Pi­še: pro­to­je­rej-sta­vro­for doc. dr Ve­li­bor Džo­mić


Da­nas je Sve­ti Sa­va, pr­vi ar­hi­e­pi­skop srp­skih i po­mor­skih ze­ma­lja. Pri­li­ka je da kr­snu sla­vu če­sti­tam, pri­je sve­ga, dje­ci, jer je Sve­ti Sa­va škol­ski pa­tron. Da­lje, pri­li­ka je da če­sti­tam i mno­gim brat­stvi­ma iz Cr­ne Go­re ko­ja vje­ko­vi­ma pro­sla­vlja­ju Sve­to­ga Sa­vu kao svo­ju kr­snu sla­vu. Da po­me­nem sa­mo ne­ka brat­stva: Gr­bo­vi­će, Će­ra­ni­će, Ćo­ro­vi­će, Aba­zo­vi­će, Ko­vi­ja­ni­će, Da­vi­do­vi­će, Mu­ča­li­ce, Bar­ce, San­di­će i, na­rav­no, Ko­nje­vi­će. Ima ih još na de­se­ti­ne. Do­volj­no je da po­me­nem da Sve­to­ga Sa­vu kao kr­snu sla­vu pr­o­sla­vlja i vi­še od dva­de­set brat­sta­va iz ro­da Ko­sov­či­ća. Kao Sr­bin ko­ji je ro­đen u Sr­bi­ji od­go­vor­no tvr­dim da ni u Sr­bi­ji ne­ma to­li­ko brat­sta­va i po­ro­di­ca ko­ji pro­sla­vlja­ju Sve­to­ga Sa­vu kao kr­snu sla­vu. To, ali i mno­go dru­go­ga, ne­po­bit­no svje­do­či ko­li­ko je kult Sve­to­ga Sa­ve ute­me­ljen u Cr­noj Go­ri.
Prek­si­noć sam pri­su­stvo­vao iz­u­zet­noj Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji u Ko­la­ši­nu. I dok je u pre­pu­noj sa­li Do­ma kul­tu­re tra­jao di­van pro­gram ko­ji su pri­pre­mi­la dje­ca sa vje­ro­na­u­ke pri cr­kvi Sve­tog Di­mi­tri­ja u Ko­la­ši­nu, sje­tio sam se iz­va­njeg mi­ni­stra Ra­ška Ko­nje­vi­ća. Ovaj mi­ni­star-iz­va­njac je, po­put mno­gih, uto­či­šte od rat­nih zbi­va­nja u rod­noj mu Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni na­šao kao iz­bje­gli­ca u Cr­noj Go­ri. I on, po sop­stve­nom jav­nom pri­zna­nju, sla­vi Sve­to­ga Sa­vu kao kr­snu sla­vu. Ali, to mu ni­je sme­ta­lo da pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci, ka­da se po­sta­vi­lo pi­ta­nje od­no­sa SDP-a pre­ma Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji u Ko­la­ši­nu i od­no­su no­ve ko­a­li­ci­o­ne vla­sti u tom gra­du pre­ma to­me, ka­že da, iako i on sla­vi Sve­to­ga Sa­vu, ne vi­di ”u če­mu je do­pri­nos Sve­tog Sa­ve za Ko­la­šin i Ko­la­šin­ce”.
Valj­da je bio red da pr­vo pro­u­či i raz­mo­tri u če­mu je do­pri­nos Sve­to­ga Sa­ve za nje­go­vu po­ro­di­cu ko­ja tog sve­ti­te­lja sla­vi kao kr­snu sla­vu. Bi­lo bi do­bro, kad već ni­je, da Ko­nje­vić pro­či­ta ‘’Ži­ti­je Sve­tog Sa­ve’’ ili ne­ku dru­gu knji­gu o nje­mu. Iz tih knji­ga bi sa­znao u če­mu se ogle­da ne­pro­cje­nji­vi zna­čaj Sve­to­ga Sa­ve ne sa­mo za pra­vo­slav­nu vje­ru na pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re ne­go i za raz­voj pi­sme­no­sti, pro­svje­te i kul­tu­re. Da li je Ko­nje­vić ikad čuo za Za­ko­no­pra­vi­lo, Hi­lan­dar­ski, Ka­rej­ski ili Stu­de­nič­ki ti­pik Sve­to­ga Sa­ve? Da li Ko­nje­vić zna da je naj­sta­ri­ji pre­pis Za­ko­no­pra­vi­la Sve­to­ga Sa­ve na­stao 1262. go­di­ne u ma­na­sti­ru na Mi­holj­skoj Pre­vla­ci kod Tiv­ta?
Ne bi bi­lo lo­še da Ko­nje­vić, kad već ni­je, pro­či­ta i ne­ku knji­gu o pra­vo­slav­nim hra­mo­vi­ma u Cr­noj Go­ri. Iz njih bi, kad već ni­je, mo­gao da sa­zna ko­li­ko u Cr­noj Go­ri ima hra­mo­va po­sve­će­nih nje­go­vom sve­ti­te­lju ili fre­sa­ka i iko­na sa nje­go­vim li­kom. Ta­ko­đe, bi­lo bi do­bro i da pro­či­ta ne­ku knji­gu ko­ja se ba­vi to­po­ni­mi­ma u Cr­noj Go­ri. Iz njih bi, kad već ni­je, mo­gao da sa­zna ko­li­ko je Sa­vi­no ime utka­no u to­po­ni­me u Cr­noj Go­ri. Bi­lo bi do­bro, kad već ni­je, da se Ko­nje­vić za­pi­ta po kom Sa­vi su na­zva­ni Sa­vin kuk, Sa­vin la­kat, Sa­vi­na vo­da, Sa­vin po­tok, Sa­vi­na i mno­ga dru­ga mje­sta po Cr­noj Go­ri. A kad bi, kad već ni­je, uzeo u ru­ke Ce­tinj­ski mje­se­co­slov iz 1495. go­di­ne vi­dio bi da se i u nje­mu na­la­zi ime Sve­to­ga Sa­ve.
Ap­surd­no je da iz­va­nji mi­ni­star Ko­nje­vić ne zna da su Ne­ma­nji­ći kti­to­ri Ma­na­sti­ra Mo­ra­če iz 1252. go­di­ne. A taj ma­na­stir se, ako Ko­nje­vić ne zna, na­la­zi u bli­zi­ni Ko­la­ši­na. I da ne­ma ni­če­ga dru­go­ga do Ma­na­sti­ra Mo­ra­če kod Ko­la­ši­na to bi bi­lo vi­še ne­go do­volj­no da se u Ko­la­ši­nu, kao i u dru­gim gra­do­vi­ma, or­ga­ni­zu­je Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja i pro­sla­vlja spo­men Sve­to­ga Sa­ve. I za­što bi to Ko­nje­vić ili ne­ka par­tij­ska po­slu­šni­ca ospo­ra­va­li Ko­la­ši­nu i Ko­la­šin­ci­ma? I za­što bi Ko­nje­vić, ka­ko je oba­vi­je­stio jav­nost, imao pra­vo da sa svo­jom po­ro­di­com pro­sla­vlja Sve­tog Sa­vu kao kr­snu sla­vu, a da Ko­la­šin­ci to pra­vo ne­ma­ju?
E, pa mi­ni­stre, pr­vo ne­ka ti je sreć­na kr­sna sla­va Sve­ti Sa­va i da je sa svo­jom po­ro­di­com sla­viš mno­go lje­ta i go­di­na. Ne­ka ti Sve­ti Sa­va bla­go­slo­vi dom, ali i ne­ka te pro­svi­je­tli, jer je te­bi to naj­po­treb­ni­je. A kad se pro­svi­je­tliš du­hov­nom svje­tlo­šću Sve­to­ga Sa­ve on­da ćeš na­u­či­ti i da ra­diš svoj po­sao, ali ćeš i na­u­či­ti da Sve­ti Sa­va ne bla­go­si­lja pro­ga­nja­nje sve­šte­ni­ka, mo­na­ha i vjer­ni­ka ko­ji ču­va­ju spo­men Sve­to­ga Sa­ve.