Pi­še: Vo­jo Vu­le­tić


Ve­li­ka eko­nom­ska kri­za u svi­je­tu je po­ka­za­la i po­tvr­di­la da ka­pi­ta­li­zam ,bez dr­žav­nog in­ter­ven­ci­o­ni­zma, ne mo­že da bu­de sa­mo­o­dr­živ i sa­mo­re­gu­la­tiv­ni dru­štve­no-eko­nom­ski po­re­dak. Za­to osnov­ni po­li­tič­ki pro­blem Cr­ne Go­re ko­ji zah­ti­je­va ur­gent­nu ak­ci­ju svih po­li­tič­kih či­ni­la­ca je­ste po­bolj­ša­nje uslo­va ži­vo­ta i ži­vot­nog stan­dar­da lju­di stva­ra­njem hu­ma­ni­jeg i so­ci­jal­no-od­go­vor­ni­jeg dru­štva. Od­go­vor na to ni­je ras­pro­da­ja na­ci­o­nal­nog bo­gat­stva i re­sur­sa , br­ze i ola­ko iz­vr­še­ne pri­va­ti­za­ci­je, na­me­ta­nje pre­va­zi­đe­nih ide­o­lo­ških te­ma i po­dje­la, neo­d­go­vor­no skri­va­nje ko­rup­ci­je, ne­ra­da, ne­e­fi­ka­sno­sti, lič­nih in­te­re­sa i ne­spo­sob­no­sti po­li­ti­ča­ra kri­ju­ći se iza de­ma­go­ških pa­ro­la. Ve­o­ma je uoč­lji­vo, da je dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja pre­ve­li­ka za ta­ko ma­lo cr­no­gor­sko dru­štvo, a on­da i pre­sku­pa i ne­e­fi­ka­sna. Umje­sto zdra­ve tr­ži­šne utak­mi­ce, raz­vi­je­na je taj­kun­ska pri­va­ti­za­ci­ja. Ne­za­po­sle­nost ra­ste, baš kao i kri­mi­nal, ko­rup­ci­ja i ra­zni vi­do­vi dru­štve­ne pa­to­lo­gi­je (šverc dro­ge , pro­sti­tu­ci­ja, ba­ha­tost po lo­ka­li­ma i na uli­ci, raz­ne ucje­ne i ubi­stva iz ko­ri­sto­lju­blja i dr.) Or­ga­ni po­li­ci­je i Dr­žav­ne bez­bjed­no­sti , vi­še slu­že u par­ti­to­krat­ske svr­he par­ti­je na vla­sti (DPS) i za­šti­tu kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je ve­za­nih za vrh vla­sti , ne­go što vo­de ra­ču­na o in­te­re­si­ma dr­ža­ve i dru­štva . Sud­stvo i sve dru­ge dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je su u funk­ci­ji jed­nog čo­vje­ka i oču­va­nju vla­sti i nje­go­vog de­spot­skog tro­na. Ma­li su po­ma­ci u od­no­su na za­kon­sku re­gu­la­ti­vu ko­ja se ina­če usva­ja pod pri­ti­sci­ma or­ga­na EU. Čist­ke u po­li­ci­ji i SDB-u, ni­je­su u funk­ci­ji po­bolj­ša­nja tih slu­žbi za od­go­vor­ni­ji rad i za­šti­tu dr­žav­nih i dru­štve­nih in­te­re­sa , već vi­še za za­ti­ra­nje tra­go­va kri­mi­nal­nih rad­nji ko­je su se de­ša­va­le u pro­te­klih dva­de­set go­di­na ,a ko­je se i da­nas de­ša­va­ju spre­gom vla­sti i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Čak se na­sto­je da­ti no­va ovla­šće­nja ovim slu­žba­ma u za­vo­đe­nju kon­tro­le i uvo­đe­nja stra­ha kod gra­đa­na , te­že­ći ogra­ni­ča­va­nju nji­ho­vih slo­bo­da i stva­ra­nja osje­ća­ja da ih ne­ko stal­no pra­ti i za­di­re u nji­ho­vu pri­vat­nost. Sve su to ele­men­ti us­po­sta­vlja­nja pa­tri­to­krat­sko –mi­li­ti­ral­ne dr­ža­ve bez de­mo­kra­ti­je i de­mo­krat­skih slo­bo­da.
Bor­ba pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je ne­ras­ki­di­vo je ve­za­na za za­o­štra­va­nje ka­zne­ne po­li­ti­ke sa ja­kim i od­go­vor­nim pra­vo­su­đem . Ta bor­ba je ve­za­na i za bez­bjed­nost lju­di , nji­ho­vih ži­vo­ta i imo­vi­ne , da ne ži­ve u stra­hu od na­si­lja i kri­mi­na­la . Za­to je neo­p­hod­no uklo­ni­ti uzro­ke , a kao što zna­mo uzro­ci le­že u ne­mo­ra­lu vla­sti .Nje­nom kri­mi­nal­no-ko­rup­ci­o­na­škom vr­hu , ko­ji sve što ra­di , to či­ni , pri­je sve­ga u svom lič­nom in­te­re­su, a na šte­tu na­ro­da i dr­ža­ve. Sna­ge ko­je iskre­no te­že pro­mje­na­ma u na­šoj ze­mlji, mo­ra­ju osmi­sli­ti i oslo­ni­ti se na sa­vre­me­ne ob­li­ke bor­be, de­mo­krat­skog , ali i ra­di­kal­ni­jeg ka­rak­te­ra sa oslon­cem na svi­jet ra­da i dio so­ci­jal­no ugro­že­nog sta­nov­ni­štva. Po­la­zne osno­ve su, sva­ka­ko, mo­ral ko­ji se za­sni­va na hu­ma­ni­zmu i slo­bo­di , de­mo­kra­ti­ji uz obez­bje­đe­nje fer i po­šte­nih iz­bo­ra , za­la­žu­ći se za vri­jed­no­sti so­ci­jal­ne prav­de , jed­na­ko­sti i so­li­dar­no­sti. Sa na­ve­de­nim vri­jed­no­sti­ma i iskre­nim za­la­ga­njem za nji­ho­vo ostva­re­nje, no­si­o­ci pro­mje­na će po­kre­nu­ti ma­se i za­jed­no sa nji­ma us­pje­ti u svo­jim ča­snim na­mje­ra­ma. Osnov­na te­žnja mo­ra bi­ti u svr­si so­ci­jal­ne si­gur­no­sti svih gra­đa­na. Odav­no je po­zna­to da slo­bo­da bez dru­štve­ne jed­na­ko­sti ra­đa pri­vi­le­gi­je, so­ci­jal­nu ne­prav­du, dok so­ci­jal­na prav­da i jed­na­kost bez slo­bo­de po­je­din­ca za­vr­ša­va u pri­nu­du, a kad se ostva­re slo­bo­de i so­ci­jal­na prav­da bez so­li­dar­no­sti , on­da ne­ma dru­štva do­stoj­nog čo­vje­ka. Svi ko­ji ne vi­de od­no­se iz­me­đu ovih vri­jed­no­sti is­kri­vlju­ju nji­hov smi­sao i pod­ri­va­ju po­li­ti­ku za­sno­va­nu na nji­ma. Mo­ra­mo re­ći gra­đa­ni­ma , po­seb­no oni­ma iz svi­je­ta ra­da , da ta­kve osno­ve uki­da­ju vla­da­vi­nu ka­pi­ta­la nad ra­dom i de­ter­me­ni­šu pre­vla­da­va­nje kla­snih i sta­tu­snih pri­vi­le­gi­ja . Za­to je hu­ma­ni­zam kao vi­zi­ja hu­ma­nog i sa­vre­me­nog dru­štva , sred­stvo za raz­li­ko­va­nje iz­me­đu ljud­skog i ne­ljud­skog , iz­me­đu do­bra i zla, iz­me­đu vr­li­ne i po­ro­ka , iz­me­đu slo­bo­de i nje­ne zlo­u­po­tre­be i in­stru­men­ta­li­za­ci­je.
Ka­ko u na­šem dru­štvu ži­ve svi ele­men­ti bo­le­snog dru­štva (kri­mi­nal, ko­rup­ci­ja, par­ti­to­kra­ti­ja, kra­đa iz­bo­ra i ugro­ža­va­nje ljud­skih ži­vo­ta, taj­kun­stvo, mi­li­ti­ri­za­ci­ja i be­za­ko­nje i dr.), to su neo­p­hod­ne što br­že pro­mje­ne , po­seb­no iz raz­lo­ga te­ške i sve te­že eko­nom­sko-so­ci­jal­ne po­zi­ci­je dr­ža­ve i dru­štva, ko­je bi uslo­vi­le zna­čaj­ne po­li­tič­ke i dru­štve­ne pre­o­kre­te.. Po­seb­no ako zna­mo da je so­ci­jal­no-eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri is­pod gra­ni­ca iz­dr­žlji­vo­sti ogrom­nog bro­ja po­ro­di­ca, a ne­prav­da je do­bi­la ne­sno­šlji­ve raz­mje­re po svim ži­vot­nim pi­ta­nji­ma , i kao što zna­mo , stan­dard gra­đa­na , sem onih ko­ji su u ko­lu vla­sto­dr­ža­ca , je van in­te­re­so­va­nja ove ne­mo­ral­ne i po­hlep­ne vla­sti ko­ju per­so­ni­fi­ku­je Mi­lo Đu­ka­no­vić i Ran­ko Kri­vo­ka­pić, a ko­ja je bez­ob­zir­no odvo­je­na od na­ro­da. Za­to i bunt na­ro­da ako se de­si ima svo­je ute­me­lje­nja u već ne­sno­šlji­vo ukup­no sta­nje u ze­mlji. Isti­na, ja taj bunt na­ro­da iskre­no pod­sti­čem i pri­želj­ku­jem.