- Piše: Magda Peternek

Da je gospodin Bel, čovjek koji je izmislio telefon, znao da će njegov izum biti prevaziđen, možda ga ne bi ni stvorio. Naravno, mislim na fiksni telefon. Pravo da vam kažem nijesam sigurna, da li ga iko više i upotrebljava. A i ako ga koristi, to je zato što je emotivno vezan za prošla vremena. Eto, usput da kažem, ja sam jedna od tih. Rijetko zvoni, ali volim da znam da ga imam. Pa šta košta da košta! Elem, pojaviše se ovi moderniji, drugi, zvani mobilni ili ako hoćete mobiteli, koji nam okupiraše i dušu i tijelo. Zvrče brale i danju i noću, družimo se s njima, ne patišemo. Nije nam dosta onaj jedan što smo ga kupili kad je najezda počela, nego imamo pride par komada. Čisto da se nađu. Ima se, može se. Bolje tipkati po vazdan nego čo’eka u oči gledati i po koju progovoriti. A tek ćutati s njim, odavno je prevaziđena kategorija. Telefonitis, opšta katastrofa koja je zavladala našim mozgom (ako ga još imamo) ostavlja iza sebe opasne posledice. Zavisnost, ta opasna zvjerka u telefonitisu se i te kako razbaškarila. Gdje god nađeš zgodno mjesto, ti telefoniraj. Ali, ne lezi vraže, došlo vrijeme da je svako mjesto zgodno za besomučni telefonitis. Kad nemaš mobilni iliti mobitel, kao da nemaš neki dio tijela, da ne kažem ’’grublje i dublje’’ –neki dio sebe. Kao da si, daleko bilo, osakaćen ili unakažen.
Sjećamo se svi (a i kako ne bi) one reklame koja glasi:’’Zvoni ti viber. Ne nego zvoni ti vajber.’’ Šta li je, Bože mili, ispravno? Trebalo bi da se pitamo, pa ako ne saznamo odgovor na to ’’životno’’ pitanje, ne znamo kako ćemo preživjeti. Dobar je taj viber-vajber, jer možeš besplatno, do iznemoglosti da palamudiš sa bijelim svijetom. I kad spavaš i kad se kupaš, i kad trčiš i kad krkaš. Pričaš, brale, dok ti se jezik ne ukruti, dok svaku moguću glupost iz sebe ne izvučeš, dok ti se oči ne iskolače, a glava ne utrne. I to ne samo tebi, nego svakome živom oko tebe. Jer, šta te briga što je neko (još nepoznat) pored tebe, dok ti svoju ’’telefonističku’’ priču pričaš. To je tvoj telefon, nije njegov. To su tvoje ’’muke’’, a ne toga pored tebe što mu glavu probijaš. To je tvoj viber-vajber i može ti se da „mlatiš‘‘ do mile volje. E, pa „zahvaljujući’’ uigranoj ekipi viber-vajber, ili ovim, kako ih sada zovu umreženim brojevima, ja sam imala tu „priliku i čast’’ da putujući autobusom na relaciji Beograd-Pljevlja, budem izložena telefonitisu par ekselans. I ne samo ja, naravno, nego i moje okruženje. Naime, jedan visok momak, nije potanak, što bi Brena „rekla’’, nego bogami rmpalija što bih ja rekla, sjede ispred mene, i poče da „vergla’’. Prvi telefon (inače ih ima tri) upotrijebio je čim je vozač sjeo za volan. Tema je bila vrlo „inspirativna’’, jer sam do detalja saznala zašto se njegova prijateljica razvodi. Ko je koga prevario, ko se prvi „osvijestio’’, ko je čiju majku prvi opsovao, ko je prvi djecu zapostavio i ko će, naravno, sada o toj djeci brinuti. Kad je tema broj jedan apsolvirana, prešlo se na drugu, manje dramatičnu i bolnu, koja poteže veoma „duboko’’ pitanje, koje glasi- „inače, šta radiš?’’
Inače, drug nam vozač, nikako nije ravnodušan prema telefonitisu, jer mu to inače spada u opis radnog mjesta. Vrlo je vispren, vidi se obučen i tehnički potkovan, pa „maestralno’’ jednom rukom drži volan (ovlaš) a drugom kuca poruku. Milina jedna! Kad majstor uđe u krivinu, pa kad dobije uzvratnu poruku, on tada pokazuje svoju „odgovornost i profesionalnost’’. Objema rukama skopa telefon jer „zna’’ čovjek šta radi, ima iskustva.
I tako sam ja svoje dugo putešestvije u „Jevropu’’ punih osam sati provela u potpunoj opsadi neodgovornosti, nepoštovanja, primitivizma i prostakluka, svega onoga što narušava zdrav razum. Telefonitis, diktator nad našim životima, dobro zamaskiran u zdravu i pravu komunikaciju, ne preza, niti će prezati ni pred čim, što bi mu osujetilo snagu. A, tu snagu, dajemo mu mi, ne baveći se suštinom, kao u mnogo čemu, nego besmislenom ispraznošću. Zato, dragi moji, razmislite, da li je vrijedno da nam viber-vajber bude vođa, ovog nam života? Meni nije. Slaže se i moj bič, jer telefonitis je kič.
(Autorka je pjesnikinja)