- Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Za sre­ću je za­i­sta po­treb­no ma­lo: tro­u­gla­sta „kra­vi­ca“, Ba­ta Ga­šić sa špa­hlom i fug- ma­som u BIA, Mar­jan Ri­sti­če­vić u krup­nom pla­nu i eto raz­lo­ga da čo­vjek ne mi­sli na „Da­ne ko­ma­dan­ta Le­ši­ja“ ko­ji se odr­ža­va­ju u Bu­ja­nov­cu.
Za one ko­ji se pi­ta­ju o če­mu ja to kad u Sr­bi­ji po­sto­ji sa­mo je­dan ko­ma­dant či­ji su da­ni-sva­ki dan, evo ukrat­ko: to je div­na kul­tur­no-isto­rij­ska ma­ni­fe­sta­ci­ja, ne­što na­lik „Zma­je­vim dječ­jim igra­ma“, s tim što se u ovom slu­ča­ju na ju­gu Sr­bi­je dvo­gla­vi or­lo­vi igra­ju s na­ma pra­ve­ći nam dje­cu, da pro­sti­te!
Na­i­me, bez ika­kvih pro­ble­ma, a još ma­nje ustru­ča­va­nja, Al­ban­ci bi­ju u zur­le i ta­pa­ne u sla­vu Ri­dva­na Ća­zi­mi­ja, re­če­nog ko­ma­ndan­ta Le­ši­ja, „fi­nog“ mom­ka iz Bu­ja­nov­ca i ne­što ma­nje fi­nog ko­ma­ndan­ta zlo­gla­sne te­ro­ri­stič­ke „Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Pre­še­va, Bu­ja­nov­ca i Me­dve­đe“, stra­da­log 2001. go­di­ne!
Je­ste, to je onaj čo­vjek u sla­vu či­jeg ime­na nam Jo­nuz Mu­sli­ju po­ru­ču­je da bu­de­mo sreć­ni što nam ne­će uze­ti i Niš, već sa­mo ta­ko­zva­nu Pre­šev­sku do­li­nu, na šta mu je iz Be­o­gra­da po­ru­če­no: „Slu­šaj, Mu­sli­ju- sad si po­me­nuo Niš i ni­kad vi­še! Iz­vi­ni, a kad si ga već po­me­nuo jel’ na­plat­na ram­pa osta­je na­ma ili i nju uzi­ma­te, či­sto pi­ta­mo zbog Ba­bi­ća, da ucr­ta na ma­pi Kon­di­do­ra Sr­bi­je?!“
Da­kle, dok je u Be­o­gra­du „rad­no“ u Bu­ja­nov­cu je pa­rad­no, a Be­o­grad, na­rav­no, ne­ma vre­me­na da se ba­vi ti­me, jer ako bi se tro­ši­lo vri­je­me na sva­kog te­ro­ri­stu ko­jeg ti usred dr­ža­ve sla­ve, jer se bo­rio pro­tiv te iste dr­ža­ve ne bi osta­lo vre­me­na za ba­vlje­nje dr­ža­vom, lo­gič­no!
Mi­slim, onim di­je­lom dr­ža­ve ko­jim vlast su­ve­re­no vla­da ne do­zvo­lja­va­ju­ći da je iko po­ni­ža­va: Ka­le­meg­dan- Te­ra­zi­je- Sla­vi­ja, mu­zič­ka fon­ta­na- „Be­o­grad na vo­di“!
Da me ne shva­ti­te po­gre­šno, ni slo­vom ne po­zi­vam na mr­žnju pre­ma Al­ban­ci­ma, na­pro­tiv - iskre­no se di­vim nji­ho­voj ku­ra­ži, po­no­su ko­ji osje­ća­ju i ga­je pre­ma svo­jim he­ro­ji­ma, za raz­li­ku od nas!
To što se us­put pi­tam da li bi, re­ci­mo, u Ame­ri­ci ne­ko­me smje­lo da pad­ne na pa­met da po­me­ne s pi­je­te­tom Bin La­de­na, a ka­mo­li da ga sla­vi, to je već dru­gi par ru­ka­vi­ca, jer šta taj Za­pad, u ko­ji smo za­gle­da­ni kao tu­ri­sti u am­ster­dam­ske iz­lo­ge s kur­va­ma, zna o de­mo­kra­ti­ji i po­što­va­nju ljud­skih pra­va i kul­tur­no-isto­rij­skim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma?!
Mi­slim, mo­gu ja sad da na­pi­šem ka­ko na ju­gu Sr­bi­je ne­ma ni­jed­nog bi­lje­ga srp­skim po­li­caj­ci­ma i voj­ni­ci­ma po­stra­da­lim 2001. od tog istog ko­ma­dan­ta Le­ši­ja i nje­go­vih kr­vo­lo­ka, ali to bi već bi­lo zlo­na­mjer­no i uma­nji­lo bi zna­čaj po­me­nu­te kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je ko­ja vre­me­nom mo­že da po­sta­ne je­dan od za­štit­nih zna­ko­va Sr­bi­je, na­lik „Eg­zi­tu“, Gu­či, Ko­sid­bi na Raj­cu ili Da­nu sje­ća­nja na mu­če­nog po­li­caj­ca (ne­ću mu zbog po­ro­di­ce po­mi­nja­ti ime) ko­jeg su u se­lu Do­bro­sin či­ta­vu noć Le­ši­je­vi kur­ja­ci sje­kli na „ka­i­še­ve“ dr­že­ći ra­dio- sta­ni­cu uklju­če­nom ka­ko bi nje­go­vi sa­bor­ci u ur­li­ku i pla­ču za njim slu­ša­li šta mu či­ne?!
Par­don, taj dan ne po­sto­ji, jer če­mu kva­ri­ti ras­po­lo­že­nje Jo­nu­za i dru­ga­ra zbog „ne­ko­li­ci­ne“ po­li­ca­ja­ca, voj­ni­ka i ci­vi­la, kad su već u du­bo­koj ža­lo­sti za Ri­dva­nom Ća­zi­mi­jem, u Bu­ja­nov­cu, gra­du na ju­gu Sr­bi­je u ko­joj je pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma bez­bjed­no­sna si­tu­a­ci­ja vi­še ne­go za­do­vo­lja­va­ju­ća!
Mi­slim, ni­su baš išli pred­stav­ni­ci vla­sti da pro­vje­re da li je ta­ko, ali im je Jo­nuz Mu­sli­ju po­ru­čio da je sve OK i da za taj dio Sr­bi­je ne mo­ra­ju da bri­nu- on i dru­ga­ri dr­že sve pod kon­tro­lom, a ako ne­ko sum­nja mo­že slo­bod­no da pro­vje­ri s na­plat­ne ram­pe Ni­ša, do­tle mo­gu sko­ro i bez pret­hod­ne na­ja­ve da svra­te…
Po­na­vljam, ni ri­ječ­ju, baš ni­šta ne za­mje­ram Al­ban­ci­ma, jer lju­di ne či­ne ni­šta što im je za­bra­nje­no ili ne daj bo­že pro­tiv­za­ko­ni­to!
To što je ono­li­ko maj­ki za­ku­ka­lo za dje­com zbog ko­man­dan­ta Le­ši­ja ni­je nji­hov pro­blem, a oči­gled­no ni naš!
Na­po­slet­ku, naj­va­žni­je je oču­va­ti mir i sta­bil­nost u Pre­še­vu, Bu­ja­nov­cu i Me­dve­đi, a ka­ko dru­ga­či­je ne­go ula­ga­njem u kul­tu­ru ili ba­rem pre­ćut­nom sa­gla­sno­šću da „Da­ni ko­ma­ndan­ta Le­ši­ja“ ni­su ve­ća pro­vo­ka­ci­ja za Sr­bi­ju od pro­ble­ma ko­ji se ni­žu u „Pa­ro­vi­ma“, a vla­da je­dva uspi­je­va da ih po­kr­pi ra­stom BDP-a i ino­stra­nim in­ve­sti­ci­ja­ma!
Mo­glo bi na­rav­no i dru­ga­či­je, ali če­mu?!
U pra­vu je Da­čić bio re­kav­ši da ni­je pro­blem uhap­si­ti Mu­sli­u­ja zbog rat­no­hu­škač­ke re­to­ri­ke, ali to bi iza­zva­lo vi­še pro­ble­ma ne­go do­ni­je­lo do­bra- mo­žda bi se čo­vjek čak i pre­hla­dio sje­de­ći na ‘lad­nom za­tvor­skom be­to­nu, pa ka­ko on­da to ob­ja­sni­ti, a da ne iza­zo­ve gnjev Al­ba­na­ca ko­ji sa­mo že­le da to ma­lo te­ri­to­ri­je ot­ci­je­pe, pri­po­je „Ve­li­koj Al­ba­ni­ji“ pa ka­sni­je vra­te kad se iz­i­gra­ju?
Naj­mu­dri­je je ova­ko, pra­vi­ti se mr­tav dok sve ne pro­đe, pa kad na­po­slet­ku ne pro­đe…pra­vi­ti se mr­tav i da­lje!
P. S. Ako ika­da i stig­nu oni „mi­go­vi“ pred ko­ji­ma je Alek­san­dar Vu­čić po­zi­rao kao pu­ber­te­tli­ja pred „mer­ce­de­som“ na saj­mu auto­mo­bi­la, va­lja­lo bi na njih na­ka­či­ti plu­go­ve pa na nji­vu, naj­svr­sis­hod­ni­ji su ta­mo!
Ne tre­ba Sr­bi­ji oruž­ja da se bra­ni od tu­đi­na, već pa­me­ti da se od­bra­ni od se­be, a on­da će i tu­đi­ni za­ću­ta­ti!
Ne pred ar­gu­men­ti­ma si­le ko­li­ko pred ar­gu­men­ti­ma dr­žav­no­sti…


Ni slo­vom ne po­zi­vam na mr­žnju pre­ma Al­ban­ci­ma, na­pro­tiv - iskre­no se di­vim nji­ho­voj ku­ra­ži, po­no­su ko­ji osje­ća­ju i ga­je pre­ma svo­jim he­ro­ji­ma, za raz­li­ku od nas
Naj­mu­dri­je je ova­ko, pra­vi­ti se mr­tav dok sve ne pro­đe, pa kad na­po­slet­ku ne pro­đe…pra­vi­ti se mr­tav i da­lje!