U Ju­go­slo­ven­skoj ki­no­te­ci odr­ža­na je cen­tral­na ce­re­mo­ni­ja obi­lje­ža­va­nja i sje­ća­nja na ne­vi­ne žr­tve usta­škog po­gro­ma u na­ci­stič­koj tvo­re­vi­ni NDH ko­ja je stvo­re­na 10. apri­la 1941. go­di­ne. Pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić po­ru­čio je da je pri­je tač­no 75 go­di­na stvo­re­na NDH – “mon­strum dr­ža­va, dr­ža­va zlo­či­na, ko­ja je pre­va­zi­šla sve na­ci­stič­ke sno­ve o is­tre­blje­nju ni­žih na­ro­da i ra­sa”.
– Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska, for­mi­ra­na 10. apri­la, naj­ve­ća je grob­ni­ca Sr­ba i ma­sov­na grob­ni­ca za Je­vre­je i Ro­me. Grob­ni­ca naj­ve­ćeg bro­ja Sr­ba ikad stra­da­lih u svim do­ta­da­šnjim ra­to­vi­ma i su­ko­bi­ma. Dr­ža­va či­ji je smi­sao po­sto­ja­nja bio da bu­de sa­mo ve­li­ka ja­ma za Sr­be. I to sa­mo za­to što su Sr­bi. Sr­bi, ka­ko su ih na­zi­va­li, tro­fa­zni, pra­vo­slav­ni, re­me­ti­lač­ki i ne­po­kor­ni ološ, mo­ra­li su da bu­de uni­šte­ni. Sr­bi ni­su lju­di, oni su Sr­bi, a to je go­re od sve­ga. To je bi­la i osta­la je­di­na ide­o­lo­gi­ja zlo­či­nač­ke, na­ci­stič­ke Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske. Da, ubi­ja­li su i Je­vre­je i Ro­me. Ni­su bi­li či­ste hr­vat­ske kr­vi, a i li­či­li su na Srbe - ka­zao je Vu­čić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u toj mon­strum dr­ža­vi, je­di­no u njoj, i ni­gdje vi­še u Evro­pi, po­sto­ja­li su or­ga­ni­zo­va­ni lo­go­ri za dje­cu.
-Ja­se­no­vac, to stra­šno mje­sto u ko­jem se i da­nas ču­je ti­ši­na, ti­ši­na gla­sni­ja od sva­ke bu­ke. Ja­se­no­vac, naj­stra­šni­ji lo­gor smr­ti po­ro­di­la je NDH. Ja­me smr­ti, ko­je su pre­pla­vi­le Li­ku, Dal­ma­ci­ju, Ba­ni­ju, Kor­dun, Her­ce­go­vi­nu i Bo­snu po­ro­di­la je NDH. Ubi­ja­li su i kla­li sa sla­do­stra­šću, ne za­to što su bi­li na­tje­ra­ni. Ubi­ja­li su i kla­li, jer to je bi­la dr­žav­na po­li­ti­ka- na­gla­sio je Vu­čić.
On je pod­sje­tio da je na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Hr­vat­ske, ka­da je 10. apri­la 1941. go­di­ne usta­ški pu­kov­nik Slav­ko Kva­ter­nik u Za­gre­bu pro­gla­sio NDH, ži­vje­lo vi­še od mi­li­on Sr­ba.
-Da­nas, ka­da go­vo­ri­mo o tom 10. apri­lu i ču­do­vi­štu ko­je se u nje­mu po­ja­vi­lo, broj Sr­ba u Hr­vat­skoj je za osam­de­set od­sto ma­nji- ka­zao je srp­ski pre­mi­jer.
Ka­ko je is­ta­kao, da­nas je, vi­še ne­go ikad, svi­ma u Evro­pi po­treb­na isti­na i to ona ko­ja otre­žnju­je, upo­zo­ra­va i upu­ću­je.
-Isti­na, ko­ja mo­že bi­ti go­ra od la­ži, ako je iz­go­vo­ri­mo u po­gre­šno vri­je­me, a za NDH i nje­ne zlo­či­ne da­nas ne sa­mo da je pra­vo, ne­go je i po­sled­nje vri­je­me. Da­nas, i ov­dje, mo­ra­mo otvo­re­no da go­vo­ri­mo o ono­me što je­ste bi­la po­li­ti­ka NDH, a to je is­tre­blje­nje či­ta­vog jed­nog na­ro­da. I ne smi­je­mo da pri­sta­ne­mo na bi­lo ka­kvu re­vi­zi­ju, ni­ti da se igra­mo broj­ka­ma, jer za sve nas je­ste osnov­no pi­ta­nje ono ko­je se ti­če ele­men­tar­ne gri­že sa­vje­sti i pu­kog sa­o­sje­ća­nja nad či­nje­ni­com da je da­nas, u Hr­vat­skoj, Sr­ba de­set pu­ta ma­nje ne­go pri­je 75 go­di­na, i da oni ni­su jed­no­stav­no is­pa­ri­li, ili oti­šli na ne­ki du­ži od­mor. Is­tri­je­blje­ni su, uglav­nom, to­kom po­sto­ja­nja NDH- re­kao je Vu­čić.
Da sve bu­de još go­re, pre­ma Vu­či­će­vim ri­je­či­ma, ta po­li­ti­ka je ima­la i kon­ti­nu­i­tet. Ono na če­mu je NDH na­sta­la, “rje­ša­va­nje srp­skog pi­ta­nja”, ni­je, pre­ma Vu­či­će­vim ri­je­či­ma, ba­rem ne sa­svim, ili u pot­pu­no­sti pre­sta­lo sa pre­stan­kom NDH.
-Iz pro­stog raz­lo­ga što je ne­či­ja slo­bo­da bi­la ve­za­na za ne­slo­bo­du onog dru­gog. I što je ne­či­ji op­sta­nak uslo­vljen ne­stan­kom onog dru­gog. Sve za­jed­no, da­nas ima­mo taj gad­ni re­zul­tat: to­kom jed­nog je­di­nog ži­vot­nog vi­je­ka, sva­ki de­se­ti Sr­bin je ostao u Hr­vat­skoj. Ta­ko­đe, da­nas, pred so­bom, mi, u Sr­bi­ji, ima­mo još jed­no pi­ta­nje: šta i ka­ko da­lje?! Ni sam, kao di­je­te iz­bje­gli­ca či­ju su go­to­vo ci­je­lu po­ro­di­cu po­bi­le usta­še, a osta­le pro­tje­ra­li pre­ko Dri­ne, ni­je­sam si­gu­ran da znam da od­go­vo­rim. Mno­gi Sr­bi su ma­šta­li o re­van­šu, da vra­te krv, ali, sre­ćom, to ni­su ura­di­li. Ni­smo to ura­di­li, ni­ti će­mo. Kao pre­mi­jer ove zemlj,e imam osnov­ni za­da­tak da je dr­žim da­le­ko od sva­kog pa­kla. Pa­kao je tuđ po­sao, ne moj. Rat, osve­ta, mr­žnja je­su pa­kao, pa i on­da ka­da se ka nje­mu kre­ću pu­tem po­su­tim do­brim na­mje­ra­ma. Za­to i da­nas svi­ma, pa i oni­ma ko­ji su žr­tve, ja­sno po­ru­ču­jem: ne­moj­te da sa­nja­te osve­tu. Sa­njaj­te ži­vot. Ži­vot je­ste i mo­ra da bu­de naš od­go­vor. Ze­mlja u ko­joj ži­vi­mo, i ko­ja nam je svi­ma maj­ka, mo­ra da bu­de naš od­go­vor. Sa Hr­vat­skom za­to ho­će­mo mir i do­bre od­no­se, ali da za­bo­ra­vi­mo ne­će­mo i ne smi­je­mo - po­ru­čio je Vu­čić.
Pri­sut­ni­ma se obra­tio i pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik, ko­ji je is­ta­kao da je for­mi­ra­nje NDH bio po­če­tak ogrom­nog stra­da­nja Sr­ba na ovim pro­sto­ri­ma. Po­ru­čio je da je Ja­se­no­vac naj­ve­će stra­da­nje Sr­ba u isto­ri­ji i pod­sje­tio da je i nje­go­va po­ro­di­ca stra­da­la u ja­se­no­vač­kom lo­go­ru. Do­dik je is­ta­kao da u po­gra­nič­nim op­šti­na­ma po­red Ja­se­nov­ca, 25 go­di­na ka­sni­je, ni­je bi­lo voj­ni­ka, ni­ti se ro­di­lo di­je­te, jer su usta­še for­mi­ra­le dječ­je lo­go­re.
-Na­ša vje­ra nas uči da tre­ba da opro­sti­mo, a da sa opro­stom ide i smi­raj. Na­pro­sto, mi do smi­ra­ja ne mo­že­mo da do­đe­mo, jer kad god odem u Gra­di­nu, ili bi­lo gdje, le­lek i ja­uk u kro­šnja­ma dr­ve­ća ne­du­žnih lju­di, dje­ce, že­na, svih onih ko­ji su stra­da­li sa­mo za­to što su Sr­bi, ne mo­že ni me­ni, ni mom po­ko­le­nju da do­ne­se smi­raj ko­ji nam tre­ba. Ge­ne­ra­ci­ja na­ših sa­vre­me­ni­ka ni­je i ne mo­že da bu­de kri­va, ali ne smi­je­mo mi da iz­gu­bi­mo na­še emo­ci­je i na­še sje­ća­nje na ogro­man broj ne­du­žnih i stra­da­lih- is­ta­kao je pred­sjed­nik RS.
Ce­re­mo­ni­ja je po­če­la in­to­ni­ra­njem him­ne “Bo­že prav­de”.
Sku­pu su pri­su­tvo­va­li pred­sjed­ni­ca Skup­šti­ne Sr­bi­je Ma­ja Goj­ko­vić, čla­no­vi Vla­de, pred­stav­ni­ci Re­pu­bli­ke Srp­ske, na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba Voj­ske Sr­bi­je Lju­bi­ša Di­ko­vić, gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da Si­ni­ša Ma­li, pred­stav­ni­ci vjer­skih za­jed­ni­ca, pred­stav­ni­ci Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća, kao i pre­ži­vje­li lo­go­ra­ši.
M.Nj.

Do­dik: RS je pri­ča o slo­bo­di
-Re­pu­bli­ka Srp­ska je pri­ča o slo­bo­di, srp­ski na­rod će ži­vje­ti sa dru­gi­ma, ali bra­ni­će svoj iden­ti­tet, ne ugro­ža­va­ju­ći dru­ge- po­ru­čio je Do­dik.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, va­žno je da se smog­ne sna­ge i pro­na­đu fi­nan­sij­ska sred­stva, ka­ko bi se stra­da­nje Sr­ba u NDH to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta pro­gla­si­lo ge­no­ci­dom.
Go­vo­re­ći o Sre­bre­ni­ci, Do­dik je is­ta­kao da je to bi­lo ve­li­ko stra­da­nje i ve­li­ki zlo­čin, ali da se ne mo­že pri­hva­ti­ti kva­li­fi­ka­ci­ja kao što je ge­no­cid.

Vu­čić: Ži­vje­la Sr­bi­ja, ži­vje­la Srp­ska
- Šta i ka­ko da­lje od­go­vor je ko­ji Hr­vat­ska du­gu­je svo­joj bu­duć­no­sti, a ne Sr­bi­ji. Mi će­mo, sva­ka­ko, mo­ći da ži­vi­mo i bez nje­ga. I da bu­de­mo do­volj­no ve­li­ki da ni­ko ne mo­že da nas upla­ši. I da ni­ka­da vi­še ne do­zvo­li­mo bi­lo či­ju po­li­ti­ku is­tre­blje­nja. Htje­li su da nas ne­ma, htje­li su da nas vi­še ni­ka­da i ni­gdje ne bu­de. A, Sr­bi, upr­kos to­me, ži­ve i ži­vje­će. I ni­ko­me vi­še ne­će do­zvo­li­ti ni Ja­se­no­vac, ni Ja­dov­no, ni Pre­bi­lov­ce. Ži­vje­la Sr­bi­ja, ži­vje­la Srp­ska, ži­vje­la slo­bo­da - po­ru­čio je Vu­čić.