-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

Vje­ro­va­li ili ne, de­mo­kra­ti­ja – ,,naj­go­ri si­stem vla­da­vi­ne od ko­ga ne­ma bo­ljeg” (Čer­čil) – da­nas je de­fi­ci­tar­na ro­ba. U pu­noj mje­ri nje­ne bla­go­de­ti uži­va­ju gra­đa­ni sa­mo 19 ze­ma­lja, što či­ni tek 4,5 od­sto svjet­skog sta­nov­ni­štva. Ovo je, uz za­klju­čak ko­ji se mo­že sa­že­ti i u di­jag­no­zu ,,si­tu­a­ci­ja je lo­ša, al’ se po­gor­ša­va”, u pro­šlu sri­je­du iz­ni­je­la ana­li­tič­ka je­di­ni­ca lon­don­skog ne­djelj­ni­ka ,,Eko­no­mist” u svom ,,In­dek­su de­mo­kra­ti­je” za 2017, po­tvr­đu­ju­ći ti­me iz­no­va za­blu­du te­ze o ,,kra­ju isto­ri­je” lan­si­ra­nu po­sle pa­da Ber­lin­skog zi­da.
Isto­ri­ja, je, hva­la Bo­gu, i da­lje ži­va, pro­iz­vo­de­ći iz­ne­na­đe­nja na sva­koj kri­vi­ni svog kri­vu­da­vog to­ka. Ovo­go­di­šnje iz­ne­na­đe­nje je da me­đu po­me­nu­tih 19 ze­ma­lja ne­ma SAD, do ju­če glav­ne ,,uči­te­lji­ce” i iz­vo­zni­ka de­mo­kra­ti­je. Ame­ri­ka je – po­naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći Do­nal­du Tram­pu, li­de­ru ka­kvog do­sad ni­je ima­la - iz sta­tu­sa pu­ne de­mo­kra­ti­je de­gra­di­ra­na u dru­štvo ,,fa­lič­nih”.
Šam­pi­on de­mo­kra­ti­je po­no­vo je Nor­ve­ška (na tom tro­nu je još od 2010), sli­je­de je Island i Šved­ska, a u elit­nom klu­bu su još i No­vi Ze­land, Dan­ska, Ir­ska, Ka­na­da, Austra­li­ja, Fin­ska, Švaj­car­ska, Ho­lan­di­ja, Luk­sem­burg, Nje­mač­ka, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Austri­ja – pa, što je na ne­ki na­čin iz­ne­na­đu­ju­će – i Ma­u­ri­ci­jus, Mal­ta i Uru­gvaj. Li­sta se za­vr­ša­va sa Špa­ni­jom ko­ja je na ivi­ci ,,is­pa­da­nja” zbog za­ple­ta oko Ka­ta­lo­ni­je.
Sve u sve­mu, 14 od ovih 19 ze­ma­lja su iz Evro­pe, što po­tvr­đu­je njen sta­tus sre­di­šta sa­vre­me­ne ci­vi­li­za­ci­je. U dru­štvu ,,de­mo­kra­ti­ja s ma­na­ma” je pak 47 ze­ma­lja u ko­ji­ma je 44,8 sta­nov­ni­ka pla­ne­te, što će re­ći da je u ne­koj vr­sti de­mo­kra­ti­je ot­pri­li­ke po­lo­vi­na čo­vje­čan­stva. Da li je to utje­šno ili ni­je, za­vi­si da li se na ovo gle­da kroz ča­šu ko­ja je do­po­la pu­na ili na­po­la pra­zna. Ono što je, me­đu­tim, u naj­no­vi­joj sli­ci ,,Eko­no­mi­sta” lo­ša vi­jest, to je da su čak u 98 ze­ma­lja de­mo­krat­ske nor­me u lo­ši­jem sta­nju ne­go što su bi­le u pret­hod­noj go­di­ni, dok je svoj rej­ting po­bolj­ša­lo sa­mo 27 na­ci­ja. Do ovih re­zul­ta­ta do­šlo se mje­re­njem 60 in­di­ka­to­ra gru­pi­sa­nih u pet ka­te­go­ri­ja: iz­bor­ni pro­ces i plu­ra­li­zam, gra­đan­ske slo­bo­de, funk­ci­o­ni­sa­nje vla­sti, po­li­tič­ka par­ti­ci­pa­ci­ja i po­li­tič­ka kul­tu­ra.
Na osno­vu to­ga, 165 na­ci­ja, ko­li­ko je ob­u­hva­će­no, svr­sta­ne su u če­ti­ri gru­pe: pu­ne de­mo­kra­ti­je, fa­lič­ne de­mo­kra­ti­je, hi­brid­ni re­ži­mi i auto­ri­tar­ni si­ste­mi. U pr­voj ka­te­go­ri­ji je, re­ko­smo, 19 ze­ma­lja, u dru­goj 57, dok su hi­brid­ni –,,po­la ri­be, po­la dje­voj­ke” - 39, a ne­ke vr­ste dik­ta­tu­ra 52 dr­ža­ve.
De­mo­kra­ti­ja je na niz­br­di­ci u svim svo­jim aspek­ti­ma: opa­da uče­šće gra­đa­na u po­li­ti­ci, pa­da po­vje­re­nje u in­sti­tu­ci­je, sma­nju­je se pri­vlač­nost po­li­tič­kih par­ti­ja, ra­ste uti­caj ne­i­za­bra­nih ti­je­la i gru­pa, pro­du­blju­je se jaz iz­me­đu po­li­tič­kih eli­ta i bi­rač­kog ti­je­la, sro­za­va­ju se me­dij­ske slo­bo­de i ogra­ni­ča­va slo­bo­da go­vo­ra. Ne­to re­zul­tat je – glo­bal­na de­mo­krat­ska re­ce­si­ja.
Nju od­li­ku­je glo­bal­no raz­o­ča­re­nje u funk­ci­o­ni­sa­nje de­mo­kra­ti­je kao si­ste­ma, što se naj­bo­lje po­ka­za­lo u raz­vi­je­nom svi­je­tu, u ne­koj vr­sti ,,osve­te za­po­sta­vlje­nih”: po­bu­ne ši­ro­kih slo­je­va bi­ra­ča pro­tiv po­li­tič­kih eli­ta... To se naj­bo­lje vi­dje­lo po is­ho­du ,,Breg­zi­ta” u pro­lje­će 2016. i na ame­rič­kim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u je­sen iste go­di­ne.
Go­di­nu da­na po­tom do­šlo je do no­vog za­o­kre­ta – do za­u­sta­vlja­nja ta­la­sa po­pu­li­zma, ali to ni­je iz­li­je­či­lo bo­lest: ši­ro­ko ne­po­vje­re­nje u si­stem i nje­go­ve in­sti­tu­ci­je ni­je sma­nje­no.
Gdje smo tu mi? U cje­li­ni, u re­gi­o­nu Za­pad­nog Bal­ka­na ko­jem pri­pa­da­mo, de­mo­kra­ti­ja je ta­ko­đe na kli­za­vi­ci sa svim svo­jim ne­do­sta­ci­ma: ni­skom po­li­tič­kom kul­tu­rom, ha­o­tič­nim učin­kom tran­zi­ci­je, ne­ja­kim in­sti­tu­ci­ja­ma i od­su­stvom vla­da­vi­ne pra­va.
Od biv­še ju­go­slo­ven­ske bra­će, naj­bo­lje je po­zi­ci­o­ni­ra­na Slo­ve­ni­ja ko­ja je na 37. mje­stu (sa ocje­nom 7,51 od mak­si­mal­ne 10), sli­je­de Hr­vat­ska (54, ocje­na 6,75) i Sr­bi­ja (64, ocje­na 6,57). Cr­na Go­ra je svr­sta­na u ,,hi­brid­ne re­ži­me” (85. me­sto, ocje­na 5,72), a još lo­ši­je sto­je Ma­ke­do­ni­ja (95 – 5,23) i BiH (101 – 4,87).
Naj­no­vi­ji In­deks de­mo­kra­ti­je kon­sta­tu­je i da su me­di­ji pot­pu­no slo­bod­ni u sa­mo 30 ze­ma­lja, pri če­mu su Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra u gru­pi ,,uglav­nom ne­slo­bod­nih”, sa isto­vjet­nom ocje­nom 6.
Sta­nje na me­dij­skoj sce­ni Sr­bi­je je na­sli­ka­no pri­lič­no tam­nim bo­ja­ma: oci­je­nje­no je da vla­sti vr­še po­li­tič­ki uti­caj na jav­ne ser­vi­se i po­dr­ža­va­ju ne­ke pri­vat­ne emi­te­re kao što je ,,Pink te­le­vi­zi­ja”, dok vla­da­ju­ća SNS po­ka­zu­je iz­ra­zi­to ne­pri­ja­telj­ski stav pre­ma me­di­ji­ma ko­ji su kri­tič­ni pre­ma vla­di.
Lo­še smo pro­šli i u ka­te­go­ri­ji ,,po­li­tič­ka kul­tu­ra”: Sr­bi­ja je do­bi­la ocje­nu 5, dok je u Cr­noj Go­ri u tom po­gle­du još cr­nje: 4,38.
Ko­me (ne)tre­ba de­mo­kra­ti­ja je pi­ta­nje s vi­še od­go­vo­ra. Je­dan od no­vi­jih je da do nje vi­še ni­je sta­lo ni mul­ti­na­ci­o­nal­nom ka­pi­ta­lu: uza­lud smo se na­da­li da će on in­si­sti­ra­ti da se us­po­sta­vi red, a po­ka­za­lo se da mu sa­svim od­go­va­ra sva­ki lo­kal­ni ne­red. Osta­je još da se po­mi­ri­mo i sa ,,sga­bi­lo­kra­ti­jom”: da svjet­skim moć­ni­ci­ma ni­je va­žno šta sve ra­de i ka­ko se po­na­ša­ju na­ši moć­ni­ci – jer se od­lič­no ra­zu­mi­ju…
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ,, Po­li­ti­ke’’)