Vri­je­me je za pro­mje­ne. Gra­đa­ni sva­ke dr­ža­ve za­slu­žu­ju pra­vo da na po­šte­nim, de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma do­bi­ju le­gi­tim­nu i le­gal­nu vla­du. Gra­đa­ni­ma vi­še­et­nič­kih dr­ža­va, ka­kva je Cr­na Go­ra, u ko­ji­ma ne­ma na­ro­da ko­ji či­ni ap­so­lut­nu ve­ći­nu, ta­kve pri­li­ke su če­šće po­treb­ne...
Ne­ki ka­žu ka­ko je Cr­na Go­ra de­mo­krat­ska dr­ža­va... Če­sto se pi­tam ima li ta­kvih, a da za op­sta­nak Đu­ka­no­vi­će­vog auto­ri­tar­nog re­ži­ma ne­ma­ju ne­ki sit­ni, lič­ni in­te­res? Ka­da ču­jem stran­ca gdje hva­li Đu­ka­no­vi­ćev re­žim, sje­tim se ra­znih ame­rič­kih, bri­tan­skih, fran­cu­skih ili ita­li­jan­skih zli­ko­va­ca ili bu­zdo­va­na ko­ji su u Sta­lji­nu vi­dje­li kon­zer­va­tiv­ca, u Bro­zu de­mo­krat­skog pre­mi­je­ra, a u Pol Po­tu fran­cu­skog đa­ka...
Ka­ko mo­že bi­ti de­mo­krat­ska dr­ža­va u ko­joj su iz­bo­ri uvi­jek pod sum­njom i po pra­vi­lu ima­ju isti, al­he­mij­ski is­hod? Za raz­li­ku od ta­kvih eto Hr­vat­ske -ne­sum­nji­vog uzo­ra za dr­žav­na i mno­ga dru­ga na­sto­ja­nja Đu­ka­no­vi­će­ve vla­sti. Oni su, ma­kar od ka­da su za­tr­li srp­sko ime, de­mo­krat­ska dr­ža­va. HDZ je ne­sum­nji­vo na te­me­lji­ma ne­dje­la An­te Pa­ve­li­ća i Jo­si­pa Bro­za stvo­rio ‘’Ve­li­ku Hr­vat­sku’’. Dr­ža­vu u ko­ju su uklju­če­ne ze­mlje kao što je Istra, Bra­nja, Me­đu­mur­je, pa i Du­brov­nik... Za ko­je, osim dje­li­mič­no za po­sled­nju, Tr­pi­mir i To­mi­slav ni­su ni ču­li, a ka­mo­li ih sma­tra­li hr­vat­skim. Pa ipak, HDZ je dva­put naj­u­ren sa vla­sti – pr­vi put kao auto­ri­ta­ran, a dru­gi put kao kri­mi­na­lan... HDZ je gu­bio vlast... Nje­go­ve vo­đe su bi­le ostra­ko­va­ne, pro­go­nje­ne, za­tva­ra­ne... Upr­kos to­me, HDZ je ostao dr­ža­vo­tvor­na oko­sni­ca... Da li će ta­kav bi­ti DPS? DPS je ta­ko du­go re­žim da ni­je vlast po­kva­ri­la nje­ga, već je nje­go­va vlast za­tru­li­la sa­mu dr­ža­vu.
U ma­loj sre­di­ni, pod pri­ti­skom zlo­volj­nih i ne­do­bro­na­mjer­nih ve­li­kih si­la, te­ško je pro­mi­je­ni­ti vlast po­sle se­dam­de­set go­di­na lo­še, auto­ri­tar­ne vla­da­vi­ne. Ipak, ne­ki do­ga­đa­ji iz pret­hod­nih da­na i sed­mi­ca da­ju raz­lo­ga na­da­nju. Je­di­na istin­ska opo­zi­ci­ja - uje­di­nje­na oko De­mo­krat­skog fron­ta de­mo­krat­skog i dr­ža­vo­tvor­nog sa­ve­za, spo­sob­nog da po­mi­ri, uči­ni rav­no­prav­nim i ob­je­di­ni na­ro­de Cr­ne Go­re - pred­lo­ži­la je stva­ra­nje pre­la­zne vla­de... Krat­ko­roč­no, to je vje­ro­vat­no uza­lu­dan po­sao. Me­đu­tim, sva­ki ne­u­spjeh de­mo­krat­ske opo­zi­ci­je od ka­ko je, po­sle du­gog ju­go­slo­ven­skog lu­ta­nja (žr­tvo­va­nja u tu­đem su­ko­bu), po­šla is­prav­nim pu­tem, pred­sta­vlja sa­mo no­vu ste­pe­ni­cu na uspo­nu ka po­bje­di.
Pre­la­zne vla­de ni­gdje u svi­je­tu ni­su bi­le po­želj­no i sreć­no rje­še­nje, ali su če­sto je­di­ni spas za na­rod i dr­ža­vu... Ni mi u Sr­bi­ji ne mo­že­mo se po­di­či­ti uspje­šnim pre­la­znim vla­da­ma. Ipak, one su po pra­vi­lu, a kod nas po­go­to­vo, bi­le po­če­tak jed­nog no­vog, i ko­li­ko god u jav­no­sti bi­lo pe­si­mi­zma, bo­ljeg vre­me­na. Bo­ljeg, ako ni­šta dru­go, za­to što je na­rod slo­bo­dan i ima pra­vo da sâm po­gri­je­ši, po­ne­se od­go­vor­nost za gre­šku i u dru­gom po­ku­ša­ju istu po­pra­vi i po­đe pu­tem ob­no­ve i na­pret­ka.
Za­to je Cr­noj Go­ri po­treb­na pre­la­zna vla­da. Vla­da u ko­joj će uče­stvo­va­ti de­mo­krat­ski iza­bra­ni pred­stav­ni­ci svih nje­nih na­ro­da. Vla­da ko­ja će bi­ti li­še­na gru­pe zlih du­ho­va sprem­nih da pri­hva­te sva­ko zlo, ko­li­ko god ško­dlji­vo in­te­re­si­ma Cr­ne Go­re, sa­mo da bi odr­ža­li sop­stve­nu vlast. To su lju­di či­ji po­li­tič­ki op­sta­nak je za ci­je­nu imao dr­žav­ni na­pad na isto­ri­ju i tra­di­ci­ju Cr­ne Go­re. Da bi je­dan Đu­ka­no­vić bio dr­žav­nik, ve­ći­na isto­rij­skih lič­no­sti Cr­ne Go­re tre­ba da umre u na­rod­nom sje­ća­nju, a knez Vo­ji­slav, Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski i kralj Ni­ko­la mo­ra­li bi da pro­mi­je­ne pol.
Du­go je već Cr­na Go­ra ta­lac že­lje gru­pe ti­ra­na da osta­nu na vla­sti i se­bič­nih in­te­re­sa im­pe­ri­jal­ne po­li­ti­ke bi­ro­kra­ti­ja ne­ko­li­ko stra­nih dr­ža­va. Da bi Cr­na Go­ra ušla u NA­TO, ne­ki su u SAD i EU sprem­ni da u Pod­go­ri­ci pod­no­se Idi Ami­na ili ne­kog za­liv­skog ti­ra­ni­na, a ka­mo­li Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ko­ji u po­re­đe­nju sa ovim nji­ho­vim biv­šim i sa­da­šnjim dru­ga­ri­ma i or­ta­ci­ma is­pa­de ne­što kao Pe­ri­kle. Sva­ki ne­re­gu­la­r­ni i sum­nji­vi iz­bo­ri po­je­di­nim či­nov­ni­ci­ma u Va­šing­to­nu ili Ber­li­nu či­ne se kao do­bra vje­žba za bu­du­će iz­ja­šnja­va­nje o pri­stu­pa­nju je­di­nom pre­o­sta­lom glo­bal­nom mi­li­ta­ri­stič­kom di­no­sa­u­ru­su.
Či­ni mi se, ipak, da u sa­moj Cr­noj Go­ri sa­zri­je­va svi­jest o po­tre­bi pro­mje­na. Ne­za­vi­sni po­sla­nik u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re Dri­tan Aba­zo­vić li­je­po je sa­žeo to osje­ća­nje so­li­dar­no­sti i ljud­skog od­no­sa, slič­nog ono­me ko­ji smo ima­li u Sr­bi­ji ka­da smo se iz­bo­ri­li za de­mo­kra­ti­ju i pro­mje­ne. Na­zvav­ši Za­kon o na­ci­o­nal­nim obi­ljež­ji­ma „an­ti­srp­skim“ on je za­klju­čio: „Na­pra­vi­li ste sim­bo­le da bi di­je­li­li lju­de. Ne mo­že­te da do­no­si­te za­ko­ne ko­ji­ma za­bra­nju­je­te Sr­bi­ma da no­se tro­boj­ke i da ih pro­gla­ša­va­te ne­pri­ja­te­lji­ma.“
Sa­zre­lo je vri­je­me da se u Cr­noj Go­ri oko ide­a­la de­mo­kra­ti­je i rav­no­prav­no­sti oku­pe svi is­prav­ni gra­đa­ni i po­li­ti­ča­ri ko­ji­ma je in­te­res gra­đa­na i dr­ža­ve na pr­vom mje­stu. Ta­kvi su uvi­jek i svu­da ne­sum­nji­va ve­ći­na.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na
Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)

Pi­še: Če­do­mir An­tić