Di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Mar­ko Đu­rić oci­je­nio je kao neo­zbi­ljan po­ziv Ha­ši­ma Ta­či­ja da Sr­bi­ja pri­zna Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, do­da­ju­ći da se pri­jet­nja­ma i šo­vi­ni­stič­kim i na­ci­o­na­li­stič­kim is­pa­di­ma ni­gdje ne­će sti­ći.
Mar­ko Đu­rić po­ru­ču­je da Be­o­grad ni­ka­da ne­će do­zvo­li­ti da srp­ske in­sti­tu­ci­je bu­du skraj­nu­te.
„Mo­gu sa­mo da se na­smi­jem. Mi že­li­mo nor­mal­ne od­no­se sa Al­ban­ci­ma, ne že­li­mo sva­kog da­na da se pre­pu­ca­va­mo pre­ko me­di­ja. Mi­slim da bi ne­u­po­re­di­vo od­go­vor­ni­je i ozbilj­ni­je bi­lo da, umje­sto što pr­o­da­ju ve­li­ko­dr­žav­ne i se­pa­ra­ti­stič­ke sno­ve, raz­mi­sle o to­me ka­ko će da za­po­sle tih 40 do 60 od­sto ne­za­po­sle­nih u na­šoj ju­žnoj po­kra­ji­ni”, re­kao je Đu­rić.
Đu­rić je ka­zao i da Ha­šim Ta­či i Edi­ta Ta­hi­ri, ko­ja je mi­ni­star­ka za di­ja­log, mo­gu sa­mo da sa­nja­ju o ga­še­nju srp­skih in­sti­tu­ci­ja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
„Ni sul­tan Ba­ja­zit ni­je uga­sio na­še ško­le i bol­ni­ce, pa ne­će ni Ha­šim Ta­či ni Edi­ta Ta­hi­ri”, is­ta­kao je Đu­rić.
Oci­je­nio je da je to ve­o­ma ru­žna po­ru­ka Sr­bi­ma.
„To je po­ru­ka Sr­bi­ma ko­ja ka­že – mi vas ne že­li­mo ov­dje. Uvje­ren sam da ve­ći­na od­go­vor­nih, ozbilj­nih i po­šte­nih lju­di ne raz­mi­šlja na taj na­čin. A mi ni­ka­da ne­će­mo do­zvo­li­ti da na­še in­sti­tu­ci­je bu­du skraj­nu­te”, is­ta­kao je Đu­rić.
Ko­sov­ski pred­sjed­nik Ha­šim Ta­či iz­ja­vio je da je Be­o­gra­du i Pri­šti­ni po­tre­ban kom­pro­mis ko­ji će omo­gu­ći­ti bo­lju bu­duć­nost, te da Sr­bi­ja tre­ba da pri­zna Ko­so­vo i da ne spre­ča­va, ka­ko je re­kao, nje­go­vu me­đu­na­rod­nu in­te­gra­ci­ju, pi­še pri­štin­ska Ko­ha di­to­re.
„Trep­ča je srp­ska, ne­će­mo do­zvo­li­ti ga­že­nje pra­va”, re­kao je Đu­rić i do­dao da Be­o­grad ne­će ni­ko­me do­zvo­li­ti da se igra sa srp­skom imo­vi­nom.
„Bi­lo ka­kav po­ku­šaj da se Trep­ča na pro­tiv­pra­van na­čin odu­zme zna­čio bi kr­še­nje i ga­že­nje pra­va”, re­kao je Đu­rić no­vi­na­ri­ma u Be­o­gra­du.
Is­ta­kao je da svi imo­vin­ski od­no­si tre­ba da se rje­ša­va­ju na ci­vi­li­zo­van na­čin, a ne pu­tem pri­jet­nji ili na sjed­ni­ca­ma vla­de ko­je slu­že za do­ma­ću po­li­tič­ku upo­tre­bu, kao što je bi­la ju­če­ra­šnja u Pri­šti­ni.
Đu­rić je re­kao da je si­gu­ran da i oni ko­ji da­nas po­ku­ša­va­ju da sa­mi rje­ša­va­ju sud­bi­nu Trep­če od­lič­no zna­ju da Sr­bi­ja i po­vje­ri­o­ci Trep­če ima­ju sve pa­pi­re ko­ji do­ka­zu­ju da je Trep­ča vla­sni­štvo Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, od­no­sno fir­me či­ji je vla­snik Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, iz­li­šno je i pod­sje­ća­ti da se naj­ve­ći dio rud­nih ži­la u vla­sni­štvu Trep­če, ko­je se eks­plo­a­ti­šu u okvi­ru kom­bi­na­ta Trep­če, na­la­ze is­pod cen­tral­ne Sr­bi­je.
„Po­sta­vljam pi­ta­nje ka­ko to (Isa) Mu­sta­fa mi­sli da va­di tu ru­du is­pod cen­tral­ne Sr­bi­je iz ja­ma Trep­če u ko­ji­ma ra­de hi­lja­de srp­skih ru­da­ra na sje­ve­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je”, upi­tao je Đu­rić.
Đu­rić je oci­je­nio da o od­no­su pre­ma srp­skim pred­stav­ni­ci­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji naj­bo­lje go­vo­ri či­nje­ni­ca da su im po­nu­đe­na dva od 13 pred­stav­ni­ka u Od­bo­ru za iz­ra­du na­cr­ta za­ko­na o Trep­či da ne bi ima­li pra­vo ve­ta i pra­vo da za­u­sta­ve te od­lu­ke, iako je pot­pu­no ja­sno da Sr­bi­ja i srp­ske in­sti­tu­ci­je ima­ju ubje­dlji­vo ve­ćin­sko vla­sni­štvo nad Trep­čom. Ko­sov­ska vla­da ju­če je for­mi­ra­la ko­mi­si­ju ko­ja će se ba­vi­ti na­cr­tom za­ko­na o Trep­či.
M.Nj


Opre­zni zbog Ru­si­je

Ta­či je na pre­da­va­nju u In­sti­tu­tu za glo­bal­nu prav­du u Ha­gu pred­sta­vio „če­ti­ri tač­ke”, ko­je će, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­mo­ći „us­po­sta­vlja­nju mi­ra i sa­rad­nje” iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne.
Kao pr­vu na­veo je neo­p­hod­nost us­po­sta­vlja­nja sa­rad­nje u bor­bi pro­tiv kri­mi­na­la i tr­go­vi­ne lju­di­ma, kao i vjer­skog eks­tre­mi­zma.
„Neo­p­hod­na je i opre­znost oko uti­ca­ja Ru­si­je”, re­kao je Ta­či, ko­ji sma­tra da Be­o­grad i Pri­šti­na tre­ba da po­stig­nu, ka­ko je na­veo, du­go­roč­ne do­go­vo­re u ci­lju ja­ča­nja pri­vre­de i otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta.