-Piše: Boris Jovanović

Častan sam, hrabar, svoje račune plaćam sam. I to svi koji me znaju, a svi me znaju, dobro znaju...Obrazine mi... Častan sam, hrabar i nemam nikakvu imovinu u inozemstvu. I to svi koji me znaju, dobro znaju...Obrazine mi... Častan sam, hrabar, nemam nikakve tajne račune. I to svi koji me znaju, a svi me znaju, dobro znaju...Obrazine mi...

Častan sam, hrabar i nemam ništa s njima, iako su oni željeli da imaju nešto sa mnom u onim zaboravljenim zastidnim velikosrpskim i klerikalnim ortačkim vremenima. I to svi koji me znaju, a svi me znaju, dobro znaju...Obrazine mi...

Častan sam, hrabar i nikada nijesam svoju javnu čast i svoju državotvornu hrabrost koristio zarad ostvarenja sopstvenih javnih i državotvornih interesa, osim ako je to bilo u javnom, to jest ličnom interesu. I to svi koji me znaju, a svi me znaju, dobro znaju...Obrazine mi...

Častan sam, hrabar i sve što sam imao uložio sam u sadašnjost i budućnost Gorice Crne, a rekoh li da nikada ništa nijesam imao sem sopstvene časti i hrabrosti koje nećete naći ni na jednom domaćem i stranom računu, jer čast i hrabrost nijesu stvar nikakvih računa i sličnih trivijalnosti materijalnog svijeta kome nikada nijesam pripadao. I to svi koji me znaju, a svi me znaju, dobro znaju...Obrazine mi...

Častan sam i hrabar i nikada nijesam zloupotrebljavao svoju čast i hrabrost da bih stekao nekakvu materijalnu korist jer prokleta materijalna korist nikada nije bila pokretačka snaga i inspiracija za bavljenje ovim časnim i hrabrim poslom, a sve u interesu časti i hrabrosti časne i hrabre državice kojoj časno i hrabro služim, a služiću joj sve dok je časti i hrabrosti. I to svi koji me znaju, a svi me znaju, dobro znaju...Obrazine mi...

Častan sam i hrabar i odista mi je ispod nivoa lične i partijske časnosti i hrabrosti bilo kakva priča o prnjama i ostalim tricama i kučinama, satovima, manžetnama i čarapama koje su bile predmetom medijskih podmetačina i primitivnih insinuacija, a sve u cilju obezvrjeđivanja časnosti i hrabrosti mog iskrenog i nesebičnog žrtvovanja u ime časti i hrabrosti Gorice mi crne. Uostalom, kao što i nalažu pravila savremenog modernog državništva, usluge vešeraja se plaćaju budžetskim sredstvima još koliko mi je poznato od Francuske buržoaske revolucije. Kravate, čarape i satove na ovom mjestu zaista ne bih pominjao samo bih uputio dežurne moraliste i dušebrižnike da se podsjete Deklaracije o nezavisnosti (amerikanskoj ne crnogorskoj) u kojoj, između ostalog, piše i o pravima i obavezama nosilaca državnog suvereniteta, a u vezi sa korišćenjem usluga vešeraja i svingeraja...Ako toga eksplicitno nema u tim aktima i sličnim međunarodnim deklaracijama i poveljama, valjda se podrazumijeva da se tako nešto podrazumijeva. Što se kaže u našim časnim i hrabrim vukojebinama: rađe bih poginuo glavom nego obrazom. Obrazine mi...

Častan sam i hrabar i ne odričem se svojih časnih i hrabrih prijatelja i to svi koji me znaju, a svi me znaju, dobro znaju. Moji prijatelji uvijek su bili pažljivo i državotvorno birkani, pelcovani i prepirani, jer kakav bih ja to prijatelj bio kada bih dozvolio bilo kada i bilo kome od svojih prijatelja da postane moj neprijatelj. To mi ne bi dozvolila časna i hrabra funkcija koju obavljam. Dakle, svi moji bivši prijatelji, koji su u međuvremenu zavjerenički, mada ne vjerujem u teorije zavjere, postali moji neprijatelji nikada nijesu bili moji prijatelji. To je valjda jasno svakome ko se, kao i moja prijateljska preuzvišenost, časno i hrabro odnosi prema sopstvenim prijateljima. Prijateljstvo je svetinja, mada u svetinje ne vjerujem, i sa tim se nije šaliti. Prijateljstva mi i obrazine mi...

Častan sam i hrabar i nikakada ne znam šta rade moji najbliži časni i hrabri saradnici niti je to moja časna i hrabra obaveza. Časne i hrabre najbliže saradnike uvijek sam birao po časnosti i hrabrosti i ukoliko se nekada desi da časni i hrabri najbliži saradnici urade nešto nečasno, to je stvar njihove časti. Pa zar neko vjeruje da sam mogao znati koliko je kada i od koga primio moj časni i hrabri najbliži saradnik Migo...naravno da u te zlonamjerne i antidržavne podmetačine ne vjeruje niko ko me poznaje. O pomenutim besmislicama sam se, kao i svaki časni i hrabri, a uz to i potpuno slobodni građanin, ove časne i hrabre, a uz to i previše slobodne države, mogao obavijestiti na časnoj i hrabroj i slobodnoj trafici naravno iz nečasnih neslobodnih i kukavičkih novina.... Miga mi... i obrazine mi!

Svoju svečanu gorenavedenu ukletvu časni i hrabri predsjednik je potpisao tuđom rukom jer svi koji ga znaju, a svi ga znaju, dobro znaju da je sopstvena državotvorna obrazina važnija od lakrdijaškog potpisa i cirkuskog zakona koji ne obavezuju čovjeka sa tolikom obrazinom...

(Autor je književnik)

---