Lop­ti­ca je sa­da u dvo­ri­štu EU, po­ru­či­la je mi­ni­star­ka za­du­že­na za evrop­ske in­te­gra­ci­je Ja­dran­ka Jok­si­mo­vić po­slije od­lu­ke Hr­vat­ske da ne da ze­le­no svje­tlo Sr­bi­ji za otva­ra­nje pre­go­vo­ra o po­gla­vlju 23.
-Kraj­nje je ne­u­o­bi­ča­je­no da ne­ka dr­ža­va blo­ki­ra kan­di­da­ta u teh­nič­kom di­je­lu i pri­li­kom otva­ra­nja po­gla­vlja- re­kla je Jok­si­mo­vi­će­va za ‘’Po­li­ti­ku’’.
Iako su me­di­ji iz­ja­vu mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Hr­vat­ske Mi­ra Ko­va­ča u pe­tak pre­ni­je­li sa ak­cen­tom na po­zi­ti­van mo­me­nat, da Hr­vat­ska po­dr­ža­va put Sr­bi­je ka EU, on je ja­sno uka­zao da ta dr­ža­va ni­je od­u­sta­la od za­htje­va da Sr­bi­ja naj­pri­je uki­ne re­gi­o­nal­nu nad­le­žnost svog su­da za rat­ne zlo­či­ne, da obez­bi­je­di ga­ran­ci­je za za­stu­plje­nost hr­vat­ske ma­nji­ne u skup­šti­ni i sa­rad­nju sa Ha­škim su­dom.
Mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin po­ru­čio je da Sr­bi­ja ne­će pri­sta­ti ni na jed­nu ucje­nu, is­ti­ču­ći da Bri­sel tre­ba da po­ka­že da li mu je sta­lo do Sr­bi­je, jer će od te od­lu­ke za­vi­si­ti da­lji po­stup­ci Be­o­gra­da i od­nos srp­skog na­ro­da pre­ma EU.
-Li­je­či­ti hr­vat­ske fru­stra­ci­je na ra­čun Sr­bi­je je po­gre­šno, na pr­vom mje­stu za Hr­vat­sku. Ovo vi­še ni­je pi­ta­nje za Hr­vat­sku, ovo je pi­ta­nje za Bri­sel. Bri­sel je taj ko­ji tre­ba da po­ka­že da li mu je sta­lo do Sr­bi­je i da li mu je sta­lo do to­ga da Sr­bi­ja bu­de dio evrop­ske po­ro­di­ce, a ne da Sr­bi­ja bu­de ta ko­ja će pri­sta­ja­ti na ove ili one ucje­ne- re­kao je Vu­lin.
Po­vo­dom od­lu­ke Za­gre­ba da ne da ze­le­no svje­tlo Sr­bi­ji za otva­ra­nje pre­go­vo­ra o po­gla­vlju 23, Vu­lin is­ti­če da bi za Hr­vat­sku “naj­bo­lje bi­lo da svo­je kom­plek­se poč­ne da li­je­či na ne­kom dru­gom, ili ne­ka ih ču­va sa­mo za se­be”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ža­lo­sno je što je još uvi­jek mje­ra hr­vat­ske po­li­ti­ke od­nos pre­ma Sr­bi­ji i ža­lo­sno je i sra­mo­ta za jed­nu evrop­sku ze­mlju da svo­ju spolj­nu po­li­ti­ku vo­di sa­mo ta­ko što mi­sli da će na­pa­ko­sti­ti i ne­što lo­še uči­ni­ti Sr­bi­ji.
Pred­sjed­nik Srp­skog na­ci­o­nal­nog vi­je­ća Mi­lo­rad Pu­po­vac uvje­ren je da Hr­vat­ska, uslo­vlja­va­njem Sr­bi­je, za­pra­vo uslo­vlja­va se­be.
-Ni­je do­bro što se Hr­vat­ska od­lu­či­la da blo­ki­ra otva­ra­nje po­gla­vlja upra­vo u pod­ruč­ju ljud­skih pra­va i slo­bo­da, gdje i sa­ma po pri­stup­nom spo­ra­zu­mu ko­ji je pot­pi­sa­la sa osta­lih 27 čla­ni­ca ima zna­čaj­ne oba­ve­ze, po­seb­no u anek­su 7, po­što­va­nju pra­va na­ci­o­na­lih ma­nji­na, u sa­rad­nji sa Ha­škim su­dom, u po­vrat­ku iz­bje­gli­ca i ostva­ri­va­nju nji­ho­vih pra­va. I umje­sto da za­jed­no sa Sr­bi­jom ra­di na rje­ša­va­nju tih pi­ta­nja, po­seb­no na sa­rad­nji sa Ha­škim su­dom, po­seb­no na su­đe­nju za rat­ne zlo­či­ne, Hr­vat­ska se od­lu­či­la da svu od­go­vor­nost za ta pi­ta­nja pre­ba­ci na Sr­bi­ju- is­ta­kao je Pu­po­vac.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Hr­vat­ska ni­je u jed­no­stav­noj po­zi­ci­ji ka­da je po­sri­je­di ostva­ri­va­nje pra­va na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, ljud­ska pra­va, za­šti­ta to­le­ran­ci­je i de­mo­krat­skih vri­jed­no­sti, jer se u po­sled­nje vri­je­me svi ti ele­men­ti ozbilj­no ugro­ža­va­ju i kr­še.
-Pre­ma to­me, Hr­vat­ska mo­že po­sta­ti sa­ma pred­met in­te­re­sa nad­le­žnih evrop­skih in­sti­tu­ci­ja, ne sa­mo EU ne­go i Sa­vje­ta Evro­pe i OEBS-a, i ti­me će za­pra­vo po­sta­vlja­ju­ći uslo­ve Sr­bi­ji, Hr­vat­ska do­ći u si­tu­a­ci­ju da će po­sta­vi­ti uslo­ve sa­moj se­bi- oci­je­nio je Pu­po­vac.
Hr­vat­ski ana­li­ti­čar Da­vor Đe­ne­ro u iz­ja­vi za Tan­jug is­ti­če da Hr­vat­ska ni­je blo­ki­ra­la pre­go­vo­re Sr­bi­je i EU, već je “iz­ra­zi­la re­zer­vu” pre­ma otva­ra­nju po­gla­vlja 23.
-Tom re­zer­vom te­ško da iko mo­že da bu­de iz­ne­na­đen, jer je još odav­no, u vri­je­me pret­hod­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, ja­sno re­če­no da Hr­vat­ska tra­ži da se u okvi­ru tog po­gla­vlja de­fi­ni­šu tri pi­ta­nja. Sr­bi­ja je na po­čet­ku pri­stup­nih pre­go­vo­ra, oni će tra­ja­ti re­la­tiv­no du­go, a po­gla­vlje o pra­vo­su­đu i te­melj­nim pra­vi­ma bi­će zad­nje ko­je će Sr­bi­ja za­tvo­ri­ti. Oči­gled­no je da je to raz­log za­što je ru­ko­vod­stvo Sr­bi­je od­lu­či­lo ne oda­zva­ti se na iz­re­če­nu re­zer­vu Hr­vat­ske. To će, vje­ro­vat­no, ura­di­ti vr­lo br­zo na­kon iz­bo­ra- sma­tra Đe­ne­ro.
On na­vo­di da su pro­blem s pro­gla­še­nom re­gi­o­nal­nom nad­le­žno­šću pra­vo­su­đa Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ima­le dvi­je evrop­ske dr­ža­ve, uti­caj­ni­je od Hr­vat­ske: Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, od ko­je je Sr­bi­ja tra­ži­la iz­ru­če­nje Eju­pa Ga­ni­ća, i Austri­ja od ko­je je bi­lo tra­že­no iz­ru­če­nje ge­ne­ra­la Jo­va­na Di­vja­ka.M.Nj.


Đe­ne­ro: Sr­bi­ja će mo­ra­ti da od­u­sta­ne

Hr­vat­ski ana­li­ti­čar Da­vor Đe­ne­ro na­vo­di da bi, na­kon što Sr­bi­ja po­sta­ne čla­ni­ca EU, svi­ma mo­glo bi­ti ja­ko ne­u­god­no, jer bi Sr­bi­ja ta­da mo­gla iz­da­va­ti je­din­stve­ni evrop­ski na­log za hap­še­nje, a ze­mlje čla­ni­ce bi mo­ra­le iz­ru­či­va­ti čak i svo­je dr­ža­vlja­ne.
-Ja­sno je da re­gi­o­nal­na nad­le­žnost pra­vo­su­đa Sr­bi­je ne mo­že pre­ži­vje­ti pri­stu­pa­nje EU, a stvar je sa­mo po­li­tič­ke od­lu­ke ru­ko­vod­stva Sr­bi­je kad će do­ni­je­ti po­li­tič­ku od­lu­ku o od­u­sta­ja­nju od re­gi­o­nal­ne nad­le­žno­sti, od­no­sno kad će pre­u­ze­ti oba­ve­zu pre­ma čla­ni­ca­ma Uni­je da će ta od­red­ba bi­ti ot­klo­nje­na - ka­zao je Đe­ne­ro.