-Pi­še: mr Ra­do­van Fe­mić

Po­sled­njih da­na ja­nu­a­ra u ži­žu jav­no­sti do­spje­la je vi­jest o iz­lo­žbi po­sve­će­noj stra­da­nji­ma u Ja­se­nov­cu, na tlu ma­ri­o­net­ske NDH. Ri­ječ je o iz­lo­žbi ko­ja je u funk­ci­ji oču­va­nja kul­tu­re sje­ća­nja srp­skog na­ro­da, s jed­ne, i iz­ra­za du­bo­kog po­što­va­nja svih žr­ta­va, su­ro­vo umo­re­nih, te pa­kle­ne fa­bri­ke smr­ti to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta. Na­po­mi­nje­mo da je taj lo­gor stra­da­nja pro­gu­tao, pre­ma po­da­ci­ma re­le­vant­ne isto­ri­o­gra­fi­je, bli­zu 700. 000 žr­ta­va - do­mi­nat­no Sr­ba, ali i Je­vre­ja, Ro­ma i dru­gih. Su­ro­vost na­či­na li­kvi­da­ci­je u ovom slu­ča­ju pre­va­zi­la­zi­la je sve do ta­da po­zna­te me­to­de ko­je pam­ti ljud­ska ci­vi­li­za­ci­ja.
Me­đu­tim, ovom pri­li­kom obra­ti­će­mo pa­žnju na dru­gu di­men­zi­ju ovog do­ga­đa­ja. No­vo svi­je­tlo na od­no­se u re­gi­ji ba­ca pro­test­na no­ta Vla­de Hr­vat­ske MIP-u Sr­bi­je zbog or­ga­ni­za­ci­je ovog do­ga­đa­ja. Šta se ti­me htje­lo po­sti­ći, i ko­ja po­ru­ka po­sla­ti, pi­ta­la se, tih da­na, la­ič­ka, struč­na, i ukup­na jav­nost?!
Naj­pri­je, sva­ki isto­rij­ski do­ga­đaj ima ne­ko­li­ko od­ra­za, kao lik u ogle­da­lu, bri­ljant­no za­pa­ža be­o­grad­ski isto­ri­čar Pre­drag Mar­ko­vić. Valj­da smo do­šli u fa­zu da ni­ko ne spo­ri da se de­sio udž­be­nič­ki pri­mjer ge­no­ci­da, s ci­ljem da se uni­šti bi­o­lo­ška sup­stan­ca ne­ko­li­ko na­ro­da. Sto­ga, vr­lo ču­di smi­sao po­me­nu­te pro­test­ne no­te. Ipak, to go­vo­ri i o ne­ko­li­ko vr­lo za­ni­mlji­vih ten­den­ci­ja.
U pr­vom re­du, ovom pro­test­nom no­tom ba­vi se čla­ni­ca Evrop­ske uni­je, ko­ja zva­nič­no pro­kla­mu­je naj­ve­će do­me­te u po­što­va­nju ljud­skih pra­va, u po­sle­rat­noj Evro­pi. Za­što sad od­jed­nom pod znak pi­ta­nja do­vo­di­ti te­melj­ne prin­ci­pe na ko­ji­ma je osno­va­na ta za­jed­ni­ca raz­vi­je­nih na­ci­ja? I da­lje: da li EU iskre­no že­li da vi­di Sr­bi­ju u re­du svo­jih čla­ni­ca, ze­mlju sa ogrom­nim do­pri­no­som po­bje­di nad na­ci­zmom i fa­ši­zmom? Ako se i po­vr­šno upi­ta­te nad ovim di­le­ma­ma, od­go­vo­ri se već da­ju na­slu­ti­ti.
A on­da do­la­zi­mo već na no­vi te­ren. Na po­lje, ko­je se po svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, ozna­ča­va kao po­ja­va isto­rij­skog re­vi­zi­o­ni­zma, sa, da­ka­ko, tre­nut­nom upo­tre­blji­vo­šću. U vri­je­me ka­da se na­vr­ša­va i vi­jek od kra­ja Ve­li­kog ra­ta, ova po­ja­va uzi­ma ogro­man za­mah, s am­bi­ci­jom anu­li­ra­nja re­zul­ta­ta svih ra­to­va u po­sled­njem vi­je­ku i ne­što vi­še. S dru­ge stra­ne, ta oštri­ca se do­mi­nat­no okre­će pre­ma srp­skom na­ro­du, s ja­snom po­ru­kom - di­sci­pli­no­va­ti taj ne­mir­ni, slo­bo­do­lju­bi­vi na­rod. Ucje­ne upu­će­ne zva­nič­nom Be­o­gra­du ni­žu se, i kraj se, pri­mjet­no je, ne na­slu­ću­je. Za­uz­vrat, Sr­bi­ji se ne nu­di ni­ka­kva kom­pen­za­ci­ja, ustu­pak ili slič­no. Je­di­no što je iz­vje­sno, da ogrom­na ener­gi­ja ko­ju ula­že ru­ko­vod­stvo Sr­bi­je u po­bolj­ša­nje kli­me u re­gi­o­nu i raz­voj do­bro­su­sjed­skih od­no­sa ne na­i­la­zi na ra­zu­mi­je­va­nje hr­vat­skih i bo­šnjač­kih ru­ko­vod­sta­va.
U ko­nač­nom, ću­ta­nje bri­sel­ske ad­mi­ni­stra­ci­je ovim po­vo­dom, mo­žda i ni­je ni­ka­kva no­vost. Ću­ta­nje na na­šim pro­sto­ri­ma, uvi­jek je si­no­nim za odo­bra­va­nje. Do­kle ta­ko? Či­ni se da je pi­ta­nje na ko­je se od­go­vor ne na­zi­re, ili pre­ci­zni­je – ne že­li da se na­zre.