<br /> Po­sled­njih da­na jed­na od naj­va­žni­jih vi­je­sti, ko­ja je osva­nu­la na na­slov­ni­ca­ma dnev­ne štam­pe i oko ko­je se vo­di žuč­na po­le­mi­ka, je­ste Fej­sbuk sta­tus jed­nog mla­dog stu­den­ta. Či­me ob­ja­sni­ti na­iv­nost ovog mla­di­ća ko­ji po­zi­va svo­je pri­ja­te­lje da pri­su­stvu­ju tri­bi­ni o NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma? Upra­vo ti­me- na­iv­no­šću, ali na­iv­no­šću u na­či­nu oda­bi­ra ri­je­či. Či­ni mi se da je, zna­ju­ći da ve­li­ki broj mla­dih lju­di ne po­ka­zu­je pre­tje­ra­nu za­in­te­re­so­va­nost oko po­le­mi­sa­nja na te­mu NA­TO in­te­gra­ci­ja, oda­brao pri­lič­no ne­zgrap­nu kon­sti­tu­ci­ju ri­je­či i iz­re­kao ono što je jav­nost br­že-bo­lje do­če­ka­la na nož, či­me je i do­bio epi­tet ‘’NA­TO omla­din­ca’’.
Kao od­go­vor na na­ve­de­no, iz­ja­snio se i Po­kret za ne­u­tral­nost ko­ji po­zi­va stu­den­te da im se pri­klju­če u, ka­ko ka­žu, bor­bi za ‘’oču­va­nje cr­no­gor­skog iden­ti­te­ta’’, iako ‘’da­na­šnji stu­den­ti ne mo­gu umno­go­me uti­ca­ti na dr­žav­nu po­li­ti­ku’’. Pr­vo sam po­mi­sli­la na sve one stu­den­te ko­ji su čla­no­vi ili pri­sta­li­ce Po­kre­ta za ne­u­tral­nost. Da li se iz­ja­va od­no­si­la i na nji­ho­ve čla­no­ve ili sa­mo na one ko­ji mi­sle dru­ga­či­je od njih? Dru­go pi­ta­nje mi se sa­mo na­met­nu­lo. Da li ja, ko­ja sam ro­đe­na, od­ra­sla, ko­ja sam se ško­lo­va­la i da­nas se ško­lu­jem i ko­ja sam se za­po­sli­la u Cr­noj Go­ri ne ču­vam cr­no­gor­ski iden­ti­tet sa­mim tim što ne vje­ru­jem u zlat­ne sre­di­ne, jer zlat­ne sre­di­ne ni­ka­da ni­su zlat­ne? One su na­pro­sto „sred­nje’’. Da li ja ne ču­vam cr­no­gor­ski iden­ti­tet uko­li­ko po­dr­ža­vam NA­TO in­te­gra­ci­je?
Ni­sam se pro­na­šla u gru­pi onih stu­de­na­ta ko­ji, ka­ko iz po­me­nu­tog po­kre­ta na­vo­de, ‘’la­god­no uži­va­ju tro­še­ći iona­ko mi­zer­ne i mu­ko­trp­no ste­če­ne pla­te svo­jih ro­di­te­lja’’, ali se je­sam pro­na­šla u di­je­lu re­če­ni­ce: ‘’...ima i nas ne­za­vi­snih stu­de­na­ta...’’. Kao ne­za­vi­san stu­dent, ali pri­je sve­ga i iz­nad sve­ga, kao ne­za­vi­san čo­vjek, ne sma­tram da je ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re po pi­ta­nju NA­TO in­te­gra­ci­ja ‘’pra­ved­na i ple­me­ni­ta ide­ja’’. To je jed­no­stav­no ne­re­al­na i ne­mo­gu­ća ide­ja.
Bi­lo bi po­želj­no da on­da iz­ne­sem i za­što, po mi­šlje­nju jed­nog NE­ZA­VI­SNOG ma­gi­stran­ta, Cr­na Go­ra tre­ba i mo­ra da po­sta­ne čla­ni­ca NA­TO sa­ve­za. Mir i sta­bil­nost su raz­lo­zi ko­je per­ma­nent­no ču­je­mo i ko­ji su, či­ni mi se, već svi­ma ja­sni, ali ja ni­sam voj­nik po stru­ci, te ću ‘’mir i sta­bil­nost’’ da pre­pu­stim oni­ma ko­ji se u nji­ho­vo odr­ža­va­nje ra­zu­mi­ju bo­lje od me­ne. Me­đu­tim, mir i sta­bil­nost su pri­je sve­ga ne­mi­no­van okvir za eko­nom­ski pro­spe­ri­tet jed­ne ze­mlje, na­ro­či­to ka­da go­vo­ri­mo o ze­mlja­ma u raz­vo­ju po­put Cr­ne Go­re. Eko­nom­ski pro­spe­ri­tet pod­ra­zu­mi­je­va, iz­me­đu osta­log i pri­liv ade­kvat­no usmje­re­nih, a pri­je­ko neo­p­hod­nih di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja, či­je be­ne­fi­te bi osje­ti­la cr­no­gor­ska pri­vre­da, a ti­me i gra­đa­ni Cr­ne Go­re. In­ve­sti­to­ri će, lo­gi­kom stva­ri, ula­ga­ti is­klju­či­vo u one ze­mlje ko­je su eko­nom­ski ne­tur­bu­lent­ne. NA­TO ali­jan­sa, da­lje, pod­ra­zu­mi­je­va grad­nju part­ner­skih od­no­sa sa raz­vi­je­nim ze­mlja­ma Za­pa­da, ali na­po­mi­njem, ne za­bo­ra­vlja­ju­ći na pri­ja­telj­ski od­nos sa du­go­go­di­šnjim stra­te­škim part­ne­rom, Ru­si­jom. Part­ner­ski od­nos sa raz­vi­je­nim ze­mlja­ma Za­pa­da pod­ra­zu­mi­je­va npr. u tu­ri­zmu pri­vla­če­nje onih emi­tiv­nih tr­ži­šta ko­ja ras­po­la­žu naj­ve­ćim na­ci­o­nal­nim do­hot­kom, što je sva­ka­ko cilj sva­ke pa­met­ne dr­ža­ve. Pro­spe­ri­tet po tom osno­vu ko­nač­no pod­ra­zu­mi­je­va i ono što svi že­li­mo da ču­je­mo i želj­no oče­ku­je­mo: rad­na mje­sta, so­ci­o­e­ko­nom­sku sta­bil­nost i ve­će pla­te za­po­sle­nih ko­je će do­sti­ći ni­vo raz­vi­je­nih ze­ma­lja Za­pa­da.
Ri­zi­ku­jem da ću i ja do­bi­ti ti­tu­lu „NA­TO omla­din­ca’’, ali vje­ru­jem da će me uva­že­ni po­kret ipak oci­je­ni­ti ‘’ne­kim ko ima dru­ga­či­je mi­šlje­nje’’.
(Autor­ka je spec. sci
iz po­slov­nog me­nadž­men­ta)

Pi­še: Ta­ma­ra Vu­ka­ši­no­vić