Ubr­za­no se bri­šu sve raz­li­ke iz­me­đu kri­mi­na­li­zo­va­nog re­ži­ma i di­je­la ,,opo­zi­ci­je’’ ko­ji je spre­man za dil sa ta­kvom vla­šću. Taj tre­nu­tak ka­da je ta tan­ka cr­na li­ni­ja po­če­la da bli­je­di naj­ja­sni­je se pre­po­zna­je u pe­ri­o­du ka­da su se od­vi­ja­le po­sled­nje pri­pre­me DF-a za pro­te­ste. Kre­nu­la je go­to­vo očaj­nič­ka kam­pa­nja vla­sti pro­tiv DF-a, ona kam­pa­nja ka­da se na no­ge di­že sve što mo­že, svi seg­men­ti jed­nog ri­gid­nog, re­pre­siv­nog, dik­ta­tor­skog i ma­fi­ja­škog si­ste­ma. Re­gru­to­va­no je sve što ču­či i be­či, sva­ki pla­će­nik i du­žnik cr­no­gor­ske vla­sti. Sva se bu­lu­men­ta sta­vi­la u slu­žbu pro­tiv DF-a i slo­bod­nih gra­đa­na ko­ji tra­že – pad Đu­ka­no­vi­će­ve vla­de i for­mi­ra­nje pre­la­zne ko­ja će or­ga­ni­zo­va­ti pr­ve slo­bod­ne i pra­vič­ne iz­bo­re u Cr­noj Go­ri. Je­dan ta­kav za­htjev, opo­zi­ci­o­ni, to­li­ko nor­ma­lan za dru­štvo u ko­me se vlast ni­je pro­mi­je­ni­la de­ce­ni­ja­ma i oče­ki­van za am­bi­jent u ko­me se bru­tal­no kra­du iz­bo­ri, po­di­gao je na no­ge sva­kog slu­gu ove vla­sti.
Ali, ne le­zi vra­že, „strek­nuo” je i po­di­gao na no­ge i dio ,,opo­zi­ci­je’’, onaj dio ko­ji je u pro­te­sti­ma DF-a, u bes­kom­pro­mi­snoj ak­ci­ji pro­tiv re­ži­ma, vi­dio opa­snost po se­be, svo­je usko­stra­nač­ke in­te­re­se, i ko­ji jed­no­stav­no ni­je imao sr­ce i ka­rak­ter za ta­kvu vr­stu bor­be. Za­to im je po­stao bli­ži DPS od onih ko­ji su odav­no pre­po­zna­li da ne­ma­ju hra­brost za od­luč­nu bor­bu pro­tiv Đu­ka­no­vi­će­vog po­li­tič­kog kar­te­la. Za­to su kre­nu­li u bri­sa­nje tan­ke cr­ne li­ni­je i DPS-u per­verz­no po­nu­di­li svo­je uslu­ge, pr­vo kroz kon­stant­no mi­ni­ra­nje i mi­ni­mi­zi­ra­nje pro­te­sta, a on­da kroz ide­ju tzv. rad­nih gru­pa za­du­že­nih za amor­ti­zo­va­nje na­rod­nog bun­ta. La­žna opo­zi­ci­ja je se­ri­jom sram­nih po­te­za, na­ro­či­to to­kom dra­ma­tič­nih do­ga­đa­ja od sep­tem­bra i ok­to­bra, bi­la udar­na sna­ga DPS-a, ra­me uz ra­me sa sajov­ci­ma i taj­nom po­li­ci­jom. Na­kon što su im se in­te­re­si u pot­pu­no­sti po­klo­pi­li, i po­što su rad­ne gru­pe osvi­je­sti­le dik­ta­to­ra, že­sto­ko uz­dr­ma­nog pro­te­sti­ma, bio im je otvo­ren put za sle­de­će ak­tiv­no­sti usmje­re­ne pro­tiv DF-a, ko­ji sa­da za­jed­no tre­ti­ra­ju kao naj­ve­ćeg mo­gu­ćeg ne­pri­ja­te­lja. Iz ta­kvog sta­nja, pot­pu­no ,,pri­rod­no’’ se ušlo u na­red­nu fa­zu sa­rad­nje DPS-a i di­je­la ,,opo­zi­ci­je’’ - pre­go­vo­ri, ko­je su Đu­ka­no­vi­ćev mi­ni­star Mi­o­drag Le­kić, du­kljan­ski fa­na­ti­ci i du­go­go­di­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri kri­mi­nal­nog re­ži­ma, Ran­ko Kri­vo­ka­pić i Žar­ko Rak­če­vić, pri­hva­ti­li obje­ruč­ke, iako su se tvr­do za­kli­nja­li da, na­kon pod­va­le ko­ju su pri­re­di­li pre­va­ran­ti iz Po­zi­tiv­ne, ne smi­je bi­ti do­go­vo­ra sa re­ži­mom. Pa su po­mi­nja­li boj­ko­te i pro­te­ste ako im se ne iza­đe u su­sret, pa je na­rod zbi­jao ša­le za­mi­šlja­ju­ći na pro­te­sti­ma Kri­vo­ka­pi­ća, Le­ki­ća i Rak­če­vi­ća, a na­ro­či­to Ra­ška Ko­nje­vi­ća kao jed­nog od onih ko­ji su na­re­di­li pro­gon gra­đa­na 17, 18. i 24. ok­to­bra. I sve je, na­rav­no, bi­la pred­sta­va, ka­kav pro­test i ba­kra­či. Po­me­nu­ti li­ko­vi su od­mah kre­nu­li u taj­ne sa­stan­ke i do­go­vo­re sa dik­ta­to­rom i nje­go­vim za­mje­ni­kom. Da­kle, o fer iz­bo­ri­ma pre­go­va­ra­ju sa čo­vje­kom ko­ji sto­ji iza sva­ke iz­bor­ne kra­đe u CG i sa nje­go­vim za­mje­ni­kom ko­ji je go­di­na­ma bio, a i sad je, šef zlo­gla­sne taj­ne po­li­ci­je. Dik­ta­tor je, ina­če, i jed­nog od ovih ,,opo­zi­ci­o­na­ra’’ te­ško po­krao na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, ali ovo­me to vi­še ne sme­ta, ne­go mu se još i nu­di, a ne sme­ta mu ni da sje­di na is­toj stra­ni pre­go­va­rač­kog sto­la sa Po­zi­tiv­nom, iako je pri­je­tio da će zbog to­ga na­pu­šti­ti pre­go­vo­re. Fo­li­ra­nje i šar­la­tan­stvo su uvi­jek bi­li neo­dvo­jivi dio po­li­ti­ke ko­ja ne­ma ide­ju, stav i kič­mu. Ta po­li­ti­ka se sa­da sve­la na pu­ko iz­na­la­že­nje na­či­na ka­ko da se pre­va­re opo­zi­ci­o­ni gla­sa­či i što bez­bol­ni­je pri­hva­te dil ,,opo­zi­ci­je’’ sa re­ži­mom, ma­fi­jom, SAJ-om... U ovom tre­nut­ku je to već ,,pre­ra­slo’’ u pi­ljar­sku lo­gi­ku gra­be­ža za funk­ci­je i pri­vi­le­gi­je. I mi­sle, a va­ra­ju se, da Cr­na Go­ra br­zo za­bo­ra­vlja. Ne­ka vi­de gdje su sa­da stran­ke ko­je su ra­ni­je ko­la­bo­ri­ra­le sa DPS-om i ne­ka vi­de ko­je su sve žr­tve pod­ne­se­ne u bor­bi pro­tiv ovo­ga re­ži­ma. Opo­zi­ci­o­ni bi­ra­či mo­gu mno­go to­ga da za­bo­ra­ve i opro­ste, ali ne i iz­da­ju i sa­rad­nju sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, a ovi ,,opo­zi­ci­o­na­ri’’ će usko­ro bi­ti dio kri­mi­nal­nog re­ži­ma, i ta­ko će bi­ti i tre­ti­ra­ni.
I da ne bu­de za­bu­ne, ne­ma raz­li­ke me­đu ovi­ma ko­ji uli­je­ću u Đu­ka­no­vi­ćev ka­bi­net, ide­o­lo­gi­ja spa­ja i Po­zi­tiv­nu, i De­mos, URU, SDP, za­jed­nič­ka im je i glad za funk­ci­ja­ma, a i sta­vo­ve im for­mi­ra­ju am­ba­sa­de ne­kih NA­TO dr­ža­va. Vi­dje­će­mo sa­mo ka­ko će se po­na­ša­ti oni ko­ji su to­kom tra­gi­ko­mič­nih pre­go­vo­ra, kao je­dan od uslo­va po­sta­vi­li odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma o NA­TO-u, i to vi­še ne po­mi­nju.
Pla­ni­ra­ni cilj bri­sa­nja tan­ke cr­ne li­ni­je, ipak, ni­je dao že­lje­ni re­zul­tat, pro­te­sti su na­sta­vlje­ni i na­sta­vi­će se do pa­da dik­ta­to­ra i do pro­mje­na. To što će Đu­ka­no­vić u svoj ka­bi­net uba­ci­ti la­žnu opo­zi­ci­ju, sa­mo je iza­zov vi­še da se na tu ska­la­me­ri­ju kre­ne od­luč­ni­je. Ko­le­bljiv­ci i po­li­tič­ki cin­cu­la­to­ri i nji­ho­vi no­vi part­ne­ri Mi­lo Đu­ka­no­vić, Du­ško Mar­ko­vić, Be­ba Po­po­vić i slič­ni – ni­je­su oče­ki­va­li da će na­i­ći na pro­tiv­ni­ka ko­ji je iz­dr­žljiv, ne­po­ko­le­bljiv i ko­ji se ne po­vla­či. Do slo­bo­de!


Pi­še: Jo­van Vu­ču­ro­vić