Ka­da po­la­že­te vi­jen­ce u Blaj­bur­gu, poč­ne­te da go­vo­ri­te da je Ja­se­no­vac bio ne­ka­kav rad­ni lo­gor u ko­me je bi­lo ne­ko­li­ko sto­ti­na ili hi­lja­da lju­di, be­a­ti­fi­ku­je­te Aloj­zi­ja Ste­pin­ca i na­pra­vi­te od či­ta­ve isto­ri­je Sr­ba u Hr­vat­skoj da su bi­li agre­so­ri, ve­o­ma je te­ško na­da­ti se da će na­ši od­no­si bi­ti bo­lji, po­ru­čio je Vu­lin hr­vat­skom dr­žav­nom vr­hu
Tač­no u pod­ne ju­če su se ogla­si­la cr­kve­na zvo­na na svih hra­mo­vi­ma SPC u Sr­bi­ji i si­re­ne u Be­o­gra­du i po­je­di­nim gra­do­vi­ma u znak sje­ća­nja na prog­na­ne Sr­be u ak­ci­ji „Olu­ja”. Pa­ra­sto­som u Cr­kvi Sve­tog Mar­ka i po­la­ga­njem vi­je­na­ca na spo­me­nik žr­tva­ma stra­da­lim u ra­to­vi­ma u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji od 1991. do 2000. go­di­ne, obi­lje­žen je Dan sje­ća­nja na stra­da­le i prog­na­ne Sr­be to­kom hr­vat­ske voj­no-po­li­cij­ske ak­ci­je „Olu­ja”. Obi­lje­ža­va­nju su pri­su­stvo­va­li mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin, pred­sjed­nik Sa­ve­za Sr­ba iz re­gi­o­na Mi­o­drag Lin­ta, pred­stav­ni­ci udru­že­nja po­ro­di­ca ne­sta­lih i iz­bje­glih, kao i broj­ni gra­đa­ni. Pa­ra­stos je slu­žio vi­kar Pa­tri­jar­ha vla­di­ka Ar­se­ni­je, ko­ji je po­ru­čio da se 5. av­gust ne smi­je za­bo­ra­vi­ti, na­vo­de­ći da svi na­ro­di na ovim pro­sto­ri­ma svo­ju bu­duć­nost tre­ba da gra­de na mi­ru i to­le­ran­ci­ji.
Na­veo je da nas „Go­spod zo­ve da pra­šta­mo, ali da ne za­bo­ra­vlja­mo”.
Vla­di­ka Ar­se­ni­je je ocije­nio da je 5. av­gust ne­sre­ćan dan i da „ni­ka­da ne tre­ba da za­bo­ra­vi­mo one ko­ji su iz­gu­bi­li svoj ži­vot”, kao i da je 21 go­di­na od „Olu­je” pro­šla sa tu­gom za ne­sta­li­ma.
– Za mir je po­treb­no dvo­je, a za su­kob je do­vo­ljan je­dan, po­ru­čio je mi­ni­star za rad Alek­san­dar Vu­lin. On je do­dao da ne­ma na­de da će od­nos Sr­bi­je i Hr­vat­ske bi­ti bo­lji dok se ne pro­mi­je­ni po­li­ti­ka Hr­vat­ske ko­ja ne pri­zna­je srp­ske žr­tve i ko­ja sa­da otvo­re­no za­go­va­ra po­vra­tak usta­štva
Vu­lin je, na­kon po­la­ga­nja vi­je­na­ca na Spo­me­nik žr­tva­ma stra­da­lim u ra­to­vi­ma na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, re­kao no­vi­na­ri­ma da je ve­o­ma te­ško na­da­ti se da će od­no­si dvi­je dr­ža­ve bi­ti bo­lji s ob­zi­rom na to da Hr­vat­ska oslo­ba­đa rat­ne zlo­čin­ce i da ni­ko ni­je od­go­va­rao za rat­ne zlo­či­ne nad Sr­bi­ma.
– Ka­da po­la­že­te vi­jen­ce u Blaj­bur­gu, poč­ne­te da go­vo­ri­te da je Ja­se­no­vac bio ne­ka­kav rad­ni lo­gor u ko­me je bi­lo ne­ko­li­ko sto­ti­na ili hi­lja­da lju­di, be­a­ti­fi­ku­je­te Aloj­zi­ja Ste­pin­ca i na­pra­vi­te od či­ta­ve isto­ri­je Sr­ba u Hr­vat­skoj da su bi­li agre­so­ri, vr­lo je te­ško na­da­ti se da će na­ši od­no­si bi­ti bo­lji, re­kao je Vu­lin.
Ka­ko je na­veo, Sr­bi­ja će vo­di­ti ra­ču­na, pri­je sve­ga zbog Sr­ba u Hr­vat­skoj, da od­no­si dvi­je dr­ža­ve bu­du što bo­lji, kao i da će in­si­sti­ra­ti na pra­vi­ma Sr­ba.
– To ne za­vi­si sa­mo od nas. Za mir je po­treb­no dvo­je, a za su­kob je do­vo­ljan je­dan, re­kao je Vu­lin, ko­ji se bo­ji „da će­mo da­nas, 21 go­di­nu od „Olu­je”, opet u Hr­vat­skoj slu­ša­ti po­vi­ke – Za dom sprem­ni”, Tomp­so­na da pje­va o Ja­se­nov­cu i Gra­di­ški i ka­ko je naj­ljep­ši dan ko­ji se de­sio u Hr­vat­skoj pro­tje­ri­va­nje 250.000 Sr­ba.
– Da­nas će­mo po­no­vo, bo­jim se, gle­da­ti usta­ške uni­for­me, slu­ša­ti osu­đe­ne i do­ka­za­ne rat­ne zlo­čin­ce ko­ji su na slo­bo­di kao što je Bra­ni­mir Gla­vaš – re­kao je Vu­lin. On je pod­sje­tio da za zlo­či­nač­ku ak­ci­ju „Olu­ja” ni­ko ni­je od­go­va­rao.M.Nj.


Ne­ma po­mi­re­njas po­li­ti­kom po­ni­že­nja

Po­li­ti­ka po­ni­ža­va­nja, uma­nji­va­nja i ne­gi­ra­nja srp­skih žr­ta­va ni­ka­da ne­će do­ve­sti do traj­nog mi­ra, po­mi­re­nja i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu, sma­tra Mi­o­drag Lin­ta. On je is­ta­kao da sa­mo po­li­ti­ka ko­ja će na jed­nak na­čin po­što­va­ti sve žr­tve i ko­ja će na jed­nak na­čin go­ni­ti i ka­žnja­va­ti sve zlo­čin­ce bez ob­zi­ra na na­ci­o­nal­nu i vjer­sku pri­pa­d­nost, mo­že do­ve­sti do sta­bil­no­sti pri­li­ka u re­gi­o­nu. Na­veo je i da je cilj šet­nje sje­ća­nja na stra­da­le Sr­be i me­mo­ri­jal­ne aka­de­mi­je da se, pri­je sve­ga, me­đu­na­rod­na jav­nost pod­sje­ti da su i Sr­bi ima­li ve­li­ke žr­tve i da po­li­ti­ka po­je­di­nih stra­nih cen­ta­ra mo­ći ko­ja pre­u­ve­li­ča­va al­ban­ske, bo­šnjač­ke i hr­vat­ske žr­tve s jed­ne stra­ne i po­li­ti­ka po­ni­ža­va­nja i ne­gi­ra­nja srp­skih žr­ta­va, ni­ka­da ne­će do­ve­sti do traj­nog mi­ra, po­mi­re­nja i sta­bil­no­sti.