- Piše: Milutin Mićović

Jedni kažu – jes’ pa jes’, drugi kažu – nije pa nije! Koji kažu – jes’ pa jes’ kažu da ništa ne znaju oni koji kažu – nije pa nije. Još kažu – prave se važni bez ikakvih dokaza. Oni ne znaju ni šta jest’ ni šta nije, ali samo znaju da kažu – nije – za sve što mi kažemo – jest’. A tako kažu da bi potkopali naš autoritet u narodu koji štitimo od stihije smrti, držeći ga u strahu. Pa zar to držanje u strahu nije briga za narod i državu? Samo da preživi taj jado – narod, pa neka kasnije budu slobodni i pametni. Kažemo im otvoreno – radi nas, i radi Crne Gore, ne budite sad ni slobodni ni pametni, da biste bili živi. Ostavite se svoje pameti, svoja pamet na čudo, na propast navodi. Ne slušajte, nijeste ludi, one koji kažu nije pa nije, na sve što mi kažemo jes’ pa jes’. Ima i takvih filozofa među njima koji kažu – više jes’ nego nije, i više nije nego jest’. Pa hoćemo li mi da budemo pametan narod ili lud narod? Pa kad bismo tako mislili, nikad ništa ne bismo uradili. Država bi nam propala, narod bi izludio sam od sebe – sve boljoglaveći između nije i jes’, više jes’ nego nije, nije da jest’, i jeste da nije. Kao da su bili na kurs kod Hajdegera. Mi smo stari marksisti i lenjinisti, i novokršteni liberali. Kod nas nema toga – jes’ – nije. Kod nas nema srednjeg vijeka: Bog će dati, kazna Božija i – niko nije utulio Božiju svijeću. Tako su oni pretrajali srednji vijek u ropstvu i nadanju, sve tako – jedno te jedno. I Njegoš je dosta unazadio naš um i našu gotovost na jasno i određeno djelo. Šta mu je trebao stih: „Šta je čovjek, a mora bit’ čovjek, tvarca jedna što je zemlja vara“. Nebo vara, a zemlja ne vara. Zato smo mi zauzeli drugi kurs, drugu filozofiju života. Nijesmo mi ništa analizirali – jes’, nije, nije jest’, nego smo prihvatili kako su nam kazali naši liberalni marksisti, koji svu tu srednjovjekovnu filozofiju bacaju pod noge. Zato smo mi morali da bacimo pod noge i njegoševsku Crnu Goru. E sa njom se ne može u svijet i u život. E sa njom možete ostati samo u gorama, ili pod nogama civilizacije, koja je jasna, precizna, domišljena, pragmatična, svijetla, da u njoj ti mislioci, bogotražitelji, ili suludi pjesnici nemaju šta da traže. Vidite kako je to „sveto“ Kosovo bačeno pod noge nove civilizacije? Pa, „duboka država“, porušiće svaku državu koja misli da je dublja i pametnija od nje. Začas okrenuše na glavu taj „srpski Jerusalim“, ne osta kamen na kamenu. Samo je trebalo da dođe program nove civilizacije, pa da poruši svu tu nebesku ljepotu srednjeg vijeka, svo to zlatno i zaludno pamćenje, sve te dileme: jes’– nije! Sav taj stari idealizam: u Boga je pravda i sud, Božija moć je jača od svake druge. Sav taj Njegošev fanatizam i fundamentalizam: „Udri za čest ime i svobodu“. Te kategorije u modernom svijetu ne postoje. Mi smo na vrijeme saznali kako svijet funkcioniše. Nama je to surovo utjerano u glavu, dok smo još nosili sjenku te njegoševske filosofije. Što je ostalo od te stare Crne Gore, pretvorićemo u muzeje, a ko se zanosi još onom: šta je čovjek, a mora bit’ čovjek bolje mu je i njega da pretvorimo u voštanu figuru, da nam ne smeta svojim zaludnim: jes’– nije; nije da jes’, i jeste da nije. I da takvi nijesu poraženi jednim višim, pragmatičnim planom, prosto – idu nam na živce! Penju nam se na glavu. Čepaju nam po mozgu. Tajno nas preziru. Misle da smo sluge, izrodi i zlikovci, koji nemaju svog uma. Misle da smo mi osramotili ime: i Crnogorac i Srbin i Čovjek i Bog. Do toga je došlo. Zato će biti borba nepoštedna – gašenje i gaženje tog otpada modernoga svijeta. Ono što mi nećemo uraditi, uradiće neka korona, neki žestoki virus koji prvo grize taj živac u dnu nesretnog bića čovjekovog, koji hoće takve misli: jes’, nije, šta je ako nije? Gotovo je s njima! I neka je – pa i sa našim zlom!

(Autor je književnik)

---