-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

Ame­ri­kan­ci su se pro­šle ne­dje­lje zgra­ža­va­li nad još jed­nim ma­sov­nim ubi­stvom, ovo­ga pu­ta u Las Ve­ga­su, naj­ve­ćim ma­sa­krom u nji­ho­voj no­vi­joj isto­ri­ji – s pu­nom svi­je­šću da će im se to, ra­ni­je ili ka­sni­je, po­no­vo do­go­di­ti.
Ni se­dam da­na od do­ga­đa­ja sa 58 mr­tvih i vi­še od 500 ra­nje­nih, mi­ste­ri­ja je mo­tiv ubi­ce, 64-go­di­šnjeg pen­zi­o­ne­ra, ko­ji je pu­cao kroz pro­zor svog ho­tel­skog apart­ma­na na 32. spra­tu u ma­su od 22.000 po­sje­ti­la­ca kon­cer­ta kan­tri mu­zi­ke, ne­što ma­nje od 500 me­ta­ra oda­tle.
Ra­fa­li su od­je­ki­va­li pu­nih 11 mi­nu­ta i pra­vo je ču­do što tra­ge­di­ja ni­je još ve­ća. Ubi­ca je ina­če de­talj­no is­pla­ni­rao i iz­u­zet­no se opre­mio ta svoj kr­va­vi na­um: u ho­tel je uneo 23 ko­ma­da va­tre­nog oruž­ja – uklju­ču­ju­ći i ono auto­mat­sko ko­je ne bi smje­lo da bu­de do­stup­no ci­vi­li­ma - i enorm­nu ko­li­či­nu mu­ni­ci­je, zbog če­ga se svi pi­ta­ju ka­ko je to mo­glo da ne bu­de sum­nji­vo ho­tel­skom obez­bje­đe­nju.
Kod ku­će mu je pro­na­đe­no još 19 ”du­gih ci­je­vi” sa mu­ni­ci­jom, a is­tra­ga je već po­sle ne­ko­li­ko sa­ti utvr­di­la da je sve to ku­pio le­gal­no, ve­ći­nu u rad­nji ko­ja po­red sred­sta­va za ubi­ja­nje – pro­da­je i gi­ta­re.
Ubi­ci se ne­će su­di­ti, pre­su­dio je sam se­bi ka­da su mu do vra­ta sti­gli po­li­cij­ski spe­ci­jal­ci. Ta­ko da će ovaj do­si­je bi­ti br­zo za­tvo­ren. Po­sle pr­vih ne­ko­li­ko da­na pu­bli­ci­tet je po­čeo da je­nja­va. Me­di­ji su ovim po­vo­dom pod­sje­ti­li na sta­ti­sti­ku: ovo je bi­la 338. ma­sov­na puc­nja­va ove go­di­ne.
Na pi­ta­nje za­što se to de­ša­va u Ame­ri­ci, naj­jed­no­stav­ni­ji od­go­vor gla­si: za­to što je ta­mo vi­še pro­dav­ni­ca oruž­ja ne­go Mek­do­nald­sa.
Ame­ri­kan­ci su u pra­vom smi­slu ri­je­či ”na­o­ru­ža­ni na­rod”: sta­ti­stič­ki pi­štolj ili ne­ku pu­šku ta­mo ima sva­ka gla­va – oruž­ja je da­kle ko­li­ko i sta­nov­ni­ka. U nji­ho­vom po­sje­du je 48 od­sto od oko 650 mi­li­o­na ovih spra­va za ubi­ja­nje ko­je po­sje­du­ju ci­vi­li u ci­je­lom svi­je­tu.
Ame­ri­ka ima ma­nje od pet od­sto svjet­skog sta­nov­ni­štva, ali u nje­nim re­do­vi­ma je 31 od­sto svih ma­sov­nih ubi­ca.
Nje­na sto­pa ubi­sta­va – 30 na mi­li­on sta­nov­ni­ka - oko 25 pu­ta ve­ća ne­go u dru­gim raz­vi­je­nim dr­ža­va­ma. U su­sjed­noj joj Ka­na­di ta sto­pa je 5, a u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji 0,7.
To je na­ci­ja ko­ja po­sje­do­va­nje oruž­ja sma­tra osnov­ni gra­đan­skim pra­vom i u ve­li­koj ve­ći­ni od­ba­cu­je sva­ku ini­ci­ja­ti­vu da se u tom po­gle­du ne­što pro­mi­je­ni, upr­kos to­me što ima naj­vi­še žr­ta­va oruž­ja u raz­vi­je­nom svi­je­tu.
Ame­rič­ke kom­pa­ni­je go­di­šnje pro­iz­ve­du oko 10 mi­li­o­na ko­ma­da pu­ša­ka i pi­što­lja, od če­ga če­ti­ri od­sto iz­ve­zu, ali i 5,5 mi­li­o­na uve­zu. Na­rod­no na­o­ru­ža­va­nje je, da­kle, i ve­li­ki bi­znis.
Ko­ji, kao i sva­ki bi­znis, ima svoj lo­bi: ”Na­ci­o­nal­no dru­štvo za pu­ške” (u ori­gi­na­lu Na­ti­o­anl Ri­fle As­so­ci­a­tion – NRA), osno­va­no još 1871, glav­ni je bra­ni­lac Dru­gog amand­ma­na ame­rič­kog usta­va ko­jim je in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­no pra­vo gra­đa­na na po­sje­do­va­nje i no­še­nje oruž­ja, upr­kos svim ar­gu­men­ti­ma da je to glav­ni ge­ne­ra­tor do­ma­ćeg te­ro­ri­zma – jer ma­sov­na ubi­stva po­put naj­no­vi­jeg u Ve­ga­su upra­vo su to.
NRA je i mo­ćan fak­tor ame­rič­ke po­li­ti­ke: po­dr­ža­va Re­pu­bli­kan­ku par­ti­ju i te­ško kon­gre­sme­nu ko­ji joj se su­prot­sta­vi: odvo­ji­će mno­go pa­ra za nje­gov iz­bor­ni po­raz. Kao što će po­mo­ći sva­kom ko je na nje­noj stra­ni.
Iz­bor­nu kam­pa­nju Do­nal­da Tram­pa po­mo­gla je sa 30 mi­li­o­na do­la­ra, a on je pr­vi ame­rič­ki pred­sjed­nik ko­ji je ovom lo­bi­ju ”do­šao na no­ge”: bio je gost na NRA kon­ven­ci­ji pro­šlog apri­la i ta­mo se­be pred­sta­vio kao ”pra­vog pri­ja­te­lja”. ”Da­nas u Bi­je­loj ku­ći ima­te svog čo­vje­ka”, po­ru­čio je.
Sva­ko ma­sov­no ubi­stvo po­vod je za no­vi ri­tu­al sa­mo­pre­i­spi­ti­va­nja i ja­lo­vih po­ku­ša­ja da se pra­vo na oruž­je ra­zum­no ogra­ni­či. Sve se, me­đu­tim, za­vr­ša­va ta­ko što se na to br­zo za­bo­ra­vi, a oruž­je po­sta­ne još pri­stu­pač­ni­je.
Ovo­ga pu­ta ma­sa­kr je, u Tram­po­vom obra­ća­nju na­ci­ji, opi­san kao ”ve­li­ko zlo”, što je­ste kon­sta­to­va­nje oči­gled­nog, ali i lu­ka­va po­ru­ka da ne­ma te po­li­ti­ke ko­ja se mo­že su­prot­sta­vi­ti zlu kao ta­kvom.
Je­dan od pr­vih Tram­po­vih po­te­za po­sle ula­ska u Bi­je­lu ku­ću, bi­lo je uki­da­nje mje­re ko­ju je uveo nje­gov pret­hod­nik, Ba­rak Oba­ma, da se ogra­ni­či pro­da­ja oruž­ja lju­di­ma sa men­tal­nim pro­ble­mi­ma. A u Kon­gre­su je u pro­ce­du­ri za­kon ko­ji olak­ša­va pro­da­ju pri­gu­ši­va­ča za va­tre­no oruž­je.
Glav­ni ar­gu­ment NRA je ”da ne ubi­ja oruž­je ne­go lju­di”, a isto­vre­me­no se pro­mo­vi­še i slo­gan da ”lo­šeg mom­ka sa oruž­jem mo­že da za­u­sta­vi sa­mo do­bar mo­mak sa oruž­jem”.
Zbog sve­ga ovo­ga je­di­ni re­zul­tat de­ba­te o naj­no­vi­joj na­ci­o­nal­noj tra­ge­di­ji mo­že da bu­de sa­mo onaj ko­ji je re­zul­tat i pret­hod­ne slič­nih di­men­zi­ja, ka­da je 2012. u osmo­go­di­šnjoj ško­li ”Sen­di Huk” je­dan dva­de­se­to­go­di­šnjak ubio 20 pr­va­ka i še­sto­ro nji­ho­vih uči­te­lja.
Vi­še od 20 fe­de­ral­nih dr­ža­va je ta­da, po­sle jed­ne od naj­in­ten­ziv­ni­jih de­ba­ta o pra­vu na oruž­je, uve­lo no­ve za­ko­ne – ko­ji­ma je oruž­je po­sta­lo još do­stup­ni­je.
Ne tre­ba sum­nja­ti da će to bi­ti is­hod i ovog pu­ta.
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ,, Po­li­ti­ke’’)