-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

„Pred­sjed­nik Tramp se po­na­ša kao da je u TV ri­ja­li­ti­ju, a nje­go­va ne­smo­tre­nost pre­ma dru­gim ze­mlja­ma bi mo­gla da iza­zo­ve tre­ći svjet­ski rat”. Ovo ni­je ci­tat iz ne­ke pre­ma ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku kri­tič­ki in­to­ni­ra­ne no­vin­ske ko­lum­ne, ka­kvih je mno­go još ot­ka­ko je po­stao kan­di­dat za ”naj­moć­ni­jeg čo­vje­ka svi­je­ta”, a ko­je su se umno­ži­le po­sle nje­go­vog use­lje­nja u Bi­je­lu ku­ću, pri­je sve­ga zbog nje­go­vih po­li­tič­kih ga­fo­va, nje­go­vog (geo)po­li­tič­kog ne­zna­nja, ig­no­ri­sa­nja svih po­li­tič­kih pra­vi­la i nje­go­vog ”ne­ma­ra pre­ma či­nje­ni­ca­ma”.
Ovo je iz­go­vo­rio se­na­tor Ro­bert (Bob) Ko­r­ker, re­pu­bli­ka­nac, pred­sjed­nik uti­caj­nog Se­nat­skog ko­mi­te­ta za spolj­ne po­slo­ve, ko­ji je, sa još ne­ko­li­ko ugled­nih re­pu­bli­kan­skih ko­le­ga, sa Tram­pom po­veo ver­bal­ni rat.
Ne de­ša­va se če­sto da vo­de­ći član jed­ne od dvi­je ame­rič­ke par­ti­je ta­ko oštro go­vo­ri o ”svom” pred­sjed­ni­ku, ali Kor­ker sma­tra da je ta­ko ne­što nje­go­va po­li­tič­ka i mo­ral­na oba­ve­za. ”Za­bri­nut sam”, obra­zlo­žio je u jed­nom in­ter­vjuu, ”i to bi tre­ba­lo da bu­de sva­ko ko­me je sta­lo do na­še na­ci­je”. A po­sle jed­nog Tvi­ter du­e­la sa Tram­pom, iz­re­kao je di­jag­no­zu ko­ja je br­zo po­sta­la ne­ka vr­sta pla­ne­tar­nog hi­ta: ”Sra­mot­no je što je Bi­je­la ku­ća po­sta­la ob­da­ni­šte za od­ra­sle”.
Uvje­re­nje da je Tramp i po­sle sko­ro de­vet mje­se­ci ot­ka­ko je na pred­sjed­nič­koj du­žno­sti i da­lje po­li­tič­ki ama­ter ko­ji ni­je svje­stan da vi­še ni­je u šou bi­zni­su di­je­le i me­di­ji, ko­ji su ovim po­vo­dom kon­sta­to­va­li da je se­na­tor Kor­ker sa­mo jav­no iz­nio ono što mno­gi re­pu­bli­kan­ski se­na­to­ri go­vo­re iz­me­đu se­be. Do­dat­nu te­ži­nu ovom za­ple­tu da­je okol­nost da je on bio je­dan od pr­vih iz re­pu­bli­kan­skog esta­bli­šmen­ta ko­ji je po­dr­žao Tram­po­vu kan­di­da­tu­ru u iz­bor­noj kam­pa­nji (po­mi­njan je i kao mo­gu­ći pot­pred­sjed­nik, ma­da je to bi­lo u vri­je­me ka­da je ma­lo ko vje­ro­vao da će Tramp da po­bi­je­di).
Tramp, da­kle, na­sta­vlja da bu­de Tramp, i ta či­nje­ni­ca je na­ro­či­to mi­nu­le sed­mi­ce bi­la po­vod za po­rast me­đu­na­rod­ne za­bri­nu­to­sti, jer je sve oči­gled­ni­je da je ame­rič­ki pred­sjed­nik u ve­li­koj mje­ri ge­ne­ra­tor me­đu­na­rod­ne ne­sta­bil­no­sti.
U tom po­gle­du ame­rič­ko po­vla­če­nje iz Une­ska, Or­ga­ni­za­ci­je UN za obra­zo­va­nje, na­u­ku i kul­tu­ru, ni­je glav­na vi­jest: SAD su se od nje dis­tan­ci­ra­le još 2011, kad je pred­sjed­nik bio Oba­ma, pa je naj­no­vi­ja od­lu­ka taj ras­kol sa­mo for­ma­li­zo­va­la, na obo­stra­nu šte­tu. I po­tvr­di­la ri­jet­ku Tram­po­vu do­sled­nost u po­li­ti­ci ”pr­vo Ame­ri­ka”, ko­ju ostva­ru­je ta­ko što SAD po­vla­či iz svih me­đu­na­rod­nih mul­ti­la­te­ral­nih spo­ra­zu­ma iz ko­jih mo­že.
Je­dan od nje­go­vih pr­vih po­te­za bio je iz­la­zak iz Pa­ri­skog kli­mat­skog spo­ra­zu­ma, ve­li­kog me­đu­na­rod­nog kon­sen­zu­sa o eko­lo­škom spa­sa­va­nju pla­ne­ta ko­ji je po­stig­nut za­hva­lju­ju­ći nje­go­vom pret­hod­ni­ku, Ba­ra­ku Oba­mi. On­da je ras­ki­nuo Trans-pa­ci­fič­ko part­ner­stvo, tr­go­vin­ski pakt sa ze­mlja­ma Da­le­kog is­to­ka, a slič­nu sud­bi­nu je na­ja­vio i Sje­ver­no­a­me­rič­kom spo­ra­zu­mu o slo­bod­noj tr­go­vi­ni (sa Ka­na­dom i Mek­si­kom)…
Uner­vo­zio je tran­sa­tlant­ske sa­ve­zni­ke iz­ja­va­ma da je NA­TO ”za­sta­rio”, a u pe­tak je za­po­čeo i ono što je du­go na­ja­vlji­vao: de­mon­ti­ra­nje nu­kle­ar­nog spo­ra­zu­ma sa Ira­nom, upr­kos pro­ti­vlje­nju osta­lih pot­pi­sni­ca, si­la ko­je su čla­ni­ce Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti (Ru­si­ja, Ki­na, Fran­cu­ska, V. Bri­ta­ni­ja) sa pri­do­da­tom Nje­mač­kom.
Ono što, me­đu­tim, naj­vi­še za­bri­nja­va je­ste nje­gov od­nos pre­ma nu­kle­ar­nom iza­zo­vu Sje­ver­ne Ko­re­je, pred ko­jim di­plo­mat­sku ne­moć po­kri­va bom­ba­stom re­to­ri­kom, što kod da­le­ko­i­stoč­nih sa­ve­zni­ka, Ju­žne Ko­re­je i Ja­pa­na, iza­zi­va ne­ku vr­stu pa­ni­ke.
Naj­no­vi­ja Tram­po­va pro­vo­ka­ci­ja je nje­go­va iz­ja­va da Ame­ri­ka tre­ba da vi­še­stru­ko po­ve­ća svoj nu­kle­ar­ni ar­se­nal, što bi, bu­de li za­i­sta re­a­li­zo­va­no, po­kre­nu­lo no­vu glo­bal­nu tr­ku u nu­kle­ar­nom na­o­ru­ža­va­nju i sva­ka­ko po­ve­ća­lo sa­da­šnji klub po­sjed­ni­ka ovog sred­stva za ma­sov­no uni­šta­va­nje, ko­ga već ima do­volj­no da na­ša ci­vi­li­za­ci­ja bu­de ra­zo­re­na vi­še pu­ta.
Po­sle­di­ce ova­kve po­li­ti­ke su vi­še­stru­ke. Iz­me­đu osta­log, po pr­vi put se de­ša­va da krh­ki me­đu­na­rod­ni si­stem ko­ji je po­sle Dru­gog svjet­skog ra­ta us­po­sta­vi­la i odr­ža­va­la Ame­ri­ka, raz­gra­đu­je ona sa­ma. Po­ni­šta­va­ju­ći sve ono na šta su se u spo­ra­zu­mi­ma oba­ve­za­li ame­rič­ki pred­sjed­ni­ci pri­je nje­ga, Tramp uru­ša­va po­vje­re­nje ne sa­mo u Ame­ri­ku ne­go i u osnov­nu pret­po­stav­ku me­đu­na­rod­nog po­ret­ka po ko­joj se glo­bal­ni pro­ble­mi rje­ša­va­ju – glo­bal­nom sa­rad­njom.
Pro­šlo­ne­djelj­ni iz­vje­šta­ji iz Bi­je­le ku­će u vo­de­ćim ame­rič­kim me­di­ji­ma po­tvr­đu­ju ra­ni­je vi­je­sti o Tram­po­voj lič­noj ću­dlji­vo­sti, pe­ri­o­di­ma tmur­nog ras­po­lo­že­nja i na­po­ri­ma onih oko nje­ga da kon­tro­li­šu nje­go­ve neo­b­u­zda­ne iz­li­ve ko­ji su bi­li po­vod da ga nje­gov šef di­plo­ma­ti­je Reks Ti­le­r­son pred ne­ko­li­ko svje­do­ka na­zo­ve ”mo­ro­nom” (”kre­te­nom”, u naj­bli­žem pre­vo­du).
Sve ovo po­tvr­đu­je me­ta­fo­ru se­na­to­ra Kor­ke­ra o ”ob­da­ni­štu za od­ra­sle” u sre­di­štu ame­rič­ke mo­ći. I ja­ča stra­ho­va­nja da bi, pri­je ne­go što even­tu­al­no, ne­kim za­o­kre­tom, po­sta­ne bo­lje, mo­glo da bu­de još znat­no go­re.
(Autor je biv­ši glav­ni i
od­go­vor­ni ured­nik ,, Po­li­ti­ke'')