-Pi­še: El­mir Đo­ko­vić

Kao sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je, je­zik se kon­stant­no mi­je­nja i pri­la­go­đa­va te ne­ma istu isto­ri­ju u svim kul­tu­ra­ma i dru­štvi­ma. Mno­ge su se ras­pra­ve vo­di­le o pr­vim pi­smi­ma ko­ji­ma su se lju­di slu­ži­li, ali pik­to­gra­mi se pro­vla­če kroz ve­ći­nu ko­mu­ni­ko­lo­ških te­o­ri­ja. Ri­ječ je o sli­kov­nom zna­ku ko­ji pred­sta­vlja ne­ki po­jam, ide­ju ili ri­ječ. Ko­ri­sti­li su ih drev­ni Su­me­ri, Egip­ća­ni, Ki­ne­zi, a ko­ri­sti­mo ih i mi da­nas, sa­mo što ih zo­ve­mo – Emo­ji. U di­gi­tal­noj pi­sa­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji s po­pu­la­ri­za­ci­jom dru­štve­nih mre­ža i ma­sov­nom upo­tre­bom smart­fo­na, po­sta­lo je go­to­vo ne­za­mi­sli­vo ko­mu­ni­ci­ra­ti bez njih.
Pri­sje­ti­mo se sa­mo do­pi­si­va­nja pri­je Mes­sen­ge­ra, What­sAp­pa, Vi­be­ra i Slac­ka: ko­ri­sti­li smo smaj­li­će, sti­ke­re i emo­ti­ko­ne na Pid­gi­nu, eBuddyju, ICQ-u, MSN-u i svim osta­lim di­gi­tal­nim ser­vi­si­ma za in­stant-do­pi­si­va­nje. Čak i u naj­o­bič­ni­jim SMS po­ru­ka­ma ko­je smo sla­li u vri­je­me kad je no­kija 3310 bi­la naj­no­vi­je ču­do teh­no­lo­gi­je, uz tekst, ko­ri­sti­li smo sim­bo­le. Uz pi­sa­ni tekst, u di­gi­tal­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji na­pro­sto je ne­za­mi­sli­vo do­dat­no ne pro­ši­ri­ti svo­ju po­ru­ku vi­zu­el­nim zna­kom ili sim­bo­lom.
Osim što ih svi ma­sov­no ko­ri­ste, emo­ti­ko­ni su jed­no­stav­no ja­ko za­bav­ni i ko­ri­sni zbog če­ga su ih i mno­gi bren­do­vi vr­lo br­zo in­te­gri­sa­li u svo­je ko­mu­ni­ka­cij­ske stra­te­gi­je na dru­štve­nim mre­ža­ma. Re­ci­mo, na Can­nes Li­ons In­ter­na­ti­o­nal Fe­sti­val of Cre­a­ti­vity la­nac pi­ce­ri­ja ,,Do­mi­no’s’’ za svo­ju kam­pa­nju osvo­jio je ,,Ti­ta­ni­um Grand Prix’’. Kon­cept je jed­no­sta­van, ali de­fi­ni­tiv­no pred­sta­vlja pre­se­dan: po­ša­lješ emo­ti­kon ko­ma­da pice na Tviter, a oni ti pi­cu do­sta­ve na kuć­nu adre­su. Po­sve ino­va­ti­van na­čin na­ru­či­va­nja ko­ji je odu­še­vio lju­de ši­rom Ame­ri­ke, ali i svi­je­ta.
Isto ta­ko, u od­go­vo­ri­ma na pi­ta­nja ko­ri­sni­ka na dru­štve­nim mre­ža­ma ne tre­ba se ustru­ča­va­ti u ko­ri­šte­nju emo­ti­ko­na. Da­ju per­so­na­li­zo­va­ni­ji i hu­ma­ni­ji pri­stup ko­mu­ni­ka­ci­ji, a mo­gu i pro­ši­ri­ti zna­če­nje po­ru­ke. Re­ci­mo, po­ne­kad je te­ško iš­či­ta­ti sar­ka­zam na te­me­lju sa­mo pi­sa­ne re­če­ni­ce, ali za­to tu u po­moć us­ka­ču emo­ti­ko­ni ko­ji, ipak, da­ju ši­ru po­za­di­nu pri­če. Isti prin­cip vri­je­di i ka­da že­li­mo iz­ra­zi­ti tu­gu, sre­ću, ža­lje­nje ili ne­ku dru­gu emo­ci­ju. Bren­do­vi ko­ji pra­vil­no ko­ri­ste emo­ti­ko­ne u di­gi­tal­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji do­bi­ja­ju ve­li­ki plus kod ko­ri­sni­ka in­ter­ne­ta te, na taj na­čin, stva­ra­ju po­zi­tiv­nu sli­ku o svo­jim uslu­ga­ma ili pro­iz­vo­di­ma.
Na pri­mjer, ne­dav­no je ,,Sam­sun­gov’’ tvit po­stao vi­ra­lan, iako je u nje­mu is­ko­ri­šten sa­mo je­dan je­di­ni emo­ti­kon i na taj na­čin na­smi­jao lju­de ši­rom svi­je­ta.