Pi­še: Sa­ša Ilić


Dok tra­ju pre­go­vo­ri u Bri­se­lu, iz­me­đu pre­go­va­rač­kih run­di Be­o­gra­da i Pri­šti­ne vo­di se dru­ga­či­ja po­li­ti­ka na te­re­nu, ko­ja u slu­ča­ju Sr­bi­je ima svog gla­sno­go­vor­ni­ka u Mar­ku Đu­ri­ću, di­rek­to­ru vla­di­ne Kan­ce­la­ri­je za KiM. On je kao i mi­ni­star Alek­san­dar Vu­lin, ko­ji se spe­ci­ja­li­zo­vao za odr­ža­va­nje “di­plo­mat­skog” su­ko­ba s Hr­vat­skom, za­du­žen za po­di­za­nje ten­zi­je sa Ko­so­vom. S dru­ge stra­ne, pred­sjed­nik vla­de na­stu­pa po­mi­ri­telj­ski, is­ti­ču­ći ka­ko je za­ču­đen si­tu­a­ci­jom u re­gi­o­nu, “gdje bi svi da po­ka­zu­ju mi­ši­će”. On je, ka­ko ka­že, za to da se “po­re­di­mo s dru­gi­ma, da mje­ri­mo svoj rad, zna­nje, raz­li­či­te vi­zi­je bu­duć­no­sti, ali ve­li­či­nu mi­ši­ća i ko­li­ko me­ta­ka mo­že­mo da is­pu­ca­mo, to ne­će­mo”. Po­sma­tra­no iz Bri­se­la, re­pre­zen­ta­ci­ja Vu­či­će­ve mi­ro­tvo­rač­ke po­li­ti­ke vje­ro­vat­no iz­gle­da kao ve­li­ki pre­o­kret u od­no­su na ono ka­ko se po­na­ša­la Ta­di­će­va ad­mi­ni­stra­ci­ja. Gle­da­no iz­nu­tra, stva­ri iz­gle­da­ju dru­ga­či­je, dok po­gled s Ko­so­va mo­žda u pot­pu­no­sti ogo­lja­va Vu­či­ćev mi­ro­tvo­rač­ki po­ten­ci­jal.
Kao i ka­da je u pi­ta­nju kon­cept po­mi­re­nja ko­ji spro­vo­di zva­nič­ni Be­o­grad, ka­da se ra­di o pro­ce­su nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa s Ko­so­vom, po­sto­ji “ali” iza ko­jeg sli­je­di či­tav niz raz­lo­ga ko­ji sa­mi po se­bi su­spen­du­ju sve što po­ten­ci­jal­na nor­ma­li­za­ci­ja zah­ti­je­va. Ti raz­lo­zi pred­sta­vlja­ju upo­ri­šne tač­ke re­al­ne po­li­ti­ke Sr­bi­je ko­ju ona vo­di pre­ma Ko­so­vu. Dje­lo­va­nje di­rek­to­ra Kan­ce­la­ri­je za KiM, ali i mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Ivi­ce Da­či­ća, pred­sta­vlja pri­mjer te “kon­tra­po­li­ti­ke”. Ta­ko je ovog lje­ta “slu­čaj Iva­no­vić” po­dig­nut na dr­žav­ni ni­vo. Kam­pa­nju je vo­dio Mar­ko Đu­rić, is­ti­ču­ći ka­ko je ci­je­la Sr­bi­ja, sku­pa sa Sr­bi­ma na sje­ve­ru Ko­so­va, po­ka­za­la so­li­dar­nost s Oli­ve­rom Iva­no­vi­ćem. “Dok je Iva­no­vić iza re­še­ta­ka, mo­že­mo re­ći i da je slo­bo­da za Sr­be iza re­še­ta­ka”, opo­mi­nje Đu­rić ko­ji se­be vi­di pri­je sve­ga u ulo­zi zva­nič­nog pod­bu­nji­va­ča srp­ske ma­nji­ne na Ko­so­vu. U pro­ce­su ko­ji se vo­di pro­tiv Iva­no­vi­ća, Đu­rić pri­je sve­ga že­li da po­ve­ća po­li­tič­ki ka­pa­ci­tet sa­mog op­tu­že­nog, a ne da po­mog­ne u pri­ba­vlja­nju do­ka­za što bi bio glav­ni po­sao jed­nog prav­nog ti­ma od­bra­ne. U da­ni­ma Iva­no­vi­će­vog dru­gog štraj­ka gla­đu (pr­vi put je na taj na­čin iz­dej­stvo­vao pre­ba­ci­va­nje iz pri­štin­skog u mi­tro­vič­ki za­tvor), di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za KiM po­ka­zao je iz­ra­zi­tu spo­sob­nost za pro­iz­vo­đe­nje po­li­tič­ke kri­ze. I po­red to­ga što mu ni­je odo­bren od­la­zak na Ko­so­vo, on je po­sje­tio Mi­tro­vi­cu, or­ga­ni­zo­vao je pro­test po­dr­ške Iva­no­vi­ću, spro­vo­de­ći isto­vre­me­no mo­bi­li­za­ci­ju jav­no­sti za “slu­čaj ko­ji je nad­ra­stao stvar po­je­din­ca i po­stao pro­blem svih nas”.
Da li je “pre­du­go” su­đe­nje Oli­ve­ru Iva­no­vi­ću (19 mje­se­ci) za­i­sta pro­blem Sr­bi­je i ako je ta­ko zbog če­ga pro­ces ko­ji se isto­vre­me­no vo­di pro­tiv pu­kov­ni­ka MUP-a Dra­go­lju­ba De­li­ba­ši­ća ni­je isti ta­kav dr­žav­ni pro­blem? Tre­ba ima­ti u vi­du i to da ne­ki pro­ce­si pred Spe­ci­jal­nim su­dom u Be­o­gra­du tra­ju pre­ko de­set go­di­na. Ni ‘’In­fo­r­mer’’, ni­ti ‘’Po­li­ti­ka’’ ih još uvi­jek ni­su na­zva­li far­som, ka­ko je sud­ski pro­ces u Mi­tro­vi­ci oka­rak­te­ri­san u srp­skim me­di­ji­ma već na sa­mom po­čet­ku. Oči­gled­no je Oli­ver Iva­no­vić, bu­du­ći da se ra­di o po­li­ti­ča­ru, ide­al­na fi­gu­ra za ma­ni­pu­li­sa­nje do­ma­ćom jav­no­šću, ali i za skre­ta­nje pa­žnje me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci na “ka­ta­stro­fal­no sta­nje na Ko­so­vu”. U pro­ce­su pro­tiv Iva­no­vi­ća, is­pi­ta­no je pre­ko 45 svje­do­ka. Pre­o­sta­lo je još de­set. Pre­ma ri­je­či­ma gla­sno­go­vor­ni­ce Eulek­sa Be­se Do­mi, Iva­no­vi­ću i De­li­ba­ši­ću je pro­du­žen pri­tvor zbog mo­guć­no­sti vr­še­nja pri­ti­ska na svje­do­ke. Sto­ga je i po­red to­ga što je Vla­da Sr­bi­je pru­ži­la ga­ran­ci­je za Iva­no­vi­ća ka­ko bi mo­gao da se bra­ni sa slo­bo­de, on ipak za­dr­žan u pri­tvo­ru. Srp­ske vla­sti su on­da od­lu­či­le da iz­vr­še me­dij­sku ofan­zi­vu na Me­đu­na­rod­no vi­je­će Osnov­nog su­da u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci. Iza ove kam­pa­nje sto­ji sva­ka­ko Alek­san­dar Vu­čić ko­ji je ot­po­čeo i ši­ro­ku ak­tiv­nost kod me­đu­na­rod­nih zva­nič­ni­ka ko­ji bi mo­gli da uti­ču na is­hod pro­ce­sa pro­tiv Iva­no­vi­ća. Ovo ne­pre­sta­no po­na­vlja Mar­ko Đu­rić, is­ti­ču­ći pri­tom ka­ko Sr­bi­ja ne na­mje­ra­va da vr­ši bi­lo ka­kav pri­ti­sak na sud u Mi­tro­vi­ci, ali da sve­jed­no že­li da sta­ne na put “prav­nom eks­tre­mi­zmu Eulek­sa na Ko­so­vu. Ta­ko je i pro­test u Mi­tro­vi­ci or­ga­ni­zo­van pod pa­ro­lom “Prav­da – da, po­li­ti­za­ci­ja prav­de – ne”. Je­dan od za­htje­va mi­tin­ga bio je i taj da “Oli­ver bu­de jed­nak sa osta­li­ma, ni­šta ni vi­še ni ma­nje od to­ga”. To bi zna­či­lo da je Vla­da Sr­bi­je u ne­ku ru­ku za­do­volj­na tret­ma­nom ko­ji De­li­ba­šić ima na su­du, te da bi u slu­ča­ju “iz­jed­na­ča­va­nja” Iva­no­vi­će­vih pra­va sa nje­go­vim, Vla­da Sr­bi­je po­zdra­vi­la na­sta­vak fer su­đe­nja. Ali, svi­ma je ja­sno da stva­ri ne sto­je ta­ko.
Ci­je­la ova kam­pa­nja eska­li­ra­la je u da­ni­ma Iva­no­vi­će­vog štraj­ka gla­đu. Za­pra­vo po­če­la je onog tre­nut­ka ka­da je Alek­san­dar Vu­čić jav­no re­kao “ka­ko ni­ko ne ra­zu­mi­je za­što to ra­de sa Iva­no­vi­ćem, osim da bi se vr­šio da­lji pri­ti­sak i po­ni­ža­va­nje srp­skog na­ro­da na KiM”. Sve osta­lo je iz­ve­de­no sin­hro­ni­zo­va­no, jer “srp­ska vla­da vi­še ni­je htje­la da ću­ti”. Ta­ko je Iva­no­vić, na­kon osam da­na gla­do­va­nja, pre­ba­čen u mi­tro­vič­ku bol­ni­cu, a Ape­la­ci­o­ni sud Ko­so­va je uki­nuo rje­še­nje o pro­du­že­nju pri­tvo­ra Oli­ve­ru Iva­no­vi­ću do še­stog ok­to­bra, či­me je sud­sko vi­je­će oba­ve­za­no da po­no­vo od­lu­či o pro­du­že­nju pri­tvo­ra ili o pu­šta­nju na slo­bo­du. Sam Iva­no­vić je ri­je­šen da is­tra­je u štraj­ku gla­đu dok je vlast u Sr­bi­ji od­luč­na da ga “po­dr­ži” u ova­kvom vi­du bor­be. U sve­mu to­me, zva­nič­ni Be­o­grad na­stu­pa kao da ni­je iz­vr­šio ni­ka­kav pri­ti­sak na sud­stvo Ko­so­va, ni­ti je ma­ni­pu­li­sao srp­skom ma­nji­nom na sje­ve­ru. Do na­red­ne run­de di­ja­lo­ga u Bri­se­lu, Be­o­grad se oba­ve­zu­je da ne­će pra­vi­ti ni­ka­kve in­ci­den­te. Iona­ko pro­ces nor­ma­li­za­ci­je, ka­ko sto­ji u re­dov­nim iz­vje­šta­ji­ma di­rek­to­ra Kan­ce­la­ri­je za KiM, de­sta­bi­li­zu­je sa­mo “tri­bal­ni na­ci­o­na­li­zam” Edi­te Ta­hi­ri.
Dok te­ku ljet­nje vru­ći­ne, me­đu­tim, Al­ban­ci s Ko­so­va str­plji­vo pod­no­se mal­tre­ti­ra­nje srp­ske ad­mi­ni­stra­ci­je na gra­nič­nim pre­la­zi­ma, jer za njih ne va­že ista pra­vi­la kao i za dru­ge. Bu­du­ći da Sr­bi­ja ne pri­zna­je ko­sov­ske put­ne is­pra­ve, neo­p­hod­no je da sva­ko od njih na ad­mi­ni­stra­tiv­nom pre­la­zu do­bi­je po­tvr­du ko­jom bi se ve­ri­fi­ko­vao iden­ti­tet gra­đa­na. Zbog to­ga, br­zi­na pro­to­ka na gra­nič­nim pre­la­zi­ma iz­no­si ot­pri­li­ke do dva­de­set auto­mo­bi­la na sat. Na Mer­da­ru su ko­lo­ne ovih da­na du­ge i po ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra. Mar­ko Đu­rić pod­ra­zu­mi­je­va da je to naj­le­gi­tim­ni­ji tret­man ko­sov­skih Al­ba­na­ca; uosta­lom, sve one ko­ji po­sje­du­ju ko­sov­ska do­ku­men­ta on na­zi­va na­ci­o­na­li­sti­ma. To je ujed­no i zva­nič­ni stav Sr­bi­je.
Mi­ni­star Da­čić je ta­ko­đe u ofan­zi­vi iz­me­đu dvi­je run­de di­ja­lo­ga. Nje­gov za­da­tak je da za­jed­no s pred­stav­ni­ci­ma SPC one­mo­gu­ći Ko­so­vo da po­sta­ne član UNE­SKO-a. “Ne mo­gu bi­ti na­gra­đe­ni oni ko­ji su pa­li­li cr­kve”, ka­že Da­čić. Po nje­mu, kao i po osta­lim pred­stav­ni­ci­ma ak­tu­el­ne srp­ske vla­sti, na­gra­đen mo­že bi­ti sa­mo onaj ko je pa­lio dža­mi­je. Dru­ga­či­ji is­hod je ne­mo­guć. Isto ta­ko, Da­čić vje­ru­je da će stav Ge­ne­ral­ne kon­fe­ren­ci­je UNE­SKO-a u no­vem­bru bi­ti ne­ga­ti­van po Ko­so­vo. Do ta­da, udar­na vi­jest na svim na­slov­nim stra­na­ma bi­će ka­pa­nje fi­zi­o­lo­škog ras­tvo­ra i od­bra­na Iva­no­vi­ća, uko­li­ko Vu­či­će­vo ne­po­ka­zi­va­nje mi­ši­ća ne pre­u­smje­ri tok do­ga­đa­ja.Pe­šča­nik.net