Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Isplate Mirašu proglasili za povjerljivu tajnu * Vlada državnog jedinstva umjesto jeftinog kritizerstva * Policajci prijetili da će mu peglom unakaziti lice?  * Nožem izbo dvojicu mladića * Novinarka silovana i ubijena * Soraja, Milo i ja * Hajekovski komunizam
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-10-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
STEVO MUK, PREDSTAVNIK INSTITUTA „ALTERNATIVA”:
DPS će na kraju htjeti da se sakrije iza fasade navodno nezavisnih institucija, koje suštinski rade u njegovu korist.

Vic Dana :)

Zaustavi policajka plavuša takođe plavušu:
– Ličnu kartu, molim.
– A kako to izgleda?
– To je malo kockasto s vašom slikom - odgovara policajka.
Plavuša počne da pretura po torbi, nađe ogledalo, pogleda se i kaže:
– Evo, to je malo kockasto s mojom slikom.
Uzme policajka ogledalo, pogleda i kaže:
Jao, izvinite, koleginice, nisam znala da ste jedna od nas!
Bračni par dobio dijete. Nakon pet godina dijete ne progovara. Roditelji se zabrinuli da nije nešto u redu sa djetetom. Poslije nekoliko dana dijete progovara: „deda”, i sjutradan deda umre. Prošlo neko vrijeme, i dijete iznenada kaže: „baba”, i sjutradan umre i baba. Opet prošlo neko vrijeme i dijete kaže: „tata”, a ukućani već počeli da oplakuju oca i spremaju sahranu, a otac legao u kovčeg i čeka. Kad, u jednom trenutku ulazi neko u kuću i viče: E, ljudi, umro komšija!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Stav - datum: 2018-10-04
Demokratizacija bregzita
Demokratizacija bregzita Od 70-ih godina prošlog vijeka, kada je neoliberalizam suzio domen demokratskog odlučivanja i prenio ga na finansijske institucije i neizabrane „nezavisne“ autoritete (na primjer centralne banke), građani su s dobrim razlogom ocijenili da je glasanje puko ritualno ovjeravanje odluka koje vlast donosi van njihove kontrole
-Autor: Janis Varufakis

Što je bliži trenutak bregzita, to je važnije da britanski građani zadrže demokratsku kontrolu nad njim. Pitanje je kako. Demokratija je proces neprekidnog preispitivanja zajednički donijetih odluka, ali u ovom slučaju preispitivanje bregzita u obliku drugog referenduma ne bi bilo dobro rješenje.
I pristalice bregzita i njegovi protivnici osjećaju se prevareno. Ideja je bila da se njime ojača suverenitet Britanije, ali njen parlament je bez uticaja na proces koji će obilježiti razvoj zemlje u narednim decenijama. Škotski i građani Sjeverne Irske osjećaju se taocima opasnog engleskog spora. Mladi ljudi misle da im stari otimaju budućnost, a oni da vlast ne sluša njihove savjete i sklapa loše dogovore iza zatvorenih vrata. Ukratko, britanska demokratija nikako da položi teški ispit bregzita.
Novi referendum nije odgovor na katastrofu izazvanu prvim. U junu 2016. britanskim građanima je ponuđen jasan izbor: napustiti EU ili ostati u njoj. Iako ostaje pitanje koliko je bilo pametno tako značajnu odluku donositi referendumom, logička doslednost ovog poduhvata je neupitna.
Čim je odluka donijeta i čim je počeo proces po članu 50 Lisabonskog sporazuma, ukinuta je mogućnost binarnog izbora tipa „da ili ne“ koji bi Britaniju izvukao iz haosa u kojem se našla. Trenutno britanska javnost ima pet opcija pred sobom.
Boris Džonson i njegovi veseli bregzitovci, pristalice bezuslovnog izlaska, sada se zalažu za to da Britanija isplovi iz Evropske unije i da onda s njom uspostavi odnos sličan onom koji je nedavno uspostavila Kanada. Premijerka Teresa Mej drži se svoje Čekers strategije mekog bregzita, to jest nagovaranja EU da prihvati odnos koji simulira članstvo, ali ostavlja Britaniji visoki stepen slobode, što evropski zvaničnici izvjesno neće prihvatiti. Laburistička partija predlaže da Britanija ostane u carinskoj uniji sa EU, ali ne i unutar jedinstvenog tržišta. Prema drugom predlogu, koji podržavamo DiEM25 i ja, Britanija treba da napusti EU, ali da ostane i u carinskoj uniji i unutar jedinstvenog tržišta tokom petogodišnjeg perioda koji se može obnavljati ako za to postoji obostrana saglasnost. Na kraju, tu je i predlog da se nastavi puno članstvo u EU.
Svaka ocjena odluke da se napusti EU treba da ima u vidu te opcije – a možda i neke druge. Ona takođe treba da se suoči sa svim mogućim protivrječnostima bregzita. Na primjer, glasačko tijelo treba da bude obaviješteno o mogućim posledicama rješenja za Irsku o kojem se Mej već dogovorila sa EU (garantujući da neće biti granice između Sjeverne Irske i Republike Irske). Posebno treba istaći da su „kanadska“ rješenja nespojiva i sa uspješnim sporazumom o razlazu i sa zadržavanjem Sjeverne Irske u carinskoj uniji sa ostatkom Britanije.
Referendum ne može da razmatra pet različitih alternativa i da logične reperkusije svake od njih razdvoji od pustih želja. Čak i ako treba da se upotrijebi glasački mehanizam koji vodi računa o preferencijama, gdje glasači na listiću ocjenjuju svoje preferencije brojevima od jedan do pet, na dan referenduma proces sukcesivne eliminacije nepoželjnijih opcija ipak bi bio mehanički i isključio bi mogućnost debate između krugova eliminacije.
Od 70-ih godina prošlog vijeka, kada je neoliberalizam suzio domen demokratskog odlučivanja i prenio ga na finansijske institucije i neizabrane „nezavisne“ autoritete (na primjer centralne banke), građani su s dobrim razlogom ocijenili da je glasanje puko ritualno ovjeravanje odluka koje vlast donosi van njihove kontrole. Referendum o bregzitu je bio jedan od malobrojnih izuzetaka. To je pokazala i velika izlaznost: više od 17 miliona građana glasalo je – mnogi od njih prvi put u životu – protiv želje glavnih državnih institucija.
Naravno, šteta je što su građani odlučili da svoju novootkrivenu moć upotrijebe za glasanje za bregzit. Ali protivnici bregzita svojom podrškom drugom referendumu zapravo kažu tim građanima: „Donijeli ste pogrešnu odluku. Sada se lijepo vratite i to ispravite“. To bi samo potvrdilo sumnje mnogih građana da se demokratija poštuje samo onda kada se gazi njihova volja. Od toga bi imali koristi samo Boris Džonson i njemu slični, koji žele da tiha većina ostane tiha, reakcionarna i sluđena dok oni vladaju.
Dakle, ako drugi referendum nije pravi način da britanski građani ponovo uspostave kontrolu nad procesom bregzita, šta preostaje?
Kao što kaže vođa laburista Džeremi Korbin, potrebno je odmah raspisati opšte izbore na kojima će se sve partije izjasniti o svim relevantnim pitanjima. Sledeće glasanje građana o bregzitu ne smije se ticati samo njihovog omiljenog načina izlaska iz EU, već i svih pratećih ekonomskih, društvenih i institucionalnih strategija.
Svi smo dužni da jasno izložimo svoje predloge. U interesu oživljavanja demokratije i eliminisanja toksičnosti tekućeg procesa bregzita, DiEM25 i ja ćemo podržati uključivanje Britanije u jedinstveno tržište i carinsku uniju sa EU tokom obnovljivog petogodišnjeg perioda. U toku tog perioda, sprovođenje razumnog manifesta Laburističke partije ublažilo bi štetu koju je građanima Engleske, Škotske, Velsa i Sjeverne Irske nanio finansijalizovani kazino kapitalizam sukcesivnih vladavina torijevaca i Novih laburista.Peščanik.net

Komentari

Komentari se objavljuju bez zadrške.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj će biti izbrisan u najkraćem roku čim bude primijećen ili prijavljen, a autori spornog komentara rizikuju da budu prijavljeni nadležnim institucijama.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"