Autor: Ve­dra­na Ru­dan


Sva­ko­ga da­na na na­šim ekra­ni­ma vi­di­mo očaj­ne mla­de lju­de ka­ko od­la­ze iz svo­je opljač­ka­ne ze­mlje da se vi­še u nju ni­kad ne vra­te. De­se­ci kri­mi­na­la­ca ko­ji su Hr­vat­sku oglo­da­li do ko­sti da­nas su ugled­ni lju­di ko­ji su ju­če kod pred­sjed­ni­ce sla­vi­li Dan dr­žav­no­sti. Rat­ni zlo­či­nac, ma­fi­ja­ši, pro­pa­la pje­va­či­ca, “ge­ne­ral” ma­ski­ran u ju­žno­a­frič­kog dik­ta­to­ra i KGK ob­u­če­na u je­zi­vo skro­je­nu odje­ću. U sva­koj bo­ljoj lud­ni­ci lu­đa­ci na sve­ča­nom ruč­ku dje­lu­ju nor­mal­ni­je.
Svi hr­vat­ski me­di­ji tru­de se opi­sa­ti nam slat­ki ži­vot u Ir­skoj, Dan­skoj, Ka­na­di, Nje­mač­koj… Ta­mo će na­ša dje­ca za­ra­đi­va­ti na de­se­ti­ne hi­lja­da eura, imat će i bo­lje uslo­ve ra­da, vre­me­na su te­ška, sre­ćom, mi smo u EU pa me­so na­šeg me­sa mo­že bez ad­mi­ni­stra­tiv­nih fr­ka oti­ći tr­bu­hom za kru­hom. Ri­ječ­ki lje­ka­ri od­la­ze u Ka­tar. Po­seb­no se tra­že ra­di­o­lo­zi. Pla­ta je ne­ko­li­ko hi­lja­da eura, li­je­že na ra­čun, lo­vu za tro­ško­ve ži­vo­ta do­bit će na ru­ke.
Ka­tar je ure­đe­na ze­mlja. Dro­ge ne­ma ali ima smrt­ne ka­zne ako ti je na­đu. Zbog kra­đe re­že se ru­ka, ako po­no­viš i dru­ga. Pi­tam se pi­tam ko­li­ko bi bez­ru­kih bi­lo na ruč­ku na­še Ko­lin­de da ka­tar­ski obi­ča­ji za­vla­da­ju na­šom ze­mljom. A u Sa­bo­ru? A na su­do­vi­ma? U bol­ni­ca­ma? Su­di­je bi bez­ru­ki dik­ti­ra­li pre­su­de. Mi­ni­star bo­le­sti bi od pro­iz­vo­đa­ča me­di­cin­ske opre­me lo­vu do­bi­jao na ku­ke, šef svih hr­vat­skih fud­ba­le­ra no­sio bi sa­ko bez ru­ka­va, po­po­vi bi vjer­ni­ci­ma u usta uva­lji­va­li ho­sti­je po prin­ci­pu s je­zi­ka na je­zik, pre­mi­je­ri­ma bi lju­bav­ni­ce po­ma­ga­le kod ski­da­nja ga­ća, taj­ku­ni bi se ši­rom Hr­vat­ske nji­ha­li na ban­de­ra­ma a le­ši­na­ri bi im klju­ca­li utro­bu…Na­ža­lost, ovi­me u če­mu ži­vi­mo vla­da­ju spo­do­be mi­lo­sti pu­ne pre­ma se­bi i se­bi slič­ni­ma.
Ise­lje­nje na­še dje­ce ni­je neo­r­ga­ni­zo­va­na ak­ci­ja. Ra­ču­ni­ca je vr­lo jed­no­stav­na. Ako se u go­di­nu da­na iz Hr­vat­ske ise­li mi­li­on lju­di u naj­bo­ljim go­di­na­ma ov­dje će bi­ti do­volj­no mje­sta za mi­li­on lju­di u bi­lo ko­jim go­di­na­ma. Hr­vat­ska će, ka­ko da­nas stva­ri sto­je, bit iz­bje­gli­ce­fren­dli. I tre­ba bi­ti. Sto­ti­ne hi­lja­da iz­bje­gli­ca sti­žu u Evro­pu jer su im ze­mlje iz ko­jih do­la­ze pre­tvo­re­ne u prah i pe­peo. Je­smo li ih mi srav­ni­li sa ze­mljom? Na­rav­no. Ako ne­ka dr­ža­va na­pad­ne NA­TO čla­ni­cu na­pa­la je NA­TO. Kad NA­TO na­pad­ne ne­ku dr­ža­vu sva­ka čla­ni­ca je du­žna pri­mi­ti iz­bje­gli­ce iz ra­zo­re­ne ze­mlje. Osim Ame­ri­ke. Ame­ri­ka ni­je čla­ni­ca NA­TO-a. Ona je NA­TO.
Ži­vi­mo u re­pri­zi. Evro­pa je na ru­bu ra­ta. Di­žu se zi­do­vi, mr­cva­re i ubi­ja­ju Ci­ga­ni, Ži­do­vi bje­že iz Pa­ri­za, crn­ci u Lon­do­nu osje­ća­ju se kao crn­ci u Ame­ri­ci, Hi­tler je svu­da oko nas. Nju­ši­mo ga ali ga ne pre­po­zna­je­mo. Ne tre­ba se ču­di­ti. U na­šem pam­će­nju Hi­tler no­si br­či­će a Ame­ri na Evro­plja­ne ba­ca­ju pa­ke­te sa hra­nom. Da­nas nam se Hi­tler u Evro­pi uka­zu­je kao ban­ka, An­ge­la Mer­kel, MMF, NA­TO, šef Fran­cu­ske, šef Bri­ta­ni­je…Do­du­še, pa­pa ni­je na­cist. Zbu­nju­je nas Fra­njo i zbu­nji­vat će nas dok ga ne­ko ne kok­ne.
I ta­ko će Hr­vat­ska, vje­ro­vat­no naj­bo­lja ze­mlja na svi­je­tu, usko­ro po­sta­ti bli­je­do­sme­đa. Svo­je tje­ra­mo, tu­đe pri­hva­ta­mo, ima li tu lo­gi­ke? Re­ći ću da ima da me ne bi pro­gla­si­li ra­si­stom i mr­zi­telj­kom sve­ga što će usko­ro po­sta­ti hr­vat­sko.