- Pi­še: Če­do­mir An­tić

An­dri­ja Man­dić, vo­đa srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri, odr­žao je go­vor pred su­dom. On je ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no opo­vr­gao be­smi­sle­nu op­tu­žni­cu. Isto­ri­ja se, na­ža­lost, po­na­vlja, a srp­ski na­rod je po­no­vo žr­tva. Ka­da je sre­di­nom ok­to­bra 1909. go­di­ne po­čeo Ko­la­šin­ski pro­ces bi­lo je iz­vje­sno da se su­di oni­ma ko­ji su že­lje­li da Kne­že­vi­na Cr­na Go­ra po­sta­ne de­mo­krat­ska dr­ža­va. Ne­u­spje­li po­ku­šaj po­bu­ne, da­le­ko od pre­sto­ni­ce, ko­ji je za­po­čeo je­dan ni­ži ofi­cir o či­je su se za­po­vi­je­sti oglu­ši­li nje­go­vi voj­ni­ci i ko­ji se ka­sni­je pre­dao vla­sti­ma, sva­ka­ko ni­je mo­gao bi­ti raz­log da či­ta­vo jed­no udru­že­nje ko­je je pro­kla­mo­va­lo upo­tre­bu mir­nih sred­sta­va ra­di ostva­ri­va­nja de­mo­kra­ti­za­ci­je bu­de pro­gla­še­no za zlo­či­nač­ko, a nje­go­vim čla­no­vi­ma na za­tvo­re­nom su­đe­nju do­su­đe­ne naj­te­že ili vi­so­ke ka­zne. Da­na­šnja pro­pa­gan­da cr­no­gor­skog re­ži­ma tvr­di da je to bio ne­ka­kav po­ku­šaj ve­li­ko­srp­skog osva­ja­nja Cr­ne Go­re. Pi­sa­nje no­vi­na oda­nih sa­mo­vla­sti kne­za Ni­ko­le go­vo­ri da je to ipak bio strah jed­nog ostar­je­log mo­nar­ha i po­sle­di­ca ri­val­stva di­na­sti­ja. Ce­tinj­ski vi­je­snik je ta­ko na­pa­dao be­o­grad­sku štam­pu pi­šu­ći: „...po­što je u Sr­bi­ji sve upro­pa­sti­la, že­li da upro­pa­sti i Cr­nu Go­ru, na­sto­je­ći da joj ubi­je ugled, ra­zo­ri nje­nu sna­gu i njen ži­vot i da je na taj na­čin one­mo­gu­ći da di­že po­tla­če­no Srp­stvo na oruž­je i bor­bu.“ Zbog Ko­la­šin­skog pro­ce­sa, pre­su­da na smrt i du­go­go­di­šnje ro­bi­je na­sta­la je bu­ra i to ne sa­mo u Sr­bi­ji i srp­skim ze­mlja­ma, već ši­rom Evro­pe. Sa­mo je u Austro­u­gar­skoj vla­da uoči­la od­lič­nu pri­li­ku da pod­stak­ne i po­mog­ne spor iz­me­đu dvi­je bli­ske dr­ža­ve. Čak ni, pre­ma srp­skoj vla­di po pra­vi­lu ne­pri­ja­telj­ski na­stro­je­ni Tu­co­vi­će­vi so­ci­jal­de­mo­kra­ti, ni­su bi­li sprem­ni da po­dr­že re­žim kra­lja Ni­ko­le. Na stu­dent­skom zbo­ru oku­pio se naj­ve­ći broj uče­sni­ka u do­ta­da­šnjoj isto­ri­ji ove be­o­grad­ske usta­no­ve. Na jed­nom mi­tin­gu Di­mi­tri­je Tu­co­vić je oku­plje­ni­ma re­kao: „...rad­ni­štvo i slo­bod­ni gra­đa­ni Be­o­gra­da mo­ra­ju osu­di­ti po­li­tič­ki zlo­čin, ko­jim se je­dan u kr­vi is­tru­le­li re­žim na Ce­ti­nju mi­sli da odr­ži i da­lje na ne­sre­ći si­ro­ma­šne Cr­ne Go­re. Stri­je­lja­nje pe­to­ri­ce opo­zi­ci­o­na­ra u Ko­la­ši­nu je naj­or­di­nar­ni­je po­li­tič­ko ubi­stvo.“
Vri­je­me je po­ka­za­lo da je Ko­la­šin­ski pro­ces bio mon­ti­ran i da je u pi­ta­nju za­i­sta i bi­lo po­li­tič­ko ubi­stvo osu­đe­nih. Go­di­nu da­na ra­ni­je, na osno­va­ma bro­šu­re ko­ju je ob­ja­vio i svje­do­če­nja austro­u­gar­skog agen­ta Đor­đa Na­sti­ća o pre­vrat­nič­kim pla­no­vi­ma vo­đa Hr­vat­sko-srp­ske ko­a­li­ci­je u Za­gre­bu, za­po­čeo je Ve­le­i­zdaj­nič­ki pro­ces u Za­gre­bu. Bio je to dio na­sto­ja­nja vla­sti u Be­ču da obes­pra­vi srp­ski na­rod, kao i da na taj na­čin ostva­ri još sna­žni­ji uti­caj na Sr­bi­ju u vri­je­me anek­si­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Op­tu­žni­ca je u pot­pu­no­sti opo­vrg­nu­ta i de­pla­si­ra­na na su­du. Beč­ki isto­ri­čar Fri­djung je u ne­ko­li­ko čla­na­ka op­tu­žio vo­đe hr­vat­sko-srp­ske ko­al­i­ci­je za zlo­čin iz­da­je pre­ma Austro­u­gar­skoj. U to vri­je­me, sva­ka ide­ja su­prot­sta­vlje­na tre­nut­nom ustroj­stvu car­stva, bi­la ona mi­ro­lju­bi­va i po­sve­će­na de­mo­krat­skim re­for­ma­ma, vi­đe­na je kao ovaj naj­te­ži zlo­čin. Slo­bo­do­um­na jav­nost mo­nar­hi­je usta­la je na stra­nu srp­skih i hr­vat­skih po­sla­ni­ka. Op­tu­žba je ko­nač­no pro­pa­la, a fa­lis­fi­ko­va­ni do­ka­zi opo­vrg­nu­ti.
Sve ovo se da­nas de­ša­va u Cr­noj Go­ri. Sa­mo što ni­ko ni­je ni po­ku­šao da po­bu­ni ne­ku če­tu Voj­ske Cr­ne Go­re. Tu su i la­žni ili pri­si­l­ni svje­do­ci, za krun­skog evo tre­ća dr­ža­va tra­ži eks­tra­di­ci­ju... Tu­ži­la­štvo je pod kon­tro­lom dr­ža­ve... Nov je pri­ti­sak na obič­ne lju­de, gra­đa­ne dru­ge dr­ža­ve ko­je je sti­caj okol­no­sti do­veo u Cr­nu Go­ru i u ru­ke jed­nom re­ži­mu ko­ji mi­sli da ima vlast nad prav­dom i mo­že da je za­mi­je­ni či­me god že­li. Dir­lji­vo je dr­ža­nje ovih oso­ba, nji­ho­vo ne­pri­sta­ja­nje na sram­nu ulo­gu pa i po ci­je­nu da ta­ko sa­mi se­bi do­su­de da­lje za­to­če­nje. U za­tvo­ru je i je­dan ge­ne­ral srp­ske po­li­ci­je. Iako pen­zi­o­ner, on je dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je i uvi­jek će u iz­vje­snom smi­slu bi­ti dio nje­nih usta­no­va. Gdje je Sr­bi­ja u sve­mu ovo­me? Ko­ja dr­ža­va – osim ne­kih da­le­kih, no­vo­o­sno­va­nih, bez tra­di­ci­ja, de­mo­krat­skih i mo­der­nih usta­no­va, ras­tr­za­nih unu­tra­šnjim su­ko­bi­ma... – se­bi do­zvo­lja­va da ne re­a­gu­je u ova­kvoj si­tu­a­ci­ji? Mi ži­vi­mo u vre­me­nu ka­da je u Cr­noj Go­ri ot­kri­ve­na na­vod­na za­vje­ra za ru­še­nje ustav­nog po­ret­ka, ali ni­je pro­na­đe­no oruž­je, dok je u Sr­bi­ji pro­na­đe­no oruž­je (u bli­zi­ni ku­će oca da­na­šnjeg pred­sjed­ni­ka), ali ni­je ot­kri­ve­na i na­vod­na za­vje­ra.
Slo­bo­dan i de­mo­krat­ski svi­jet spo­ro re­a­gu­je za­to što pre­o­vla­da­va uvje­re­nje da je sve ovo mar­ke­tin­ški trik Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma u ko­me je pro­ces vi­đen kao jav­no sra­mo­će­nje, a pri­tvor kao ka­zna za op­tu­že­ne. Ipak, ta­kvo shva­ta­nje mo­glo bi usko­ro da omo­gu­ći i su­ro­ve ka­zne iz­re­če­ne ne­vi­nim oso­ba­ma, pa mo­žda i pro­gon svih pri­sta­li­ca de­mo­kra­ti­je ili čak či­ta­vog jed­nog na­ro­da.
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)