Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Za one ko­ji po­zna­ju (ne)pri­li­ke u Her­ceg No­vom, a i glav­nog pre­go­va­ra­ča DPS-a sa gra­đan­skom li­stom „Iz­bor”, po­stig­nu­ta na­god­ba („pro­gram­ska ko­a­li­ci­ja”) ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje. Poč­ni­mo pr­vo od nje­ga (p.p. DPS-a S.M.), lu­ka­vog, vje­štog pre­go­va­ra­ča ko­ji zna šta ho­će, umi­je da če­ka, a i spre­man je da ra­di ne­kih „vi­ših ci­lje­va” žr­tvu­je mno­go to­ga. Svo­je pre­go­va­rač­ke spo­sob­no­sti tj. svo­ju moć za­vo­đe­nja za „Go­leš pla­ni­nu” onih sa ko­ji­ma se po­ga­đa, već je vi­še pu­ta do­ka­zao – na­god­ba sa Iz­bo­rom sa­mo je još je­dan do­kaz nje­go­vog po­li­tič­kog umi­je­ća. Ve­li­ke su nje­go­ve za­slu­ge za „da­na­šnji­cu” ne mo­gu se po­bro­ji­ti ne sa­mo u jed­noj ko­lum­ni, već ih je te­ško na­ve­sti i u ove­ćoj bro­šu­ri, jer ka­ko bi re­kao La­li­ćev Pe­jo Gru­jo­vić – „opet sve ne bi sta­lo”.
S.M. pri­pa­da onoj ne­ma­loj gru­pi po­li­ti­ča­ra (re­žim­skih i opo­zi­ci­o­nih), po­li­tič­ki du­go­vječ­nih (ži­ve, va­la pre­du­go kao ža­be kor­nja­če), ko­ji je bio uočen još u sta­rom si­ste­mu. Za­pa­zi­li su ga ta­da­šnji po­li­tič­ki moć­ni­ci, ci­je­ni­li su nje­go­vu „du­bo­ko­mi­sle­nost” i neo­bič­nu „re­to­ri­ku” ko­ja je i ta­da, a i sa­da na­rod­ski re­če­no oli­če­nje za­ku­ku­lje­no-za­mu­mu­lje­nog pri­ča­nja ko­je ni­ko živ, pa ni on sam, ne ra­zu­mi­je.
Pre­go­va­rač­ki tim Iz­bo­ra, gra­đan­ske li­ste ko­ja je tri­jum­fo­va­la na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, pred­vo­đen Du­ša­nom Ra­do­vi­ćem Kru­šom u pre­go­vo­ri­ma sa DPS-om po­sti­gao je još je­dan ve­li­ki uspjeh – Ma­ro­vić je (u ime DPS-a) pri­hva­tio sve nji­ho­ve uslo­ve. Po­stig­nut je do­go­vor ka­ko da se po­di­je­le gla­var­stva, a na­go­di­li su se i o to­me ko će i ka­da upra­vlja­ti Her­ceg No­vim. Mi­je­nja­će se sva­ke dvi­je go­di­ne bi­će isto, „ja­hao” Kur­ta ili Mur­ta.
Osni­va­či Iz­bo­ra su na­u­če­ni lju­di, za­vr­ši­li su vi­so­ke ško­le, a ka­ko sa­mi ka­žu za se­be, na gla­su su, ne sa­mo u No­vom, no i u „okru­že­nju”, od­lu­či­li su da na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma „uzmu stvar u svo­je ru­ke”. (Ova gra­đan­ska li­sta for­mi­ra­na je u ju­nu 2013. go­di­ne ta­ko da ni­je­su du­go če­ka­li na „uzi­ma­nje stva­ri”.) Plan im je bio ja­san: da Her­ceg No­vi ko­ji je, pre­tvo­ren u pa­lan­ku, bez šan­si i per­spek­ti­ve po­sta­ne dio svi­je­ta i mje­sto „bo­ljeg” ži­vo­ta. Pred­vi­dje­li su i da pro­mi­je­ne „mno­go to­ga”, da „oži­ve tu­ri­zam, pri­vu­ku stra­ne in­ve­sti­to­re i za­po­sle mla­de” – ri­ječ­ju da grad „po­no­vo po­sta­ne bi­ser Ja­dra­na” u ko­me će ži­vje­ti „na­smi­ja­ni i po­no­sni gra­đa­ni”. Po­nu­di­li su i de­ta­ljan plan za opo­ra­vak Her­ceg No­vog, a i kon­kret­na rje­še­nja za po­je­di­ne pro­ble­me.
Za­la­žu se, što je ve­o­ma bit­no, da No­vi ne bu­de grad po­dje­la na Sr­be, Cr­no­gor­ce, Hr­va­te, Bo­šnja­ke, par­ti­za­ne, čet­ni­ke, li­je­ve, de­sne. I re­kli su: „od tih po­dje­la sa­mo par­ti­je na vla­sti ima­ju ko­rist, a svi gra­đa­ni šte­tu“.
Osni­va­či Iz­bo­ra za­la­žu se za sa­rad­nju, za do­go­vo­re, za po­što­va­nje do­go­vo­re­nog. Ovo su bi­la opre­dje­lje­nja ove gra­đan­ske li­ste.
Na za­vr­šnoj iz­bor­noj kon­ven­ci­ji Iz­bo­ra (8.12.2014.) pred­stav­nik ove li­ste Du­šan Ra­do­vić Kru­šo ka­zao je da ne­će u po­li­tič­ku ko­a­li­ci­ju sa DPS-om. (Pro­gram­sku ko­a­li­ci­ju ta­da ni­je po­mi­njao!) Kru­šo je op­tu­žio DPS da je „svo­jim ra­dom i po­hle­pom nji­ho­vih taj­ku­na de­va­sti­ran grad”, te „da su sro­za­li mo­ral­ni prag Cr­ne Go­re i uve­li prak­su da je sve do­zvolj­no u po­li­ti­ci”. I to ni­je sve! Oni „iz­mi­šlja­ju je­zik, no­va slo­va, pi­šu la­žnu isto­ri­ju, sti­de se Nje­go­ša” i to­me slič­no itd.
Da skra­ti­mo: u pre­di­zo­bor­noj kam­pa­nji i na za­vr­šnoj kon­ven­ci­ji ču­le su se te­ške op­tu­žbe pro­tiv DPS-a – da kra­du gla­so­ve, da la­žu bi­ra­če i da oti­ma­ju od na­ro­da.
Me­đu­tim za pre­go­va­rač­kim sto­lom sa Ma­ro­vi­ćem de­sio se fi­lo­zof­ski re­če­no Ko­per­ni­kan­ski obrt, od­no­sno, ka­ko bi to re­kli sta­ri Pod­go­ri­ča­ni: pre­vr­nu­li su se kao mo­rač­ki sko­ba­lji!
Po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja u Her­ceg No­vom i pri­je, a i po­sli­je iz­bo­ra mut­na je ka’ mut­na Ma­ri­ca. Ovaj grad, po ne­kim kri­ti­ča­ri­ma „ide niz br­do” od ka­da je na vla­sti SNP, tj. od ka­da se za­gla­va­rio Man­dić – nje­ga su op­tu­ži­va­li da „ima ja­ku po­dr­šku iz vr­ha DPS-a.
Ma­ro­vić je, ina­če, po­znat kao ve­li­ki lo­vac u mut­nom: zna ka­ko da po­sta­vi „mam­ce”, iza­be­re „udi­ce” i „mre­že” sa­mo da „ulov” bu­de ve­ći.
Mo­gu­će je da bi na­god­ba bi­la sklo­plje­na i bez Ma­ro­vi­ća – ima i onih ko­ji dr­že da je sva ova uj­dur­ma (pod­va­la) una­pri­jed bi­la do­go­vo­re­na. Ka­ko god da je ova či­ta­va ra­bo­ta uta­na­če­na, p.p. DPS-a mo­ra da ima ulo­gu ključ­nog igra­ča. On je bio taj ko­ji je pre­go­va­rač­kom ti­mu Iz­bo­ra re­kao: „Mož sve!” Iz­bor­ci su i sa­mi bi­li iz­ne­na­đe­ni po­nu­dom – ni­je­su oče­ki­va­li da će im Ma­ro­vić is­pu­ni­ti sve što od njih tra­že”. Li­der Iz­bo­ra, ko­ji ina­če ne ži­vi od po­li­ti­ke, bio je za­te­čen. Go­stu­ju­ći na Pr­voj te­le­vi­zi­ji, u emi­si­ji „Ži­va isti­na” pri­znao je da ga je Ma­ro­vi­će­va po­nu­da iz­ne­na­di­la – ni­je oče­ki­vao, re­kao je, da će DPS – bi­ti ta­ko „ši­ro­ke ru­ke”. Mo­žda ni­je­sam u pra­vu, ali ga po mom mi­šlje­nju, tre­ba shva­ti­ti. Kru­šo je me­na­džer. Bi­znis mu je tran­sna­ci­o­na­lan – po­slu­je u Ita­li­ji, Ru­si­ji, Sr­bi­ji. O „no­si­vo­sti” nje­go­voj i nje­go­vih fir­ma ne­ma po­da­ta­ka (ja ih ni­je­sam na­šao), pa osta­je da se na­ga­đa da li je Ra­do­vić je­dan od onih na­ših uspje­šnih al­he­mi­ča­ra. U sva­kom slu­ča­ju, sa ta­ko raz­gra­na­tim bi­zni­som ni­je se za­lu­du „mu­čio” – i on je kao i dru­gi ka­da je mo­gao „ma­kao” ko­li­ko je mo­gao.
I no­vi – sta­ri pred­sjed­nik SNP-a Sr­đan Mi­lić po­ku­šao je da pre­go­va­ra sa pred­stav­ni­ci­ma Iz­bo­ra. Sa tra­di­ci­o­nal­nog no­vo­go­di­šnjeg kok­te­la u Bi­je­lom Po­lju (lo­še je iza­brao i mje­sto i vri­je­me) po­ru­čio je „živ ne da­jem Her­ceg No­vi”. Mi­lić je ostao živ (sa­ču­vao je i funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka), ali je iz­gu­bio No­vi – i on i nje­gov SNP do­ži­vje­li su pra­vi de­bakl. Ma­da je bio u po­sje­ti kod Ra­do­vi­ća, bo­lje bi bi­lo da ni­je išao. Sa­stao se sa svo­jim pri­ja­te­ljem „iza za­tvo­re­nih vra­ta”, ali je taj sa­sta­nak no­vi­na­ri­ma pred­sta­vljen kao „pri­vat­na po­sje­ta po­ro­di­ci Ra­do­vić”. Pa­met­ni­ma ne tre­ba sve re­ći! Mi­lić se za­le­tio – kva­li­fi­ku­ju­ći nje­go­vu po­sje­tu kao pri­vat­nu, Kru­šo je već ta­da na fin na­čin sta­vio do zna­nja na ko­ju će stra­nu Iz­bor da obr­ne.
Na­god­ba Iz­bo­ra sa DPS-om iza­zva­la je ve­li­ko ne­go­do­va­nje opo­zi­ci­je – ču­le su se pre­ja­ke ri­je­či: iz­da­ja, pre­va­ra, pod­va­la, da­va­nje opo­zi­ci­o­nih gla­so­va DPS-u.
Kru­šo se bra­nio da ne bi uči­nio ovo što je uči­nio – no ni­je­su ima­li sa ki­me dru­gim. Bi­lo je, re­kao je li­der Iz­bo­ra, sa­vje­ta i da se od­u­sta­ne od na­god­be. Mo­gu­će da mu se oma­klo (od­sko­ro je ušao u po­li­ti­ku) u raz­go­vo­ru sa vo­di­te­ljem „Ži­ve isti­ne” re­kao je da su iz Nje­mač­ke zva­li nji­ho­vog sa­vjet­ni­ka i pred­lo­ži­li mu da ne idu u ko­a­li­ci­ju sa DPS-om. (Ova iz­ja­va je ka­sni­je de­man­to­va­na.)
Da li je li­der Iz­bo­ra na­pra­vio gri­jeh pre­ma svo­jim bi­ra­či­ma (pri­je iz­bo­ra ru­žio je DPS, a po­sli­je se sa nji­ma uor­ta­čio (on mi­sli sa­mo po­slov­no, a ne i po­li­tič­ki), ne­ka sam pro­ci­je­ni. Zna: jed­na od 10 Bož­jih za­po­vi­je­sti gla­si ne la­ži, pa ne­ka vi­di što mu je či­ni­ti. Kod svo­ga du­hov­ni­ka vla­di­ke Gri­go­ri­ja mo­rao bi da is­po­vi­je­di je­dan dru­gi ne ma­li gri­jeh – pri­znao je u već po­me­nu­toj emi­si­ji da bi ra­di do­go­vo­ra pri­stao da sjed­ne za isti sto i sa, ka­ko je re­kao mi­tro­po­li­tom Mi­ha­i­lom. Za jed­nog ta­ko ugled­nog Sr­bi­na, no­si­o­ca or­de­na Sve­tog Sa­ve ko­ji mu je uru­čio lič­no pa­tri­jarh Iri­nej, bio je to gri­jeh ko­ji se te­ško mo­že oka­ja­ti. Ni­je, da­ka­ko, mo­je da su­dim o to­me – to je po­sao nje­go­vog du­hov­ni­ka.
Kru­šo se i sam jav­no is­po­vi­je­dio – i to mu tre­ba pri­zna­ti. Pri­znao je da mu je i nje­mu i nje­go­voj dru­ži­ni te­ško pa­la ko­a­li­ci­ja sa DPS-om. Po­me­nuo je i „kne­dlu u gr­lu”. „Maj­ka me pi­ta”, ja­da se li­der Iz­bo­ra, „ho­ćeš li, si­ne, stvar­no u dru­štvo sa nji­ma?” Pri­znao je: od sve­ga su mu te­ža maj­či­na pi­ta­nja.
A maj­ka, kao i sva­ka dru­ga maj­ka bri­ne za si­na – ni­je joj sve­jed­no ko mu je dru­ži­na. A dru­ži­na mu je muč­na da muč­ni­ja ne mo­že bi­ti (to je i sam uoči iz­bo­ra pri­čao po No­vom) – „po­sao” im se pro­ću­kao u „okru­že­nju“, u EU pa i da­lje.
I na kra­ju, ono naj­va­žni­je: ze­bem (a u to­me ni­je­sam sam) od no­vih „Iz­bo­ra”.
Bo­jim se da je to dio ne­ke no­ve re­žim­ske stra­te­gi­je­za raz­bi­ja­nje iona­ko ne­slo­žne opo­zi­ci­je – oku­pe se lo­kal­ni me­na­dže­ri, ne­za­do­volj­ni učin­kom opo­zi­ci­o­nih pr­va­ka, pa na iz­bo­ri­ma po­ku­pe gla­so­ve oja­đe­nih gra­đa­na, i sa nji­ma pra­vo kod „go­spo­da­ra” u DPS.