­ša ulo­ga za vri­je­me ra­ta – re­kao je Ni­ko­lić.
On je na­veo da je Ste­pi­nac po­sli­je to­ga do­ži­vio ko­mu­ni­stič­ki te­ror i da bi Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva iz to­ga mo­gla da iz­ve­de da je mu­če­nik i bla­že­ni, ali je do­dao da su to do­ži­vje­li i pra­vo­slav­ni sve­šte­ni­ci i da je njih na sto­ti­ne ubi­je­no.


Sa Ma­ta­re­lom o pri­vre­di i mi­grant­skoj kri­zi

Ni­ko­lić i Ma­ta­re­la raz­go­va­ra­li su o in­ve­sti­ci­ja­ma ita­li­jan­skih kom­pa­ni­ja u srp­sku pri­vre­du i o broj­nim za­jed­nič­kim pro­ble­mi­ma u re­gi­o­nu, pri­je sve­ga o mi­grant­skoj kri­zi.
Pred­sjed­nik Ni­ko­lić je po­vo­dom to­ga is­ta­kao da, iako je Sr­bi­ja tran­zit­na ze­mlja za mi­gran­te, na­sto­ji da se od­go­vor­no po­na­ša u skla­du sa osnov­nim ci­vi­li­za­cij­skim prin­ci­pi­ma i za­jed­nič­kim evrop­skim vri­jed­no­sti­ma i da po­mog­ne lju­di­ma ko­ji su se na­šli u ne­vo­lji.
Po­ku­šaj Al­ba­na­ca na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji da pri­ka­žu kul­tur­nu i du­hov­nu ba­šti­nu kao ko­sov­sku si­gur­no ni­je ini­ci­ja­ti­va da se ti spo­me­ni­ci za­šti­te, već da se pred­sta­ve kao dio al­ban­skog kul­tur­nog na­sle­đa, is­ta­kao je Ni­ko­lić i do­dao da će se Sr­bi­ja bo­ri­ti da ne ne­sta­ne hri­šćan­ska ba­šti­na na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
– Ono što se de­si­lo 2004. go­di­ne ka­da su uni­šte­ni srp­ski ma­na­sti­ri ni­ka­da ne bi smje­lo da se po­no­vi ni na jed­nom vjer­skom objek­tu – na­po­me­nuo je pred­sjed­nik Sr­bi­je.
Ser­đo Ma­ta­re­la je re­kao da je po­na­ša­nje Sr­bi­je to­kom iz­bje­glič­ke kri­ze pri­mjer ci­je­loj Evro­pi i do­dao ka­ko se na­da da će i dru­ge dr­ža­ve pra­ti­ti pri­mjer na­še ze­mlje.
Ma­ta­re­la je do­dao da tom pro­ble­mu tre­ba pri­stu­pi­ti za­jed­nič­ki, na je­dan ljud­ski, sve­o­bu­hva­tan na­čin.
Po­hva­lio je kon­struk­ti­van od­nos ko­ji Sr­bi­ja gra­di sa ze­mlja­ma re­gi­o­na, is­ta­kav­ši da je na­ša ze­mlja na pra­vom pu­tu, a da je Ita­li­ja sprem­na da po­mog­ne u otva­ra­nju pr­vih po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma sa Evrop­skom uni­jom.
– Za­šti­ta spo­me­ni­ka kul­tu­re i vjer­skih spo­me­ni­ka je u in­te­re­su ci­je­le me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, a Ita­li­ja ne­će po­dr­ža­ti pro­mje­nu sta­tu­sa srp­ske ba­šti­ne na Ko­so­vu – po­ru­čio je Ma­ta­re­la.(RTS)