BER­LIN – Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel za­lo­ži­la se po­no­vo za rje­še­nje izra­el­sko-pa­le­stin­skog od­no­sa po si­ste­mu dvi­je dr­ža­ve, pre­ni­je­li su ju­če nje­mač­ki me­di­ji u iz­vje­šta­ji­ma o obi­lje­ža­va­nju pet de­ce­ni­ja od us­po­sta­vlja­nja nje­mač­ko-izra­el­skih di­plo­mat­skih od­no­sa.
Nje­mač­ka, ka­ko je re­kla, sma­tra da ta­kvo rje­še­nje pru­ža naj­bo­lje šan­se za traj­ni mir u re­gi­o­nu.
Mer­ke­lo­va, ko­ja va­ži za ve­li­kog pri­ja­te­lja Izra­e­la, na­gla­si­la je da vla­da u Ber­li­nu že­li da pru­ži svoj do­pri­nos ka­ko bi Izra­el mo­gao si­gur­ni­je da ži­vi, ali da že­li, pri tom, da mi­sli i na Pa­le­stin­ce.
– Mi, me­đu­tim, ta­ko­đe, že­li­mo da i Pa­lest­ni­ci ima­ju dr­žav­nost u ko­joj bi svo­je ži­vot­ne pred­sta­ve mo­gli da re­a­li­zu­ju – re­kla je Mer­ke­lo­va ko­ja se da­nas u Ber­li­nu sa­sta­je sa izra­el­skim pred­sjed­ni­kom Ru­ve­nom Ri­vli­nom, za ko­ga nje­mač­ki me­di­ji pi­šu da je ovog vi­ken­da iza­zvao kri­ti­ke, po­što je for­mi­ra­nje pa­le­stin­ske dr­ža­ve ozna­čio kao pri­jet­nju si­gur­no­sti Izra­e­la.
Nje­mač­ka vla­da se, ka­ko na­gla­ša­va­ju nje­mač­ki me­di­ji, kao i sko­ro sve dru­ge dr­ža­ve čla­ni­ce UN, za­la­že za mir­no rje­še­nje bli­sko-is­toč­nog su­ko­ba i mo­guć­nost Pa­le­sti­na­ca na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje.
U okvi­ru obi­lje­ža­va­nja pet de­ce­ni­ja od us­po­sta­vlja­nja nje­mač­ko-izra­el­skih od­no­sa sa­sta­li su se i pred­sjed­nik Nje­mač­ke Jo­a­kim Ga­uk i pred­sjed­nik Izra­e­la Ri­vlin.
Ga­uk je ka­zao da je ob­ja­snio po­zi­ci­ju Nje­mač­ke i za­što po­dr­ža­va pre­go­vo­re o iran­skom nu­kle­ar­nom pro­gra­mu i da je re­kao Ri­vli­nu, ko­ji se pro­ti­vi pa­le­stin­skoj dr­žav­no­sti, da Nje­mač­ka vje­ru­je u dvo­dr­žav­no rje­še­nje de­ce­nij­skog su­ko­ba dva na­ro­da, pre­nio je Aso­ši­je­ted pres.
Nje­mač­ki ra­dio „Doj­če ve­le”, po­vo­dom ovog di­plo­mat­skoj ju­bi­le­ja, pi­še da su pr­vog nje­mač­kog am­ba­sa­do­ra u Izra­e­lu Rol­fa Pa­ul­sa, pri stu­pa­nju na du­žnost 1965. go­di­ne, do­če­ka­le – de­mon­stra­ci­je i gra­đa­ni ko­ji su ga ga­đa­li pa­ra­daj­zom, a nje­mač­ka štam­pa pod­sje­ća da je i da­na­šnji pred­sjed­nik Izra­e­la, ta­da mla­di stu­dent, bio me­đu de­mon­stran­ti­ma.
– Da­nas su biv­ši izra­el­ski am­ba­sa­do­ri u Nje­mač­koj, Avi Pri­mor i Ši­mon Štajn, če­sto i ra­do vi­đe­ni go­sti na nje­mač­koj te­le­vi­zi­ji. Njih dvo­ji­ca su istog mi­šlje­nja, kao i ve­ći­na nje­mač­kih po­li­ti­ča­ra: od­no­si Nje­mač­ke i Izra­e­la je­dva da mo­gu bi­ti bo­lji. Pri­mor ka­že da se to za­sni­va pri­je sve­ga na do­brim lič­nim od­no­si­ma i ob­ja­šnja­va da su i pri­je us­po­sta­vlja­nja di­plo­mat­skih od­no­sa, mno­gi gra­đa­ni Nje­mač­ke i Izra­e­la us­po­sta­vi­li kon­tak­te, ko­ji su po­sli­je po­sta­li osno­va do­brih po­li­tič­kih od­no­sa – pi­še „Doj­če ve­le” i na­vo­di da Izra­el­ci vo­le Ber­lin, a Ber­lin izra­el­sku kul­tu­ru i da, u me­đu­vre­me­nu, u Ber­li­nu ži­ve broj­ni izra­el­ski umjet­ni­ci i di­zaj­ne­ri, bez ko­jih sko­ro da ne mo­že da se za­mi­sli kul­tur­ni ži­vot gra­da.
– Nje­mač­ki glav­ni grad je po­stao pra­vi mag­net za Izra­el­ce – ka­že biv­ši nje­mač­ki am­ba­sa­dor u Izra­e­lu Ru­dolf Dre­sler.
Pro­cje­nju­je se da 20.000 izra­el­skih dr­ža­vlja­na tre­nut­no ži­vi u Ber­li­nu.
(Tan­jug)