<br /> Po­sle Bej­ru­ta, Si­na­ja i Pa­ri­za, na red je do­šla i Ka­li­for­ni­ja. Ono što se u sri­je­du do­go­di­lo u va­ro­ši San Ber­nan­di­no, na ju­gu Ka­li­for­ni­je – na­pad na je­dan so­ci­jal­ni cen­tar sa 14 žr­ta­va, dok je brač­ni par mla­dih na­pa­da­ča ubi­jen u ob­ra­ču­nu s po­li­ci­jom – u pr­vi mah je li­či­lo na još jed­no ma­sov­no ubi­stvo iz bes­kraj­ne ame­rič­ke se­ri­je do­ma­ćih zlo­či­na, da bi FBI u pe­tak sa­op­štio da je ot­krio ve­zu ma­sa­ka­ra sa Islam­skom dr­ža­vom.
Ovo, ra­zu­mlji­vo, da­je no­vu di­men­zi­ju glo­bal­nom za­ple­tu oko ove te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je ko­ja pre­ten­du­je da je dr­ža­va i sva­ka­ko za­o­štra­va di­le­me ka­ko se s njom no­si­ti. Sve je oči­gled­ni­je, na­i­me, da u ovom asi­me­trič­nom ra­tu stra­na ko­ja na­pa­da ima ne­sum­nji­vu pred­nost nad onom ko­ja se bra­ni.Ame­rič­ki me­di­ji su u pe­tak ob­ja­vi­li da je Ta­švin Ma­lik (27) ro­đe­na Pa­ki­stan­ka, ko­ja je po­sle uda­je za Ri­zva­na Fa­ru­ka (28) bi­la na pu­tu da po­sta­ne ame­rič­ka dr­ža­vljan­ka, na Fej­sbu­ku iz­ja­vi­la lo­jal­nost vo­đi ID, ”ka­li­fu” Abu Ba­kr al Bag­da­di­ju, što je do­volj­no za dru­gu vr­stu is­tra­ge.
Ovo ne pod­ra­zu­mi­je­va da je par, ko­ji je iza se­be osta­vio še­sto­mje­seč­nu kćer­ku, dje­lo­vao po in­struk­ci­ja­ma iz cen­tra­le ovih fa­na­tič­nih dži­ha­di­sta – naj­vje­ro­vat­ni­je ni­je - ali to pro­blem či­ni još ve­ćim. ”Sa­mo­ni­kle” te­ro­ri­ste je, na­i­me, te­že ot­kri­ti, po­što ne­ma ko­mu­ni­ka­ci­ja s or­ga­ni­za­ci­jom ko­ja bi mo­gla da bu­de uhva­će­na u ši­ro­ku pri­slu­šnu mre­žu stvo­re­nu upra­vo za ove svr­he.
Po­sle­di­ce po­sred­ne ve­ze sa ID u ovom slu­ča­ju su iste kao i one di­rekt­ne, pa mo­žda još te­že. Do­no­se no­ve po­tvr­de da je te­ro­ri­stič­ka pri­jet­nja glo­bal­na i da raz­lo­ga da od nje stra­hu­ju ima­ju baš svi.
Dej­vid Mi­li­band, biv­ši šef bri­tan­ske di­plo­ma­ti­je, sa­da čel­nik jed­ne hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je, u ese­ju ob­ja­vlje­nom na saj­tu ugled­nog dvo­mje­seč­ni­ka ”Fo­rinj afers”, po­sta­vio je pre­ci­znu di­jag­no­zu pri­jet­nje: na­pa­di or­ga­ni­zo­va­ni od stra­ne ID, ili od nje sa­mo in­spi­ri­sa­ni, dio su pa­kle­ne stra­te­gi­je: da se stvo­ri traj­ni kon­flikt iz­me­đu na­sil­nog dži­ha­da i nje­go­vih ne­pri­ja­te­lja – prak­tič­no ostat­ka svi­je­ta – i da u tom ra­tu islam­ski eks­tre­mi­zam stal­no re­a­fir­mi­še raz­log svog po­sto­ja­nja.
To da­kle je­ste ne­ka vr­sta ”su­ko­ba ci­vi­li­za­ci­ja”, ma­da ne na vjer­skoj osno­vi- po­što su na uda­ru i mno­gi Mu­sli­ma­ni - već za­i­sta ci­vi­li­za­cij­skoj. Ka­ko, me­đu­tim, od­go­vo­ri­ti na stra­te­ški iza­zov ko­ju do­no­si no­vi te­ro­ri­stič­ki brend?
Sva­ka­ko ne sa­mo bom­bar­do­va­njem po­lo­ža­ja ID, za­pad­nim ili ru­skim, sve­jed­no. Na si­lu, do­du­še, tre­ba od­go­vo­ri­ti si­lom i ne­ki re­zul­ta­ti u ovom ra­tu već se po­sti­žu – te­ri­to­ri­ja ID se sma­nju­je – ali pri­je sve­ga tre­ba se su­o­či­ti s uzro­ci­ma ove ci­vi­li­za­cij­ske ano­ma­li­je, pa tek on­da sa nje­nim simp­to­mi­ma.
To je mno­go lak­še re­ći ne­go po­sti­ći. U ža­ri­štu ove kri­ze, Si­ri­ji, pre­vi­še je su­ko­blje­nih in­te­re­sa da bi se stvo­rio za­jed­nič­ki front. Od gra­đan­skog ra­ta ko­ji je tre­ba­lo da pro­mi­je­ni je­dan re­žim, sti­glo se, po­kre­ta­njem ri­je­ke iz­bje­gli­ca bez pre­se­da­na, do jed­ne od naj­ve­ćih kri­za no­vi­jeg do­ba.
Kri­ze ko­ja, umje­sto da se ras­pe­tlja­va, po­sta­je sve te­ža, što je naj­u­vjer­lji­vi­je po­tvr­dio njen naj­no­vi­ji za­plet, kon­flikt iz­me­đu do­ju­če­ra­šnjih ”stra­te­ških part­ne­ra” (ali i isto­rij­skih ne­pri­ja­te­lja), Tur­ske i Ru­si­je. Ko je u nji­ho­vom su­ko­bu u pra­vu – da li je ru­ski bor­be­ni avi­on obo­ren s le­gi­tim­nim raz­lo­gom ili ne - ni­je to­li­ko va­žno ko­li­ko po­sle­di­ce ko­je je to do­ni­je­lo.
Oba­ra­nje ru­skog ”su­ho­ja” sa­mo je do­dat­no osvi­je­tli­lo re­al­no­sti tog su­ko­ba, ko­ji je po­čeo kao gra­đan­ska po­bu­na pro­tiv auto­ri­tar­ne vla­sti, da bi pre­ra­stao u sve­op­šti kon­flikt u ko­jem, pre­ko svo­jih ”pred­stav­ni­ka”, ra­tu­ju re­gi­o­nal­ni i glo­bal­ni ak­te­ri: Iran i Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, Ru­si­ja i Ame­ri­ka, Tur­ska i Ru­si­ja, Iran i Izra­el...
Po sve­mu su­de­ći, i ovog pu­ta će bi­ti po­treb­no da se pro­tr­či ne­ko­li­ko kru­go­va lu­di­la pri­je ne­go što se stig­ne do ra­zu­ma. Bi­la­te­ral­ni su­sre­ti odr­ža­ni pro­te­klih da­na na mi­ni­star­skom sa­stan­ku OEBS-a u Be­o­gra­du po­ka­za­li su da će do po­čet­ka ras­pe­tlja­va­nja bi­ti još za­pli­ta­nja – na sve­stra­nu šte­tu.
Do­tle, sa­če­kaj­mo na po­sle­di­ce po Ame­ri­ku po­vrat­ka islam­skog te­ro­ri­zma na nje­nu te­ri­to­ri­ju. Naj­no­vi­ji udar sva­ka­ko iz­no­va pod­ri­va sa­mo­po­u­zda­nje na­ci­je ko­ja je svo­jom ge­o­gra­fi­jom ovog pu­ta po­šte­đe­na iz­bje­glič­kog ta­la­sa ko­ji je za­plju­snuo Evro­pu, ali ne i dži­ha­di­sta.
Iz­vje­sno je da je na­pad u San Ber­nan­di­nu i udar na po­li­ti­ku uz­dr­ža­no­sti pred­sjed­ni­ka Oba­me kad je ri­ječ ame­rič­kom ”ra­tu pro­tiv te­ro­ra” ko­ji glav­na svjet­ska si­la vo­di još od 2001. Pen­ta­gon je, do­du­še, pri­je ovog do­ga­đa­ja na­ja­vio da će u Si­ri­ji i Ira­ku bi­ti an­ga­žo­van kon­tin­gent ame­rič­kih spe­ci­ja­la­ca, ali naj­no­vi­ji do­ga­đaj sva­ka­ko je pri­ti­sak da se uči­ni vi­še. Što će re­ći da se od lo­šeg kre­ne ka go­rem.
(Autor je biv­ši glav­ni
i od­go­vor­ni ured­nik
‘’Po­li­ti­ke’’)

Pi­še: Mi­lan Mi­šić