Mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić iz­ja­vio je ju­če, po­vo­dom in­for­ma­ci­ja da je Hr­vat­ska za­u­sta­vi­la pre­go­vo­re iz­me­đu Sr­bi­je i EU, da Sr­bi­ja ne­će ni­kog mo­li­ti ni­ti se po­ni­ža­va­ti, ni­ti će do­zvo­li­ti da je bi­lo ko po­ni­ža­va po­sta­vlja­njem ra­znih uslo­va iz bi­la­te­ral­nih od­no­sa.
Da­čić je no­vi­na­ri­ma u No­vom Sa­du re­kao ka­ko ima mno­go stva­ri ko­je bi Sr­bi­ja mo­gla da za­mje­ri Hr­vat­skoj, po­čev od lo­mlje­nja ći­ri­lič­nih ta­bli, do ak­ci­je „Olu­ja”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ako bi se vra­ti­li još ma­lo u pro­šlost mo­gli bi­smo da go­vo­ri­mo o to­me ko­li­ko Sr­be i Je­vre­je vri­je­đa ve­li­ča­nje usta­ške dr­ža­ve – Ne­za­vi­sne dr­ža­ve Hr­vat­ske i ko­li­ko je lju­di po­bi­je­no u tom, ka­ko je na­gla­sio, ge­no­ci­du i ho­lo­ka­u­stu za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta.
– Ima mno­go bi­la­te­ral­nih pro­ble­ma, ali mi smo se o to­me do­go­vo­ri­li i hr­vat­ski Sa­bor je iz­gla­sao da to ne­će po­sta­vlja­ti kao uslov za evrop­ske in­te­gra­ci­je Sr­bi­je. Ta te­ma još ni­je bi­la na dnev­nom re­du i još ne zna­mo ka­kav je zva­ni­čan stav Hr­vat­ske – ka­zao je Da­čić.
Is­ta­kao je da Evrop­ska uni­ja, u ko­joj je 28 ze­ma­lja, tre­ba do­bro da raz­mi­sli da li je to „do­pri­nos mi­ru i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu ili je do­pri­nos de­sta­bi­li­za­ci­ji re­gi­o­na”.
Dan na­kon što je sa­op­šte­no, pa opo­vrg­nu­to, da Hr­vat­ska ome­ta Sr­bi­ju na pu­tu evro­in­te­gra­ci­ja, iz Za­gre­ba po­ru­ču­ju da se stan­dar­di ko­je na­me­će EU mo­ra­ju po­što­va­ti, dok je od­go­vor Be­o­gra­da da že­li do­bre od­no­se, šta god ne­ko u okru­že­nju ra­dio.
– Sr­bi­ja mo­ra za­do­vo­lja­va­ti ne­ke stan­dar­de ko­je na­me­će EU i ko­je smo mi mo­ra­li usva­ja­ti kroz mu­ko­trp­ne pre­go­vo­re ko­ji su tra­ja­li šest go­di­na. Pre­ma to­me, sve za­vi­si od Sr­bi­je. A, čuj­te, ono, uni­ver­zal­na ju­ris­dik­ci­ja i ta­ko, ono, ne mo­že Sr­bi­ja fi­gu­ri­ra­ti kao mi­ni-Hag. Pre­ma to­me, to tre­ba sa nji­ma do­go­vo­ri­ti i od njih za­vi­si tem­po nji­ho­vih pre­go­vo­ra i za­klju­če­nja po­gla­vlja 23” – na­veo je hr­vat­ski vi­ce­pre­mi­jer To­mi­slav Ka­ra­mar­ko.
Ma­ja Bo­bić iz Evrop­skog po­kre­ta sma­tra da po­tez Hr­vat­ske ni­je iz­ne­na­đe­nje, ali upo­zo­ra­va da in­si­sti­ra­nje na tom pi­ta­nju kva­ri ne sa­mo do­bre su­sjed­ske od­no­se, već ša­lje lo­šu po­ru­ku i za sa­mu EU.
Sa dru­ge stra­ne, Alek­san­dar Po­pov iz Cen­tra za re­gi­o­na­li­zam is­ti­če da je ovo naj­go­ri mo­gu­ći mo­me­nat za ta­kav po­tez Hr­vat­ske, u tre­nut­ku ka­da je po­stig­nut svo­je­vr­sni kon­sen­zus oko za­htje­va Sr­bi­je za otva­ra­nje no­vih po­gla­vlja.
– Bi­la bi ja­ko lo­ša po­ru­ka što se ti­če kre­di­bi­li­te­ta, ozbilj­no­sti i po­li­tič­ke mu­dro­sti i Hr­vat­ske, ali i Evrop­ske uni­je da se to sa­da po­sta­vi kao ne­ko pi­ta­nje ko­je ne mo­že da se pre­va­zi­đe – do­dao je Po­pov.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, od­no­si sa Hr­vat­skom već du­že vri­je­me ge­ne­ral­no idu u lo­šem smje­ru, a dva fak­to­ra mo­gu sve ovo da ras­ple­tu.
– Je­dan fak­tor bi mo­rao da bu­de Bri­sel, dok bi dru­gi fak­tor tre­ba­lo da bu­de ne­ka ve­li­ka si­la ko­ja bi mo­ra­la da ima uti­caj na Hr­vat­sku, a to je, ne­sum­nji­vo, Nje­mač­ka. Pi­ta­nje je da li će ona to ura­di­ti, jer mi ga­ji­mo do­bre od­no­se sa Nje­mač­kom, ali ne­vo­lja je u to­me što je Bri­sel oku­pi­ran svo­jom kri­zom, a nje­go­ve te­me­lje pot­ko­pa­va­ju baš ova­kvi po­te­zi – is­ta­kao je Po­pov.
Po­pov ka­že da Hr­vat­ska sa­da ima pri­li­ku da po­ka­že svoj ucje­nji­vač­ki ka­pa­ci­tet, a da je jed­no si­gur­no – na­sta­vi­će tim pu­tem.RTS – M.Nj.


Vu­čić: Že­li­mo do­bre od­no­se u re­gi­o­nu

Šta god ne­ko u okru­že­nju ra­dio, mi že­li­mo do­bre od­no­se, srp­ski brod sigur­no plo­vi i ta­ko će da na­sta­vi, od­go­vo­rio je pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić na pi­ta­nje no­vi­na­ra o pri­jet­nja­ma iz Hr­vat­ske, a ko­je se od­no­se na uslo­vlja­va­nje po­dr­ške na nje­nom pu­tu ka EU.
– Mi že­li­mo mir i sta­bil­nost i mno­go ener­gi­je ula­že­mo u to, a kao da se ne­što u re­gi­o­nu do­go­di­lo da svi že­le da ču­va­ju svo­je po­li­tič­ke po­zi­ci­je ta­ko što će bi­ti pro­tiv ne­ko­ga – po­ja­snio je Vu­čić i do­dao da je nje­gov odo­gvor na to – šta god ne­ko ra­dio, mi že­li­mo do­bre od­no­se.
Na pi­ta­nje ko­li­ko ima osno­va „hr­vat­sko spre­ča­va­nje ula­ska Sr­bi­je u EU”, Vu­čić je re­kao da je za­kon o ko­jem Hr­va­ti go­vo­re iz 2003. go­di­ne i da je na osno­vu nje­ga Sr­bi­ja uhap­si­la od­go­vor­ne za zlo­čin na Ov­ča­ri i u Sre­bre­ni­ci.
– Ne ra­zu­mi­jem uvi­jek sve, ako ne­ko mi­sli da ta­ko tre­ba da vo­di po­li­ti­ku, ja to ne­ću. Dok sam pre­mi­jer još ovih 16, 17 da­na, ta­kvu po­li­ti­ku ne­će­mo vo­di­ti. A šta će bi­ti na­kon iz­bo­ra – vi­dje­će­mo – na­veo je Vu­čić.
Na opa­sku da su „pri­di­ke„ iz Hrvat­ske, ali i iz Sa­ra­je­va, sva­ko­dnev­ne, Vu­čić je re­kao da sva­ko bi­ra svoj reč­nik, na­čin na ko­ji se obra­ća, a da on naj­vi­še vo­li svoj na­rod, da bri­ne o nje­go­vom in­te­re­su, a da pri to­me ne mi­sli da je u in­te­re­su na­ro­da vra­ća­nje u pro­šlost.
– Mi će­mo da ra­di­mo, a ne da dr­ži­mo pri­di­ke, a oni na­ma mo­gu – po­ru­čio je Vu­čić.


Po­gla­vlja na klac­ka­li­ci zbog Za­gre­ba

Pri­pre­me za otva­ra­nje po­gla­vlja 23 su u za­sto­ju, jer Hr­vat­ska još ni­je da­la sa­gla­snost na iz­vje­štaj o is­pu­nje­no­sti mje­ri­la za nje­go­vo otva­ra­nje. Ho­lan­di­ja, kao pred­sje­da­va­ju­ća EU, sprem­na je da or­ga­ni­zu­je otva­ra­nje po­gla­vlja 20 ili 21. ju­na, ali bi da­lje blo­ki­ra­nje pro­ce­du­re mo­glo da do­ve­de u pi­ta­nje taj ter­min. Oče­ku­je se da rad­na gru­pa za pro­ši­re­nje Uni­je o to­me ras­pra­vlja sju­tra, ali je mo­gu­će da, zbog sta­va Hr­vat­ske, ta te­ma bu­de od­lo­že­na za sle­de­ću ne­dje­lju.
Dva­de­set se­dam ze­ma­lja čla­ni­ca i Evrop­ska ko­mi­si­ja sla­žu se da je Sr­bi­ja is­pu­ni­la mje­ri­la za otva­ra­nje po­gla­vlja 23, ali taj stav još ni­je po­tvr­di­la Hr­vat­ska.
Pred­stav­nik ove ze­mlje u Ko­mi­te­tu za pro­ši­re­nje u Bri­se­lu, pre­ma iz­vo­ri­ma EU, i ove ne­dje­lje je sa­op­štio da ne­ma uput­stva iz Za­gre­ba, či­me je od­lu­ka po­no­vo od­lo­že­na, a pi­ta­nje po­dig­nu­to na naj­vi­ši po­li­tič­ki ni­vo.
Port­pa­rol Evrop­ske ko­mi­si­je Ma­ja Ko­ci­jan­čič re­kla je da je ras­pra­va o da­ljim ko­ra­ci­ma Sr­bi­je na pu­tu ka član­stvu u EU u to­ku.
– Kon­kret­no, u to­ku je rad na pri­pre­ma­ma za otva­ra­nje po­gla­vlja 23 i 24. Evrop­ska ko­mi­si­ja je sprem­na za sve sle­de­će ko­ra­ke čim bu­de po­stig­nu­ta sa­gla­snost ze­ma­lja čla­ni­ca – ka­za­la je Ko­ci­jan­či­če­va.
Hr­vat­ska je za­sad sa­mo ne­for­mal­no sta­vi­la do zna­nja da od Sr­bi­je oče­ku­je da uki­ne re­gi­o­nal­nu nad­le­žnost svog su­da za rat­ne zlo­či­ne, ga­ran­ci­je za za­stu­plje­nost hr­vat­ske ma­nji­ne u Skup­šti­ni i sa­rad­nju sa Ha­škim su­dom.
Iz­vo­ri u Evrop­skoj ko­mi­si­ji, me­đu­tim, za RTS ka­žu da ni­je­dan od tih za­htje­va ne­ma di­rekt­ne ve­ze sa sa­dr­ža­jem po­gla­vlja 23 i da bi sva­ka­ko bi­lo po­gre­šno blo­ki­ra­ti Sr­bi­ju na sa­mom po­čet­ku pre­go­vo­ra ko­ji tek tre­ba da da­ju re­zul­ta­te u obla­sti vla­da­vi­ne za­ko­na.
U EK na­vo­de i da je­da­na­est ze­ma­lja čla­ni­ca EU ima slič­ne za­ko­ne o uni­ver­zal­noj nad­le­žno­sti su­do­va za rat­ne zlo­či­ne, zbog če­ga ne­ma osno­va da se uki­da­nje tra­ži od Sr­bi­je.
Ali, da bi se pri­pre­me za otva­ra­nje po­gla­vlja 23 na­sta­vi­le, po­treb­na je jed­no­gla­sna od­lu­ka svih ze­ma­lja. Na­kon to­ga EU tre­ba da utvr­di svo­ju za­jed­nič­ku pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju, što mo­že da po­tra­je ne­ko­li­ko ne­dje­lja, pa i mje­se­ci. Da­lje od­la­ga­nje sa­gla­sno­sti Za­gre­ba mo­glo bi da zna­či da pro­ce­du­ra ne­će bi­ti za­vr­še­na do ju­na, od­no­sno – od­la­ga­nje otva­ra­nja za ne­ki ka­sni­ji da­tum.