Pi­še: Ne­ma­nja Braj­ko­vić


Sa dva­de­set tri go­di­ne za­ro­bljen sam si­stem­ski od stra­ne vla­da­ju­će eli­te u ta­ko kre­i­ra­nom dru­štvu da su po­ro­ci po­put nar­ko­ma­ni­je, po­sta­li exit u ži­vo­ti­ma mo­je ge­ne­ra­ci­je. U po­me­nu­tom exi­tu ne­ma mu­zi­ke, ne­ma kre­a­ci­je. Ima sa­mo lič­ne, emo­tiv­ne, zdrav­stve­ne de­to­na­ci­je. Usled eko­nom­ski te­ških uslo­va ži­vo­ta, kao i pot­pu­ne ero­zi­je dru­štve­nih vri­jed­no­sti, ve­li­ki broj mla­dih lju­di po­se­že za ilu­zi­jom otva­ra­nja vra­ta per­cep­ci­je o ko­ji­ma je pi­sao Ol­dos Hak­sli. Ka­da se pro­đe kroz ta vra­ta, po­či­nje uru­ša­va­nje, ka­ko po­je­din­ca, ta­ko i nje­go­ve po­ro­di­ce, pa i dru­štve­ne sre­di­ne s ko­jom ko­ri­snik psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci ima kon­tak­te.
Od do­la­ska na vlast De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta kre­i­ran je si­stem u ko­jem je kroz pro­ces pri­va­ti­za­ci­je ve­ći­na fa­bri­ka od­ve­de­na u ste­čaj, za­tim je nji­ho­va imo­vi­na ras­pro­da­ta, a rad­ni­ci su osta­li us­kra­će­ni za svo­ja pra­va ga­ran­to­va­na za­ko­nom. Ovim pro­ce­som, mla­đe ge­ne­ra­ci­je su osta­le bez mo­guć­no­sti za za­po­šlja­va­nje u kom­pa­ni­ja­ma ko­je bi pro­iz­vo­di­le kva­li­tet­ne pro­iz­vo­de pla­si­ra­ju­ći ih, ka­ko na do­ma­će ta­ko i na ino­stra­no tr­ži­šte. Mi­nu­lih go­di­na, od vre­me­na sank­ci­ja, ra­to­va, hi­pe­rin­fla­ci­je, na­sta­lo je si­stem­sko mo­no­po­li­stič­ko dru­štvo u ve­ći­ni obla­sti ko­je do­no­se no­vac. Ta­ko na­sta­la dru­štva i nji­ho­vi pred­stav­ni­ci da­nas u ve­ći­ni či­ne po­slov­nu eli­tu Cr­ne Go­re. Ona se pro­te­že od ni­voa vla­sni­ka ka­fi­ća do ni­voa vla­sni­štva nad kom­pa­ni­ja­ma, naj­ve­ćim di­je­lom ve­za­nim za uslu­žne i pro­daj­ne dje­lat­no­sti. Ve­o­ma ma­li broj je onih ko­ji sop­stve­nom pro­iz­vod­njom stva­ra­ju no­vac. Po­slov­na eli­ta ko­ju sam po­me­nuo, mo­že­mo re­ći, da je ve­ći­nom oku­pi­ra­la pri­vat­no pred­u­zet­ni­štvo. Usled ta­kvog sta­nja, mo­ja ge­ne­ra­ci­ja ne­ma ni te­o­ret­sku mo­guć­nost da raz­mi­šlja na te­mu uspje­šnog pri­vat­nog pred­u­zet­ni­štva. Raz­log je jed­no­sta­van. Mo­no­po­li­sti, eko­nom­ski ve­o­ma ti­je­sno po­ve­za­ni s vla­da­ju­ćom struk­tu­rom, ne do­zvo­lja­va­ju tr­ži­šno po­slo­va­nje i kon­ku­ren­ci­ju. Mo­joj ge­ne­ra­ci­ji osta­ju rad­na mje­sta u kla­di­o­ni­ca­ma ko­jih je sve vi­še. Ve­li­ka po­sje­će­nost kla­di­o­ni­ca­ma svje­do­či o pro­ce­su ero­zi­je shva­ta­nja spor­ta kao di­sci­pli­ne psi­ho­fi­zič­kog raz­vo­ja lič­no­sti. Mi se kroz kla­di­o­ni­ce pre­tva­ra­mo u hip­no­ti­sa­nu go­mi­lu ko­ja ne ide ni­ku­da i ne ra­di ni­šta, oče­ku­ju­ći za­ra­du od koc­ke, pri če­mu nov­cem svo­jih ro­di­te­lja pu­ni­mo dže­po­ve vla­sni­ci­ma kla­di­o­ni­ca. Po­me­nu­te si­stem­ske de­for­mi­sa­no­sti ko­je tra­ju go­di­na­ma mo­ra­ju se što pri­je pre­ki­nu­ti. To se mo­ra ura­di­ti od­luč­no i bez kom­pro­mi­sa. Po­čet­ni ko­rak u de­mon­ti­ra­nju sa­da­šnjeg si­ste­ma vri­jed­no­sti i na mo­no­po­li­ma za­sno­va­noj eko­no­mi­ji, je­ste traj­no od­u­zi­ma­nje eko­nom­ske i po­li­tič­ke mo­ći De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta.
Po­treb­no je da mla­dost Cr­ne Go­re udru­ži svo­je sna­ge ka­ko bi smi­je­ni­li po­sled­nji ba­sti­on ko­mu­ni­zma na te­ri­to­ri­ji Za­pad­nog Bal­ka­na, jer sa­mo tim pro­ce­som mo­že­mo da stvo­ri­mo osno­ve za po­če­tak eko­nom­skog i ukup­nog dru­štve­nog opo­rav­ka Cr­ne Go­re.