-Piše: Milisav S. Popović

-Misliš da će da izdrži - obrati se kozi dok mu je čekić u rukama još bio vreo od višesatnog udaranja - Bitno je samo da ne popusti ovoj zimi, pa ćemo na proljeće cio okvir da promijenimo... Vala je dotrajao - skoči sa stuba i u doskoku pomilova životinju.

-Lijepo! - pljesnu rukama - Sad bismo mogli nešto i da prezalogajimo! Može li, Žućo - baci veseo pogled ogromnom psu koji je ležao pored ognjišta... ovaj jedva i da je cimnuo presavijeno uvo. Bješe ljut na čovjeka - doveo kozu i već je danima drži tu - u brvnari. Zajedno s njima?! Neoprostivo - za cio njegov, odani rod.

-Još si ljubomoran, a - pecnu, ali blagim glasom, čisto da paćo ne uđe u bespotrebnu polemiku - E, moj Žućo... Znaš.... - usu vareniku da se uzvari -... Nešto sam razmišljao. Da si me samo malo manje volio, ne bi me sada toliko mrzio.

Kao da ga je razumio, i kao da je to u navakat uštinulo njegovo ljubavno srce, naglo se podiže i pokunjeno priđe svešteniku... zacvili i nasloni njušku na nogu mu.

- Znao sam ja... - uze da ga grli oko brundavog grla -... znao sam... Ne možeš vječno, zar ne - poljubi ga u toplo oko.

Koza je i dalje stajala sa strane, nešto ozbiljno žvakala i nepomično posmatrala zakivke na visokom oknu... čisto da bude sigurna da neće da popusti vijavici.

Neko u toj kući mora da se ponaša kao odrastao.

*

Napolju je režalo, zavijalo i hučalo. A vele da snijeg nema zvuka... Ne, dok se ne okumi sa sjevercem. Onda, ko pijani, lelujaju i mlate posvuda - udarajući laktom i koljenom o najsitniji pregib svijeta. Uhvate za rep istočnu guju - pa sve troje naprave rusvaj, načine oluju.

Brvnara bješe izdignuta, podaleko od sela - baš na pola puta do crkve. Baš tamo gdje treba. Ako se neko predomisli, da svrati... ili ako neko naumi da se tu odmori i izrazgovori.

Uvijek je bio navakatan da vrata otvori.

Miris blagote i mira oko kućice i zakućka ni vijavica nije htjela da poremeti. Čak se ne pamti da su se kurjaci spuštali ili peli do te tačke... a, nije da nijesu smjeli. Nešto sa njim, unutar njegova doma, bješe toliko uspokojeno, da svemir ne hotješe da se miješa... pa su božićni sati proticali svečano u toj raskošnoj noćnoj siroti.

-Bogovski! - oliza ćasu. Ukus udrobljenog hljeba u umedenom mlijeku osta na brcima, da mami na još. Ali bi dovoljno. Iako nije, ali tako je sebi rekao.

Kozica i ćuko su i dalje grickali svoje večere. Jedno se nadimalo od sijena, drugo oštrilo zube na suvim kostima.

Pošto odradi kućansko sređivanje ode do radnog stola i iščita nekoliko redaka molitve koju je sročio dok je bio učenik... nekako se ispostavila kao „prava mjera načina” - godinama dorađivana kako bi bila ugodna. Da bude sveukupna i nenametljiva, čisto da božjim ušima ne zasmeta. Jer, ko zna koliko bitnijih molitvi Gospod mora da sasluša... i vjerovatno usliši - pa čisto da na riječ ljudsku ne ogugla.

Zato, neka njegova molitva bude strpljiva i... i ostvariva.

A molio se za sve što valja - da dođe ako ga nema... da nevoljno prođe brzo i ne ostavi traga; da imendano bude sa svojim imenicama i da grubost ovdje ne svraća.

Završio bi: „Eto toliko... i da tebi Gospode bude milo što si sa nama”.

*

Onda neko pokuca. Sitno... isprekidano.

Ko je sada? Pogleda na sat.

Skoro ponoć.

Kvaka se pomače. Ali vrata ostadoše zatvorena...

Ko god da je, nema snage.

Otrča.

Pomjeri vunenu stazu ispod dasaka.

Otvori... Srce mu zalupa.

*

Klinac. Drhtav. S pahuljama na kosi i na trepavicama... Izgrizao ga snijeg i pojeo mu crvenilo sa usana. Džemper mokar, od znoja i trčanja. Na obrazima trag od vrelih potoka... A oči, kada ih je ugledao, tada je otkrio... „tu li ide ruzmarin kada je hladno”.



-Oprostite... - suza u glasu, tako teška... tako zrela -... Iz drugog sam sela...Tamo sada ne radi crkva... - ramena su mu se tresla -... Mama, tata i seka... Oni su... Ovaj... Potklizala se vuča na klanac i onda... Jutros je bila sahrana... - zamuca, no udahnu nazad u sebe trag djeteta -... Napolju je vjetar i mrak... Pa sam htio da Vas pitam... Znate li možda jesu li moji stigli gore?

Gospode, ako je do tebe, sve ovo... može bolje.

(Autor je književnik)

---