Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Ne­ke na­še da­na­šnje vo­đe su bra­ni­le srp­ski na­rod od agre­si­je Za­pa­da i raz­bra­će­nih re­pu­bli­ka od ko­jih su bar dvi­je bi­le ko­pi­je Hi­tle­ro­ve kon­cep­ci­je raz­vo­ja svi­je­ta. Go­spo­dar je čak omr­zao šah zbog jed­ne od tih na­ci­stič­kih tvo­re­vi­na. Go­spo­dar­čić je htio da za­tre sto Mu­sli­ma­na za jed­no­ga Sr­bi­na.
To­mi­slav Ni­ko­lić je bio pot­pred­sjed­nik Mo­mi­ru Bu­la­to­vi­ću i čet­nič­ki do­bro­vo­ljac u ra­tu pro­tiv usta­ša. Za sve to im tre­ba ski­nu­ti ka­pu. Za osta­lo, da se vi­di. U tom „osta­lom“ je i bri­ga o nji­ho­vim ha­škim sa­bor­ci­ma, a evo ka­ko bri­nu:
Mi­lan Mar­tić, biv­ši pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne, tru­ne u gu­la­gu u Esto­ni­ji, ima upa­lu ner­va u ra­me­nu, a za­tvor­ski ču­va­ri ga tr­pa­ju u sa­mi­cu po ka­zni, jer ni­je obri­sao hod­nik. Od­nos pre­ma nje­mu je bez­o­čan, on ne zna je­zik i ne mo­že da ko­mu­ni­ci­ra s nji­ma. Ne da­ju mu da či­ta, ni da gle­da te­le­vi­zi­ju. Psi­hič­ki ga ubi­ja­ju.
Ista si­tu­a­ci­ja je i sa dru­gom dvo­ji­com srp­skih osu­đe­ni­ka u Esto­ni­ji, Dra­go­mi­rom Mi­lo­še­vi­ćem i Mi­la­nom Lu­ki­ćem, ko­me je, u eston­skoj tam­ni­ci, svje­tlo u će­li­ji da­no­noć­no upa­lje­no, pa ne mo­že da spa­va. Tam­ni­ča­ri mu tra­že da pla­ća ko­mu­na­li­je i hra­nu, a ne da­ju mu ne­ki po­sao da ra­di, jer ne zna je­zik i jer je ha­ški osu­đe­nik. Ne­ma pre­vo­di­o­ca za eston­ski je­zik, pa ne mo­že da ob­ja­sni ni zdrav­stve­ne pro­ble­me.
Pro­ble­me u ha­škim ka­za­ma­ti­ma ima­li su i ne­gda­šnja pred­sjed­ni­ca Re­pu­bli­ke Srp­ske Bi­lja­na Plav­šić i ge­ne­ral Ra­di­slav Kr­stić ko­me su u će­li­ji u En­gle­skoj, ze­mlji prin­ca Čar­lsa (ko­ga obo­ža­va­ju Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić i do­če­ku­ju hle­bom, so­lju i fol­klo­rom da mu za­hva­le što je bio na Ko­sme­tu u oku­pa­tor­skoj uni­for­mi) dvo­ji­ca mu­sli­ma­na i je­dan Al­ba­nac po­ku­ša­li da pre­re­žu vrat. Plav­ši­će­vu su u za­tvo­ru u Šved­skoj na­pa­le mu­sli­man­ske za­tvo­re­ni­ce uz uz­vi­ke „Ala­hu ek­bar“, pa je bje­že­ći od njih pa­la i slo­mi­la ru­ku. Da li su to za­tvo­ri, fa­ši­stič­ke ro­bi­ja­šni­ce ili ka­za­ma­ti za od­ma­zdu? Šta je da je, evro­a­tlant­sko i ha­ško je!
Šta ra­di di­plo­ma­ti­ja Go­spo­da­ra i Go­spo­dar­či­ća, ima li sa­vje­sti i ljud­ske sa­mi­lo­sti? Obi­la­zi li srp­ske za­to­če­ni­ke u ha­škim ro­bi­ja­šni­ca­ma da ih pi­ta ka­ko im je, šta im je po­treb­no? Raz­go­va­ra li sa za­tvor­skim i sud­skim vla­sti­ma zah­ti­je­va­ju­ći da se po­štu­ju ljud­ska pra­va i me­đu­na­rod­ni pro­pi­si, kao što je to či­nio ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju, dok je na vla­sti bio „omra­že­ni dik­ta­tor Mi­lo­še­vić“, ne­ka­da­šnji šef Go­spo­da­ru, Go­spo­dar­či­ću i To­mi Di­plo­mi?
Re­ci­mo ka­da je obi­la­zio jed­nog Go­spo­da­re­vog „sa­bor­ca“ ko­ji je do­bio šest go­di­na ro­bi­je za­to što je vo­zio gli­ser sa ci­ga­re­ta­ma iz Cr­ne Go­re u Ba­ri da no­ću is­to­va­ri te­ret na ne­koj pla­ži. Ili dvo­ji­cu cr­no­gor­skih mor­na­ra ko­ji su pre­tu­kli i opljač­ka­li ita­li­jan­sku pro­sti­tut­ku u Ta­ran­tu. Ma ko­je vr­ste ro­bi­jaš bio naš gra­đa­nin, mo­ra­mo o nje­mu vo­di­ti ra­ču­na, jer on i u za­tvo­ru ima pra­vo na bri­gu svo­je dr­ža­ve, ko­ja tre­ba da či­ni sve što je mo­gu­će da mu se olak­ša ro­bi­ja da bi ta­ko po­stao bo­lji ne­go što je bio.
Na­ši vla­da­ri su pro­da­li vje­ru za ve­če­ru da ne bi i oni sa­da bi­li u eston­skom „gvan­ta­na­mu“ ili u ro­bi­ja­šni­ci za ma­fi­ja­še u Ba­ri­ju, ali to ni­je raz­log da ne bri­nu o svo­jim sa­bor­ci­ma. Tač­no je da će ih evro­a­tlant­ska ti­ra­ni­ja ucje­nji­va­ti dok su ži­vi ti­me da će se pri­dru­ži­ti svo­jim „sa­bo­r­ci­ma“, ako ne iz­vr­ša­va­ju na­lo­ge Va­šing­to­na i Bri­se­la, ali da ni­su iz­ru­či­li Mi­lo­še­vi­ća, da ni­su iz­da­li srp­ski na­rod i pro­da­li ga Ha­gu, Bri­se­lu i Va­šing­to­nu, oni ne bi mo­ra­li da bu­du ona­kvi ka­kvi da­nas je­su i po če­mu će je­di­no bi­ti upam­će­ni, a bo­lje bi bi­lo za njih, i za nas, da ni­ka­da ni po če­mu ne bu­du upam­će­ni, ako već mo­ra­ju bi­ti upam­će­ni ova­kvi ka­kvi je­su.
Sram­no je dr­ža­nje Be­o­gra­da i Pod­go­ri­ce pre­ma na­šim ju­na­ci­ma ko­ji le­že u evro­a­tlant­skim ka­za­ma­ti­ma sa­mo za­to što su bra­ni­li svo­ju ze­mlju.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)