Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Eko­no­mi­sta, pri­vred­nik, ban­kar i pu­bli­ci­sta Bran­ko Dra­gaš de­fi­ni­sao je glav­ne ka­rak­te­ri­sti­ke na­še po­li­tič­ke „eli­te” i dao je lič­ni opis oba na­ša go­spo­da­ra. Do­bro je uočio Dra­gaš da je ključ­na oso­bi­na srp­sko-mi­lo­gor­skih vo­đa ba­ha­tost. A ba­ha­ti po­li­ti­ča­ri su, prema nje­mu, „lju­di bez sti­da i mje­re, pri­mi­tiv­ni i uži­va­ju u svo­joj ba­ha­to­sti. Oni dru­ge lju­de do­ži­vlja­va­ju kao svo­je slu­ge, po­ni­ža­va­ju ih i is­ko­ri­šća­va­ju, sma­tra­ju­ći ih ma­nje vri­jed­nim. Ba­ha­ti po­li­ti­ča­ri su bez­o­bra­zni i agre­siv­ni. Ve­li­ki su de­ma­go­zi. Spr­da­ju se svim što im je stra­no ili ne ra­zu­mi­ju. Isto­vre­me­no, oni su lu­ka­vi, po­kva­re­ni, pro­ra­ču­na­ti i na­sr­tlji­vi, ali su ta­ko­đe le­njiv­ci i ku­ka­vi­ce. Oni mr­ze do­bre, rad­ne i hra­bre lju­de, a ne pod­no­se dru­štvo mo­ral­nih lju­di. Bo­je se moć­ni­jih lju­di, pa im se ula­gu­ju i pu­ze pred nji­ma. Bi­ra­ju tre­nu­tak ka­da će ne­ko­me po­dlo za­bo­sti nož u le­đa i pre­u­ze­ti moć. Uža­sa­va­ju se in­te­lek­tu­a­la­ca i na sve na­či­ne ih iz­bje­ga­va­ju. Ba­ha­ti su ba­ha­ti jer im dru­gi lju­di to do­zvo­lja­va­ju. Po­šte­ni i do­bri lju­di se po­vla­če pred ba­ha­tim lju­di­ma. Ne zbog to­ga što ih se pla­še, ne­go za­to što se sti­de nji­ho­ve ba­ha­to­sti. Ba­ha­ti­ma to od­go­va­ra, na­me­ću svo­ju ba­ha­tost i vla­da­ju. Ba­ha­ti lju­de sma­tra­ju da su kul­tur­ni lju­di bu­da­le. Ta­ko se pre­ma nji­ma i od­no­se. Kul­tur­ni lju­di sma­tra­ju da su ba­ha­ti lju­di ba­nal­ni. Ne bo­re se pro­tiv na­sr­tlji­ve ba­ha­to­sti i če­ka­ju da ona sa­ma pro­đe. Ba­ha­tost ni­ka­da sa­ma ne pro­la­zi. Ba­ha­tost mo­ra da se po­bi­je­di i mo­ra da joj se po­ka­žu oštri zu­bi. Ba­ha­tost mo­ra da se stal­no kon­tro­li­še i nad­zi­re. Ba­ha­tost se mo­že po­ra­zi­ti je­di­no jav­nim osvje­tlja­va­njem. Ako za­jed­ni­ca ne­ma sna­gu da se su­prot­sta­vi ba­ha­to­sti, na­sta­je ti­ra­ni­ja. Ti­ra­nin je ba­hat sve dok ne ugro­zi osnov­ne te­me­lje za­jed­ni­ce”.
Pre­ma ovom Dra­ga­še­vom sli­ko­pi­su na­ših go­spo­da­ra i go­spo­dar­či­ća, u Cr­noj Go­ri i u Sr­bi­ji sta­nje je ti­ra­ni­je. Ba­ha­te ti­ra­ni­je. Bi­lo je ti­ra­ni­je i pri­je Go­spo­da­ra i Go­spo­dar­či­ća, ali ni­je bi­lo ba­ha­to­sti. I Broz je bio ti­ra­nin, ali je uvi­jao svo­ju ti­ra­ni­ju u oblan­de. I Alek­san­dar Uje­di­ni­telj i ras­ku­ći­telj Sr­bi­je bio je ti­ra­nin. Ali, on je bio mo­narh, pa je nje­go­va ti­ra­ni­ja bi­la ob­u­če­na u odi­je­lo mo­nar­hi­je. Kod Go­spo­da­ra i Go­spo­dar­či­ća ne­ma oblan­di, a po­na­ša­ju se kao da su ap­so­lu­ti­stič­ki mo­nar­si. Nji­ho­va ti­ra­ni­ja je ba­ha­ta ti­ra­ni­ja. Oni ga­ze osnov­ne te­me­lje ugo­vo­ra na­ro­da sa dr­ža­vom. Za­to mi ne­ma­mo dr­ža­ve. Ima­mo pri­vat­ne fe­u­de Go­spo­da­ra i Go­spo­dar­či­ća.
Ovo bez­na­đe u na­ro­du ni­je po­sto­ja­lo ni u naj­go­ra pro­šla vre­me­na. Obez­vri­je­đen je čo­vjek, po­ga­že­ni su nje­go­vo do­sto­jan­stvo i nje­go­va so­ci­jal­na pra­va. Ne po­sto­je do­bri uzo­ri, ni­ti na­da za mla­de. Ne mo­gu za­sno­va­ti po­ro­di­cu. Jer, ne­ma­ju ga­ran­to­van po­sao, ni­ti bi­lo ka­kve so­ci­jal­ne olak­ši­ce za ga­je­nje dje­ce. Ne po­sto­ji ni­ka­kav dr­žav­ni plan, ma­kar krat­ko­ro­čan, a nek­mo­li sred­nje­ro­čan. Sve se svo­di na će­if ba­ha­te po­li­tič­ke „eli­te” ko­ja kao pu­dli­ca še­ni pred Go­spo­da­rom i Go­spo­dar­či­ćem ko­ji pu­ca­ju od svo­je nar­ci­so­id­ne ba­ha­to­sti. Oni ne­ma­ju do­bre na­mje­re ni pre­ma ko­me osim pre­ma se­bi. A nji­ho­ve na­mje­re pre­ma se­bi su pro­past za na­rod. I ta pro­past se vi­di. Dr­ži­mo se na po­vr­ši­ni sa­mo još za­hva­lju­ju­ći ma­lim, obič­nim lju­di­ma ko­ji vri­jed­no ra­de, upr­kos po­ni­ža­va­ju­ćim uslo­vi­ma. Za­hva­lju­ju­ći po­ne­kom do­brom pri­vred­ni­ku ko­ji uspje­šno ra­di, upr­kos po­li­tič­koj ma­fi­ji.
Na­rod je slu­đen po­gla­vlji­ma i bez­gla­vlji­ma ko­ja mu na­me­ću nje­go­vi ba­ha­ti go­spo­da­ri vu­ku­ći ga za nos po evro­a­tlant­skom bes­pu­ću. A „jel‘ se ta po­gla­vlja si­pa­ju u trak­tor?” – da pa­ra­fra­zi­ra­mo ču­ve­nog Pal­mu od Ja­go­di­ne. Bi­će pri­je da po­gla­vlja slu­že da lud zbu­nje­nog, pa pa­ra­fra­zi­raj­mo i Vla­du Re­vo­lu­ci­ju iz 1968: „Ba­ha­ti su ba­ha­ti dok smo na ko­lje­ni­ma. Za­to, usta­ni­mo!”
(Autor je biv­ši ge­ne­ral­ni
kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)